Pedeset nijansi laži – i još ponešto!

Sve istine su lako shvatljive nakon što su otkrivene.
Ključ je u tome da ih treba prvo otkriti.
Galileo Galilej

Dobro poznata činjenica jeste da u komunikaciji postoje nesvesni kanali koji provode neverbalna i dobro skrivena značenja, koji su daleko od naše svesne pažnje. Kako bismo uspešno razumeli te signale, ili klastere signala, činimo svašta… a najčešće negiramo njihovo postajenje i smisao. Pa onda kažemo da je važno samo šta čovek kaže, ali ne i kako. Zaboravljajući da izgovoreno čini samo 7% uspešne komunikacije. Komunikacija je, dakle, mnogo više od izgovorenih reči. Istraživanja pokazuju da je prilikom prezentacije pred skupinom ljudi, pedeset i pet posto utiska određeno govorom tela – držanjem, gestovima i mimikom; trideset i osam posto intonacijom, a samo sedam posto sadržajem prezentacije (Mehrabian i Feris, „Zaključci o stavovima pri neverbalnoj komunikaciji u dva kanala“, Časopis za psihološko savetovanje, br. 31, 1967, str. 248–252). Ti odnosi se mogu menjati od slučaja do slučaja, ali je jasno da govor tela i intonacija mnogo doprinose utisku i značenju onoga što čujemo. Ako su reči značenje poruke, onda su držanje, gestovi, izrazi lica i intonacija kontekst u koji je poruka uklopljena, a zajedno grade komunikacioni kanal. Poznavanje čoveka, još od Adlera, težak je zadatak na kome se oduvek radilo, ali nesvesno i nesistematski. Ako naime, bez predubeđenja, ispitamo ljude u pogledu poznavanja Drugog, videćemo da većina nas, zapravo, vrlo malo poznaje čoveka, a u komunikaciji ostaje kao ostrvo, ne obraćajući previše pažnje na neverbalne mikro-signale, koji pričaju svoju priču.

Nakon knjige Transakciona analiza u psihoterapiji, Erik Bern je objavio knjigu Koju igru igraš? u nameri da sačini temelj teorije društvene komunikacije, koja je neophodna za raščlanjivanje i jasno poimanje igara. Dakle, osnovno pitanje jeste: koju igru igraš? Da je reč o nesvesnim neverbalnim signalima koji „cure“ i koje možemo tumačiti pokazuje nam primena Bernove transakcione analize na kućne ljubimce, pa tako možemo čitati knjigu Koju igru igra vaš kućni ljubimac (Brus Fogl, Psihopolis, 2009). Pokazuje se da je u tom smislu neophodno ovladati osnovnim tehnikama bihejvioralne analize komunikacije, uključujući analizu neverbalnih signala koji nam otkrivaju koja je „igra“ u pitanju. Jedna od najčešćih ljudskih igara, prisutna još u Bibliji, jeste obmana. Potraga za istinom stara je koliko i čovek, a obmana može biti nesvesna (neposedovanje istinitih informacija i nesvesno iskrivljavanje informacija) i svesna (prećutkivanje i laganje).

O obmani, jednoj od najčešćih „igara“, mala grupa polaznika naučila je mnogo na radionici Psihologija laganja, koju organizuje Institut za bihejvioralnu forenziju „Valentis“. Predavači na radionici su kriminalistički psiholog i poligrafski ispitivač dr Boris Đurović, i TA praktičar msr Mirko Zorić. Predavači su ovim dvodnevnim programom predstavili savremene i praktične metode, kao i sredstva za razumevanje dostupnih signala u komunikaciji, u cilju prepoznavanja laži i obmane. Na samom početku, jasno nam je bilo da je u pitanju multidisciplinarni pristup procene verodostojnosti iskaza sagovornika koji je usmeren ka otkrivanju istine i prevenciji prevare. Radionice su bile posvećene psihološkim i fiziološkim mehanizmima koji stoje iza laganja, potom alatima za prepoznavanje laži, tehnikama forenzičkog ispitivanja, osnovnim facijalnim ekspresijama i emocijama. Velika prednost treninga jeste praktični rad, te smo stečeno znanje i tehnike bihejvioralno-forenzičke analize primenjivali na primerima političara, ali i jedni na drugima. Joga Hipokrat studio okupio je studente psihologije, trgovce, pravnike, književnike, muzičare, studente političkih nauka i univerzitetske profesore. Uvežbavanjem konkretnih veština neophodnih za izvođenje uspešne procene, ali i predstavljanjem teorijske osnove, predavači su u jednoj zaista prijatnoj atmosferi podstakli sve nas da razmišljamo još više o komunikaciji, da posmatramo pažljivije sagovornika i da to primenimo u svakodnevnom životu. Institut za bihejvioralnu forenziku svojim radom i pristupom promovišu vrednosti usmerene ka razvoju i unapređenju pojedinca, timova i kompanija, te nije čudno da se na ove radionice često prijave oni koji su na visokim pozicijama i žele da imaju bolju komunikaciju sa svojim saradnicama.

Ove radionice možda neće u potpunosti odrediti koju „igru“ igra naš sagovornik, prijatelj, poslovni saradnik, ali će umnogome kroz praksu olakšati dekodiranje neverbalnih hermeneutičkih signala, sa ciljem da svoju pažnju zaista posvetimo onome šta čovek govori. Da bismo čuli šta čovek kaže, moramo da naučimo da gledamo šta ne kaže! I da to neizgovoreno – tumačimo i razumemo!

Autorka: Milena Kulić

Edukativni program „Psihologija laganja“ biće održan za sve zainteresovane polaznike u Beogradu 6. i 7. aprila i Zagrebu 13. i 14. aprila 2019. godine.

Više o radionicama, ceni i Institutu za bihejvioralnu forenziku „Valentis“ možete pročitati na sajtu psihologijalaganja.rs.

Svi zainteresovani mogu se prijaviti za radionicu preko sajta psihologijalaganja.rs ili direktno uredništvu časopisa KULT na mejl adresu urednistvo@casopiskult.com.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *