Priča o severnoameričkim Indijancima – III deo

Priča o severnoameričkim Indijancima – I deo

Priča o severnoameričkim Indijancima – II deo

SEMINOLE:

Pleme porodice Muskogean, poreklom iz Apalachea oblasti koje se vremenom doselilo u oblast Floride. Poreklo vuku od plemena Oconee (blizu obala Džordžije). Nakon dva ratna sukoba sa trupama SAD (tokom prve polovine 19. veka), godine 1858. bivaju preseljeni u rezervate. Kulturno su pripadali Jugoistočnim ratarima, a dolaskom na Floridu bave se lovom i ribolovom. Praktikovali su svetkovinu Green corn dance…

The Plains – kulturna regija Velike ravnice:

Region Velike nizije predstavljao je ogromno, prerijsko područje – od centralne Kanade na severu do Meksika na jugu, te Stenovitih planina srednjeg Zapada. Lov na bizone predstavljao je osnovno izvor hrane, života i kulture ovog jedinstvenog regiona, sve do konačnog uništenja bizona od strane belih divljaka i lovaca krajem 19. veka.

Stereotipi koji postoje o severnoameričkim Indijancima, preneti kao neproverene priče i nizovi predrasuda belih doseljenika sve do današnjih dana, potiču upravo iz ovih nepreglednih travnatih, zelenih površina, priča o njihovom tobožnjem načinu života surovih divljaka, njihovom izgledu i kulturi – njihovo perje zabodeno u kosu, njihove šarenolike trake i perjanice, duga kosa, njihovi lukovi i strele, koplja, tomahavci i ostala oružja za lov na bizone, medvede i jelene, njihovi tepee šatori (rasklopivi i veoma praktični šatori od kože, zgodni za upotrebu nomadskom i lovačkom narodu koji se stalno selio iz raznoraznih potreba i želja), odeća od jelenske kože sa čuvenim resama i ukrasima( koji su vijorili na vetru kao simboli slobode i neustrašivosti njihovog nesalomivog duha), njihove perle i ukrašavanje raznim bojama, njihove lule i magični, ceremonijalni plesovi, mokasine, dimni signali…

Postoje mnogobrojna plemena koja su lutala i slobodno živela na ovim prostorima do pojave belih divljaka, plemena koja su potom otišla u večna lovišta i legendu, nedosanjani san o životu: Sarcee, Plains Cree, Blackfoot, Assiniboine, Gras ventre, Hidatsa, Crow (Vrane), Mandan, Yanktonai Sioux, Santee Sioux, Yankton Sioux, Teton Sioux, Arikara, Shoshone, Cheyenne, Ponca, Omaha, Pawnee, Oto, Arapaho, Kansa, Missouri, Kiowa, Osage, Quapaw, Comanchie, Wichita, Kichai, Tawakoni i Lipan Apache.

KAJOVE (Kiowa):

Ratoborno nomadsko pleme prerijskih Indijanaca, koje je iz područja Crnih planina prodrlo na jug i zavladalo prerijama. Danas ih ima oko 12000. Ime Kiowa u njihovom jeziku označava glavni narod. Sebe su nazivali Kwu (odlazeći), aludirajući na česte prisilne odlaske pred naletima superiornih plemena Chippewa, Sioux i Cheyenni. Bavili su se trgovinom sa plemenima koja su kao seosko stanovništvo uzgajala kukuruz i prodavali ga nomadima. Za Kajove se kaže da su bili najopasniji severno američki Indijanci, veoma dobro organizovani kao ratnici. Kao tipično prerijsko pleme lovili su bizone (buffale). Luk i strela bili su im glavno oružje. Posedovali su veliki broj konja i živeli u prenosivim šatorima od kože. Kajove su bile duboko religiozne. Nakon što su od plemena Vrane preuzeli ceremoniju „Ples Sunca”, ona je za njih postala središte vere. Verovali su u vizije i snove, a u obredima su koristili halucinogene opijate dobijene od kaktusa peyote. Kasnije su preuzeli i ceremoniju „Ples Duhova”.

ČEJENI (Cheyenne):

Predstavljaju jedno od najbitnijih prerijskih plemena jezičkog roda Algonkin, koje je lutalo oko reka Platte i Arkansas. Bili su lovci na bizone, sa lukom , strelom i kopljem, kao glavnim oružjem. Uzgajali su konje i živeli u šatorima (wigwamima). Pre 1700-e godine živeli su na području današnje Minesote. Tu su se bavili sadnjom, lovom i sakupljanjem divljeg pirinča. Kasnije se sele u područje Cheyenne reke u North Dakoti, gde su se domogli konja i počeli da love bizone. Krajem 18. veka, pod pritiskom plemena Sioux polaze dalje na zapad. Put ih je doveo do reke Platte. Posle sukoba sa evropskim doseljenicima i docnije, američkom vojskom (nakon formiranja SAD 1776), krajem 19. veka bivaju smešteni u sadašnji rezervat Tongue River. Danas ih je ostalo oko 11500, „brižljivo“ smeštenih unutar modernih logora za neposlušne i nepodobne…

Znamenite poglavice Čejena:

TUPI NOŽ (1820-1879)

Ime je dobio kao mladi ratnik kad je uspeo nožem da ubije grizlija. Bio je jednostavan, bezazlen, odlučan i hrabar čovek, pravedan junak svog naroda, nezainteresovan za sticanje materijalnih dobara. Bio je poglavica starog kova – hrabar, nesebičan, odlučan, inteligentan. Postao je poznat po junačkim delima, cenjen kao iskren i plemenit vođa naroda…  Oko 1875. godine belci su naveliko promovisali ideju da se svi Indijanci zatvore u rezervate, bez prava na imovinu koju su posedovali i prava koja su im bila zagarantovana. Pohlepni, perfidni, lažljivi i zli beli došljaci želeli su pre svega plodnu indijansku teritoriju i prirodna bogatstva Amerike… Od ratobornih Apača do miroljubivih Probušenih noseva, sva indijanska plemena iz plodnih ravnica proganjana su i ubijana bez milosti. Vlada SAD je donela odluku o razoružavanju Indijanaca i preselenju u rezervate. Deportacija je izvođena silom, bez milosti i trunke humanosti…

Molba poglavice Tupi Nož da svoje pleme vrati u zemlju predaka glatko je odbijena – vlasti su ga smatrale opasnim čovekom, pa je on 1876. godine sa svojim iscrpljenim narodom prisilno prognan u rezervat… Nagla promena dovela je do pomora naroda Čejena. Tada Tupi Nož donosi odluku da Čejene povede put severa u zemlju predaka. Čejeni su time ponovo pokazali svoj nesalomivi duh. Uprkos činjenici da su uspeli da se domognu zemlje predaka, oni na kraju bivaju opkoljeni od strane vojske SAD i sprovedeni u rezervate. Na kraju, odlučni da poginu za slobodu, oni očajnički pokušavaju beg iz logora (rezervata).

U poslednjoj životnoj borbi za dostojanstvo i slobodu izginuli su hrabri Čejeni i njihov neustrašivi vođa.

MALI VUK

Ako se neki narod ikada borio za pravdu i slobodu, onda su to bili hrabri Čejeni… Ako je čovečanstvo ikada videlo pravu fizičku i moralnu snagu, onda je to bio narod Čejena, predvođen poglavicom Mali Vuk. Mali Vuk je bio dostojanstven i ljubazan kao i svi starosedeoci Severne Amerike. Odmeren i učtiv u obraćanju sagovornicima, bio je primer umešnog i hrabrog indijanskog vođe. Nakon što su Čejeni preseljeni u nehumane rezervate iz svojih plodnih i bizonima bogatih ravnica (rezervate „obogaćene“ malarijom i oskudicom), Mali Vuk je poveo svoj narod na sever putem slobode i spasa od smrti i poniženja. Njegova hrabra pobuna merljiva je sa velikim delima velikih poglavica poput Džozefa i Tupog noža.

Pre nego što je proveo narod na sever, hrabro se obratio upravniku rezervata očaja sledećim rečima: „Slušajte me prijatelji moji! Prijatelj sam belih ljudi i to već veoma dugo. Ne želim da se u ovom rezervatu proliva krv. Idem na sever u svoju domovinu. Ako hoćete pošaljite vojnike za mnom, voleo bih da mi dozvolite da se bar malo udaljim. A onda, ako i dalje budete želeli borbu stajaću vam na raspolaganju“.

Na kraju, Mali Vuk je poveo svoje pleme na poslednje putovanje i odlučujuću bitku za slobodu i dostojanstvo. Tupi Nož, kao jedan od vođa Čejena, krenuo je prema rezervatu Crvenog Oblaka i predao se belim vojnicima kod tvrđave Robinzon, suočivši se sa svojom tužnom sudbinom. Mali Vuk je proveo zimu u Peščanim Brdima, prepunim divljači. Potom je otišao u Montanu, oblast Venac Borova u kojoj su Čejeni živeli u miru. Kasnije su prebačeni u ispostavu Hromog Jelena u Montani, gde je Mali Vuk proveo ostatak života. Iza oblaka rasnih predrasuda krije se blistavo nebo slobode, a na tom vrhunskom sudu časti plemenite duše, kakva je bila duša Malog Vuka, imaju svoje počasno mesto!

KOMANČI (Comanche):

Indijansko pleme nastanjeno tokom 19. veka u južnim prerijama zapadnog Teksasa, danas živi u Oklahomi sa plemenima Kiowe i Apachi. Po jeziku pripadaju porodici Uto Aztecan. Samo ime Komanči verovatno je iz jezika Hopi Indijanaca, što bi se moglo prevesti kao „uvojak skalpa”. Njihovi preci nastanjivali su područje Yellowstonea.Postaju poznati kao vlasnici velikih stada konja, početkom 18. veka u Novom Meksiku. Prodorom u Teksas, proteruju Apače i ulaze u formalni savez sa Kajovama i Čejenima. Sredinom 19. veka potpisuju prvi ugovor sa SAD i bivaju smešteni u rezervat. Bivši ratnici , danas su postali vrlo aktivni u američkoj ekonomiji. Treba istaći i njihovo učešće u Prvom i Drugom svetskom ratu u sastavu američke Thunderbird divizije.

Komanči su bili tipično prerijsko pleme koje je živelo od lova. Zimi su lovili jelene, losove, antilope i manju divljač. Dolaskom proleća kretali bi za krdima bizona. Prateći ih, selili su se stalno, postavljajući svoje selo prilikom predaha u tradicionalne kružne oblike. Od bizona su dobijali hranu, odeću, obuću i oruđa – lovinu su koristili i u trgovini, menjajući je za duvan, med i drugo. Lovili su bizone uglavnom dugim kopljima. Životni stil Komanča je bio obeležen lovom, ratom i velikom ljubavlju prema ženama, koje su spravljale hranu i brinule se o domaćinstvu i deci. Bili su religiozni- izuzetno su cenili viziju. Ljudi sa mnogo znanja i jakom vizijom postajali su indijanski vračevi tj. šamani i bavili su se obredima izlečenja i predviđanja budućih događaja.

VRANE (Crow):

Prerijsko pleme Siouan Indijanaca sa reke Jelouston i njenih pritoka, danas u rezervatu Crow u Montani. Poreklom su od Hidatsa ili Velikog Trbuha Misurija, od kojih su se odvojili u 15. veku. Vrane, kao i susedi Sijuksi, tipični su prerijski lovci na bizone i vešti jahači. Njihove nastambe su kožni šatori. Život im se stalno vrtio oko konja i bizona. Bizoni su im obezbeđivali odeću, obuću, obilje hrane, šatore, prekrivače i štitove. Meso su sušili i konzervirali. Nosili su odeću od kože jelena, losova i bizona.Njihova vera je bila šamanska. Sun dance i Medicine bundle ceremonijali su simbolizirali njihovu prerijsku kulturu.

CRNE STOPE (Blackfoot):

Crne stope su konfederacija Algonkinskih plemena, u 19. veku nastanjenih između Severnog Saskačivana u Kanadi i Misurija u Montani. Ime blackfoot su dobili po njihovim crnim mokasinama. Zajednica Blackfoota se sastojala od 3 glavna plemena: Siksika ili severnih Blackfoota, Piegan i Kainah ili Blood. Svi govore jezicima iz porodice Algonkin. Njihova kultura je tipično prerijska. Oni su lovci na velike sisare, pre svega bizone, potom jelene i mnogu divljač. Ribu su u jeli samo u krajnjoj nuždi. Tokom leta su živeli u velikim logorima, lovili bizone i bavili se ceremonijom Plesa Sunca. Svako pleme imalo je vrhovnog poglavicu(vođu). Religiozni život odnosio se na Medicine bundle (Svežanj medicine), potragu za vizijom koja se suprotstavlja natprirodnim silama.

Od slavne prošlosti, mnogobrojnosti, borbenih ratnika i lovaca, do kraja 19. veka nije ostalo gotovo ništa- istrebljenjem bizona od strane bledolikih počinju da gladuju, naterani na život u rezervatima i sedelački život. Svet koji su stvarali vekovima ubrzano je nestajao, zajedno sa njima samima.

Autor: Dragan Uzelac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *