PLANETA MAJMUNA

Naime, mali broj ljudi povremeno razmišlja o Darvinovoj teoriji koja u današnje vreme dobija inovativan smisao ljudskog razvitka. Teško je pametnom čoveku da izgovori reč razvitak kada on svoju generaciju sagleda kao trajno osakaćenu, degenerisanu. Prema Čarlsu Darvinu u biološkom i psihološkom smislu, čovek se epohalno razvija u koherentnom pravcu onako kako ga je priroda ozakonila.

Iz moje skromne perspektive, razvija se od nagonskog koji stremi isključivo zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba do današnjeg uspravnog Homo Sapiensa koji je više homo nego što je sapiens (homo – grč. kao predmetak u složenicama – isto, jednolično). Digresijom obrazlažem da se podrazumeva da je Homo Sapiens individua koja ostvaruje svoje pravo na izbor na koji će način uneti sadržaj u svoj život jer mu je izlazak iz plemenskih zajednica i robovlasništva omogućio upravo takvo, slobodno delanje, ali on karakterno i intelektualno labilan podleže jednoličnom sistemu  21. veka koji mu demokratski nalaže da se utopi u masu poput praznoglavog kameleona koji menja boje semafora na raskrsnici političkih sila.

Darvin je prikazao savršen skelet evolucionog razvitka, ali, ovde se razmatra pitanje moralnog pada moderne civilizacije koja je svojim tehnološkim boljitkom urušila osnovna načela duhovne vertikale i samim tim sebe vratila na početnu evolucionu stepenicu.

U prilog ovoj temi svakako ide pripovetka Franca Kafke “Izveštaj jednoj akademiji”, u kojoj se majmun preobražava u čoveka i koji opisuje svoju transformaciju od hvatanja u džungli Afrike i zatvaranja u kavez na brodu do  prilagođavanja ljudskim karakteristikama. U kavezu on promišlja na koji način da se domogne slobode i uviđa da to može postići jedino ako se prilagodi ljudima, ako ih oponaša i postane jedan od njih. Priča je napisana u formi monologa u kojoj čovekoliki majmun, u fraku, svečano odeven drži govor pred učenim društvom. Majmun mora pokazati ne samo da ume da govori jezikom svoje publike nego i da je ovladao i manirima i konvencijama i da zaslužuje da uđe u njihovo društvo. Nikada do kraja nije dokučeno da li je Kafka prikazao majmuna pred ljudima ili čoveka pred majmunima ili možda majmuna pred majmunima, ali pripovetka jasno opisuje čovekov put ka oslobođenju na kome nema volje već samo oponašanja.

Budala radi šta budala vidi.

To je majmun koji glumi čoveka, a i dalje je majmun. Vođena tendencijom da ono što je loše izvrgavam ruglu, sa teškom mukom se suzdržavam da ne napišem spisak današnjih čovekolikih majmuna azbučnim redom, ali, umesto toga, savetujem što više teške ironije i promišljenog sarkazma. Javna je tajna da je ovo planeta majmuna koja funkcioniše po sistemu diktature kao i da slučajnosti ne postoje, pa je urušavanje globalne utopije primitivizmom i pravljenje uslova za razvijanje istolikosti i te kako namerna slučajnost.

Svi smo mi jednaki, samo su neki jednakiji od drugih.

Evolucija nije stala. Ljudska rasa će se i dalje razvijati. Naučnici predviđaju da ukoliko nastavimo da se krećemo putem na kojem smo, suočićemo se sa brojnim promenama. Postojaće samo jedna, multikulturalna rasa koja je srž modernog društva. Životni vek biće duži, a imunitet organizma slabiji što znači da će farmakologija proširiti područje svoje zastupljenosti. Predviđa se da će čovek imati prst manje i dobro organizovanu preraspodelu sadržaja u mozgu. Ljudi će moći pažljivo da odabiraju gene za potomstvo. Sve će biti predviđeno i projektovano iako se religijske doktrine suprotstavljaju svemu što nije od Boga.

Pažljivi čitalac biva ozbiljno uzdrman. Kontraverzna polemika o sukobu istorije i budućnosti je suštanstvena upravo u tebi i u meni. U svakom od nas je je arhetipska tablica tautologije života. Ono što je tačno često se ispostavlja kao netačno, neistinito. Apsurdi jedne epohe po pravilu isplivaju kao istine na površinu druge epohe. Neko to meri aršinima daleke istorije, a neko aršinima bliske budućnosti. Ne znamo da li pripadamo prvoj ili drugoj polovini životnog veka naše planete, da li smo blizu ili daleko od kraja, ali uviđamo da je čovek postao od majmuna jer je u 21. veku besprekorno ovladao majmunskim manirima.

Autorka: Ana Bugarinović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *