Рачунарска одељења без јасне рачунице

Након бројних других области, Србија полако али сигурно постаје регионални лидер и у ИТ индустрији! Тако нас барем обавештава Канцеларија за сарадњу с медијима Владе Србије, након обављеног пријемног испита неопходног за упис у одељења ђака надарених за информатику.

Са већ препознатљивом марком и дуго развијаним вештинама у области лидерства, не треба сумњати да ће најновија мисија Владе Србије уродити (горким) плодовима. Имајући додатно у виду да је извршилац од поверења Министарство просвете, (не)успех је скоро па загарантован! Наша Влада превазилази по броју визија и покојну Баба Вангу. Шта је извор толике видовитости? Одговор је у већини случајева веома једноставан: захтеви Европске уније или налози банкарског сектора или корпоративни интереси. (Истог порекла је нпр. и визија Грчке да у неким областима посече старе маслињаке и узгаја памук!?)

Тржиште рада информише банке: “Према подацима Народне банке Србије ИКТ сектор један је од најперспективнијих са годишњим  растом извоза од 20 одсто у последњој деценији.” Банке инструирају Владу: „Развој ИТ-сектора један је од приоритета Владе Републике Србије.” Напослетку, Влада упосли (одговарајуће?) министарство. Тако смо добили званичну мисију Министарства просвете, науке и технолошког развоја: „Одељења ученика са посебним способностима за рачунарство и информатику један су од начина на који образовни систем настоји да одговори на потребе тржишта рада.” Круг је затворен. Какогод, визија новог лидерства се родила, ваља је љуљати.

Амерички дневни лист Вашингтон пост, пренео је својевремено (2016) резултате студије објављене на веб страници компаније HackerRank, о државама које образују најбоље програмере. На првом месту је Кина, на другом Русија. Руси најбоље пишу алгоритме, док су Кинези најбољи у организацији података. Фирма HackerRank је за потребе студије тестирала три стотине хиљада програмера широм света. Главни извршни директор, Вивек Рависанкар, обавио је и разговоре са програмерима из најбоље пласираних држава. Закључио је да у тим земљама постоји дуго развијана култура решавања математичких проблема а потом програмирања и да се с изучавањем тих дисциплина почиње у млађем узрасту. Да држава не мора обавезно да буде територијално или демографски велика, говори податак да су у пет првопласираних и Европљани: Пољаци, Швајцарци и Мађари. Кључ је, дакле, у добром образовању, од најраније доби. У Кини се већ у предшколском узрасту учи програмирање. На другој страни, о чувеној руској традицији изврсности у математици не треба трошити превише речи. Темељи наше солидне математичке писмености постављени су добрим делом управо захваљујући руским школама које су завршавали и наши математичари, преведеним и непреведеним руским збиркама, миграцији и размени наставног кадра…

У Сингапуру се по свим меродавним листама тренутно најбоље предаје математика. Он је тринаести на листи земаља са најбољим програмерима. Испред њега су и Чеси, и Украјинци и Бугари. Од свих тих блиских држава, Србија може да научи много о учењу и организацији образовања. Иза Сингапура, одмах је Немачка, од које је наш образовни систем традиционално преузимао доста елемената. Но, након најновијих демократских промена, наше образовање се увелико гради по угледу на амерички и британски систем. Американци заузимају 28, а Британци наредно, 29. место, од укупно педесет рангираних држава. Запостављање државних школа у корист скупих елитистичких приватних школа одражава се на резултате рангирања и у већини сличних студија које оцењују програмерско умеће. Како доћи до лидерске позиције, и престићи високо котирану Мађарску, Бугарску, Чешку? Узгред, Србија (за сада) није остварила ни пласман међу ових педесет тестираних држава.

Подсетимо се, за почетак, фундаменталних дефиниција везаних за појам лидерства. На првом месту: лидерство подразумева друге људе – раднике или следбенике, јер у супротном – сви напори и квалитети лидера били би безначајни. Обуке наставника информатике који ће предавати у специјалним информатичким гимназијским одељењима Влада Србије је уврстила међу 35 овогодишњих приоритетних активности везаних за развој информационих технологија (ИТ) у земљи. Ове обуке стављене су на прво место приоритета Министарства просвете, и за њих је из буџета намењено седам милиона динара. Министарство просвете,  2. и 3. јула, почело је са реализацијом  ускостручних обука наставника информатичких предмета који ће, школске 2018/19. године предавати у гимназијским ИТ одељењима. Прва од више обука одржана је у Рачунарској гимназији у Београду. Како је та одлука, ваљда сходно горућим приоритетима, донета само недељу дана раније, померени су већ заказани термини обуке колега који треба да предају математику у првом разреду гимназија (у складу са реформом гимназија која је требало да буде спроведена, сетимо се обећања, до текуће 2018). Како би се све стигло, многе колеге и колегинице су након дводневне посете Београду, већ сутра хитале ка Нишу или неком другом граду где се наставља убитачни темпо обука. Тако то изгледа када се нагомилају горући, а занемарени приоритети.

Наравно, колеге су званично обавештене да у овом тренутку, Министарство НЕЋЕ покривати путне трошкове. Замољени смо најлепше да издатке регулишемо са својом школом или локалном заједницом. Како та пинг-понг рефундација функционише можда понајбоље могу да испричају ученици који се враћају са академских студија да у средњој школи подигну коначно пристигла средства (пут / дневница / оброк), за такмичења која су већ заборавили. Већ по обичају, нико од креатора политике из Министарства, не појављује се на оваквим брзоплетим обукама. За представника се изабере колега који је и сам у настави. Дотични мора да амортизује незадовољство. Нажалост, Министарство није у могућности да обезбеди чак ни кафу и сокове. Добили смо, ипак, званично упутство да у Рачунарској гимназији постоје аутомати за кафу, као и кетл за врелу воду. Мучени колега задужен за непријатне односе са (не)обученим наставницима објашњава колико је администрација замршена и када је кување кафе у питању. Исто лице исте администрације добро познају и наши најбољи ученици који су на такмичењима неретко закинути и за сув сендвич…

Срећом по нас, дом ученика средњих школа „Јелица Миловановић“, у Крунској 8, испратио је ученике на распуст, те је могао да прими наставнике у ученичке собе. Наравно, собе хостела у оквиру дома, сувише су луксузне „за најбоље и најхрабрије наставнике нашег образовног система!” Но, навикли смо на ученички стандард, и помогли Министарству да уштеди додатних 1155 динара по глави, колико кошта ноћење у хостелу, у собама друге категорије. Стиче се утисак да се све одвија под велом мистерије и наврат-нанос. Од званичног лица добили смо незваничну информацију да обучене колеге НЕ ДОБИЈАЈУ никакав званичан сертификат, нити потврду!? (Чак ни јалове поене за стручно усавршавање?) Сазнали смо да би због издавања потврда, оваква обука морала да буде на листи приоритета. Питамо се: зар није? Мучени колега опет објашњава колико је администрација замршена… Од предавача из Новог Сада сазнајемо и да нико тренутно не ради на писању одговарајућих уџбеника. (Предавачи су се потрудили да у 2-3 сата, предвиђена за један предмет у току једног дана, испричају своја досадашња искуства и пренесу нека базична знања и да одговоре на питања полазника обуке итд, итд, итд…)

Шта смо још научили? Министарство наредних година НЕ планира додатне обуке колега за рад у првом разреду!? Планира, ипак, нова одељења. Наставнике који се буду прикључили, треба да обучавају претходно обучене (?) колеге, у своје слободно време, о свом трошку, својом добром вољом. Како, колико и кад нађу за сходно. Додатна уштеда за Министарство! Присутне наставнике привукла је и обећана чињеница да ће недељна радна норма предавача бити умањена (што је за очекивати у одељењима специјализованог типа, са специфичним условима рада). Наводно се ради на том закону, а заправо сазнајемо да ове године норма у тим одељењима за наставнике НЕЋЕ бити мања!? Лично, очекујем да се та ситуација неће променити, јер би за Министарство то био превелики ТРОШАК. Отварањем нових одељења и смањењем норме наставника, неопходно је постепено уводити нове људе у систем, што је са садашњим буџетом за образовање, апсолутно НЕОСТВАРИВО.

Министарство се хвали да је ове године 1.300 осмака положило пријемни неопходан за упис у одељења ђака надарених за информатику. Будући да је планирано да број ученика у ИТ одељењима не буде већи од 20, то значи да ће српске гимназије, уместо досадашњих девет, добити 65 нових разреда у којима ће се образовати потенцијални програмери! Сетимо се, још једном, да лидерство подразумева друге људе – раднике или следбенике. А којег ће квалитета бити настава коју ће изводити ти радници, упркос исказаној доброј вољи и залагању, у овом случају остаје дискутабилно.

Дискутабилна је и рачуница: ако упркос свим листама приоритета и реформској визији, Влада као лидер није успела да на време организује плаћену обуку са јасним исходима и циљевима који би били званично верификовани; нити је организовала писање адекватних планова, програма и уџбеника; нити је изабране следбенике растеретила како би сами осмислили наставу: где онда нестаде оних седам милиона динара искључиво намењених за обуку?

Аутор: Јован Павловић (Мозгодерина)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *