Proslava 85. godišnjice postojanja Ruskog doma

U Ruskom domu je u sredu 13. juna održan koncert Hora „Lučinuška“ u sklopu proslave 85 godina postojanja Ruskog doma, kao i predavanje prof. Andreja Tarasjeva o radu Ruske osnovne škole i gimnazije pri Ruskom domu, koje su pohađala deca ruskih emigranata. Predavanje i koncert su izazvali mnogo toplih emocija kod publike i bili su propraćeni aplauzima i ovacijama.

Osnivač hora prof. Andrej Tarasjev skromno je rekao u toku svog izlaganja: „Mi nismo hor, mi smo raspevana porodica koja voli slovenske pesme. Dozvolite da tu radost podelimo s vama.“

Deca u Ruskoj školi su učena da vole svoju daleku Otadžbinu. Pri školi je delovalo i Društvo za očuvanje čistote ruskoga jezika. Priredbe su se često održavale u školi, a radilo se svim praznicima osim na Božić.

Deca su bila podeljena i išla su u „žensku školu“ ili u „mušku školu“. Nosili su uniforme – devojčice haljinice sa keceljama, kosa im je bila upletena u kike; a dečaci suu osnovnoj školi nosili kape,sako i kratke pantalone. Mladi gimnazijalci – momci nosili su duge pantalone. Profesor Tarasjev se seća da su se srpska deca smejala i šalila na račun šortceva ruskih dečaka, „pa smo svi jedva čekali da dođemo do pantalona“.

Profesorovo izlaganje je bilo prijatno prekidano pesmom Hora „Lučinuška“, koji je izvodio pesme vezane za događaje o kojima je profesor govorio. To su bile pesme: „Slavьsя Rodina svяtaя!“ (posvećene počecima školske godine u Ruskoj školi), „Korobeйniki“ N. A. Nekrasova (koju devojčice nisu pevale, zbog poslednje strofe, koja govori o noći i „čuvanju tajne“), kao i pesme „Nočь tiha“ – nemačkabožićna pesma. Diplome su se dodeljivale uz pesmu Marine Frank „Proщanie so školoй“, koju je ovom  prilikom  na ruskom  i srpskom  (svoj prevod) pročitala Jelena Mihajlović.

Rusku gimnaziju u Beogradu je završio i čuveni akademik Nikita Tolstoj, a predavači su bili akademici i ljudi dosledni nauci i svojoj struci. Oni su bili strogi, ali i bliski deci, drugi roditelji, koji su zauvek ostali u sećanjima svojih učenika.

Profesor Tarasjev se setio svog učitelja u 4. razredu – Andreja Kuljnikova. Bio je heroj Prvog svetskog rata i šaljivo je govorio svojim učenicima, koji su ga slušali otvorenih usta: „Vi samo sedite i učite, i to je dobro, ali morate da ojačate. Znate li kako sam ja postao jak? Kada sam bio mali, kao vi sada, i živeo u svom selu u Rusiji, gledao sam jedne večeri kako nam se teli krava. Kada se rodilo tele, uzeo sam ga u ruke i nosio oko kuće. Tako sam ga nosio svake večeri, dok jedne večeri nisam imao u rukama celo june. Tako sam postao jak!“

Učitelj Andrej nije veličao svoje junaštvo, iako se istakao u ratu. Bio je skroman. Ali je zato ispričao desetine fantastičnih priča, kojima je zabavljao svoje verne, male slušaoce.

Publika se nasmejala na profesorovu priču kako je kazna za nemirne dečake bila kratak premeštaj u žensko odeljenje. „Kada sam bio učenik, bio sam najniži i najsitniji, ali to sam nadoknađavao nestašlukom. I zato sam često bio kažnjavanpremeštanjem u žensko odeljenje. Čak mi je majka jednom rekla da ću biti jedini dečak koji će završiti žensku osnovnu školu“, prisećao se prof. Tarasjev.

Hor „Lučinuška“ je pevala i melodije nastale na stihove Ljermontova i Puškina. Nakon profesorovog izlaganja, „Lučinuške“ su zapevale pesme koje su omiljene i njima i publici i na stalnom su repertoaru: „Lučinuška“, „Gusta mi magla padnala“, „Bjarozanka“, „Solnce nizenьko“, „Katюša“, „Tamo daleko“ i druge. Svaka pesma bila je praćena oduševljenjem i aplauzima publike. Sala je bila puna, a čulo se i pevušenje iz publike omiljenih ruskih i srpskih pesama. Pala je i poneka suza, jer je „Lučinuška“ sinonim za čista osećanja, za svetlost i ljubav u našim srcima.

„Ovo je veče susreta tri vremena: prošlosti, o kojoj ste čuli u izlaganju prof. Tarasjeva; sadašnjosti – u kojoj se mi nalazimo i budućnosti. A kako budućnosti? Hor „Lučinuška“ je ušao u 47. godinu postojanja, a zarekli smo se da ćemo pevati bar onoliko, koliko godina danas slavi Ruski dom, a za kasnije ćemo se dogovoriti“, reči su „razredne“ hora – konferansjea Branislave Marković. Tim rečima je pogođena i suština postojanja ovog zadivljujućeg hora i suštine celog ovog okupljanja.

Horu su dirigovale Milka Rodić Pajević i Mirjana Nikolić, a od muzičke pratnje zadivili su nas harmonikaši Miloš Dobrić i Branimir Vulić, kao i gitaristi Jovica Miljković i Gradimir Spasić.

Sledeći koncert „Lučinuške“ očekuje se 16. juna u Aleksincu. „Lučinuška“ će još jednom osvojiti publiku svojom magijom i čistotom osećanja. Vatre, po kojima je hor nazvan, sijaće punim sjajem. Ljubiteljima slovenske muzike preporučujemo zvanični sajt hora: hor Lučinuška,  i snimke koncerata na jutjubu, a preporučujemo i da uživo, kada se ukaže prilika, čujete ove izuzetne horske pevačice, za koje smo sigurni da će održati još mnogo – mnogo koncerata.

Autorka: Dajana Lazarević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *