Педесет нијанси лажи – и још понешто!

Све истине су лако схватљиве након што су откривене.
Кључ је у томе да их треба прво открити.
Галилео Галилеј

Добро позната чињеница јесте да у комуникацији постоје несвесни канали који проводе невербална и добро скривена значења, који су далеко од наше свесне пажње. Како бисмо успешно разумели те сигнале, или кластере сигнала, чинимо свашта… а најчешће негирамо њихово постајење и смисао. Па онда кажемо да је важно само шта човек каже, али не и како. Заборављајући да изговорено чини само 7% успешне комуникације. Комуникација је, дакле, много више од изговорених речи. Истраживања показују да је приликом презентације пред скупином људи, педесет и пет посто утиска одређено говором тела – држањем, гестовима и мимиком; тридесет и осам посто интонацијом, а само седам посто садржајем презентације (Мехрабиан и Ферис, „Закључци о ставовима при невербалној комуникацији у два канала“, Часопис за психолошко саветовање, бр. 31, 1967, стр. 248–252). Ти односи се могу мењати од случаја до случаја, али је јасно да говор тела и интонација много доприносе утиску и значењу онога што чујемо. Ако су речи значење поруке, онда су држање, гестови, изрази лица и интонација контекст у који је порука уклопљена, а заједно граде комуникациони канал. Познавање човека, још од Адлера, тежак је задатак на коме се одувек радило, али несвесно и несистематски. Ако наиме, без предубеђења, испитамо људе у погледу познавања Другог, видећемо да већина нас, заправо, врло мало познаје човека, а у комуникацији остаје као острво, не обраћајући превише пажње на невербалне микро-сигнале, који причају своју причу.

Након књиге Трансакциона анализа у психотерапији, Ерик Берн је објавио књигу Коју игру играш? у намери да сачини темељ теорије друштвене комуникације, која је неопходна за рашчлањивање и јасно поимање игара. Дакле, основно питање јесте: коју игру играш? Да је реч о несвесним невербалним сигналима који „цуре“ и које можемо тумачити показује нам примена Бернове трансакционе анализе на кућне љубимце, па тако можемо читати књигу Коју игру игра ваш кућни љубимац (Брус Фогл, Психополис, 2009). Показује се да је у том смислу неопходно овладати основним техникама бихејвиоралне анализе комуникације, укључујући анализу невербалних сигнала који нам откривају која је „игра“ у питању. Једна од најчешћих људских игара, присутна још у Библији, јесте обмана. Потрага за истином стара је колико и човек, а обмана може бити несвесна (непоседовање истинитих информација и несвесно искривљавање информација) и свесна (прећуткивање и лагање).

О обмани, једној од најчешћих „игара“, мала група полазника научила је много на радионици Психологија лагања, коју организује Институт за бихејвиоралну форензију „Валентис“. Предавачи на радионици су криминалистички психолог и полиграфски испитивач др Борис Ђуровић, и ТА практичар мср Мирко Зорић. Предавачи су овим дводневним програмом представили савремене и практичне методе, као и средства за разумевање доступних сигнала у комуникацији, у циљу препознавања лажи и обмане. На самом почетку, јасно нам је било да је у питању мултидисциплинарни приступ процене веродостојности исказа саговорника који је усмерен ка откривању истине и превенцији преваре. Радионице су биле посвећене психолошким и физиолошким механизмима који стоје иза лагања, потом алатима за препознавање лажи, техникама форензичког испитивања, основним фацијалним експресијама и емоцијама. Велика предност тренинга јесте практични рад, те смо стечено знање и технике бихејвиорално-форензичке анализе примењивали на примерима политичара, али и једни на другима. Јога Хипократ студио окупио је студенте психологије, трговце, правнике, књижевнике, музичаре, студенте политичких наука и универзитетске професоре. Увежбавањем конкретних вештина неопходних за извођење успешне процене, али и представљањем теоријске основе, предавачи су у једној заиста пријатној атмосфери подстакли све нас да размишљамо још више о комуникацији, да посматрамо пажљивије саговорника и да то применимо у свакодневном животу. Институт за бихејвиоралну форензику својим радом и приступом промовишу вредности усмерене ка развоју и унапређењу појединца, тимова и компанија, те није чудно да се на ове радионице често пријаве они који су на високим позицијама и желе да имају бољу комуникацију са својим сарадницама.

Ове радионице можда неће у потпуности одредити коју „игру“ игра наш саговорник, пријатељ, пословни сарадник, али ће умногоме кроз праксу олакшати декодирање невербалних херменеутичких сигнала, са циљем да своју пажњу заиста посветимо ономе шта човек говори. Да бисмо чули шта човек каже, морамо да научимо да гледамо шта не каже! И да то неизговорено – тумачимо и разумемо!

Ауторка: Милена Кулић

Едукативни програм „Психологија лагања“ биће одржан за све заинтересоване полазнике у Београду 6. и 7. априла и Загребу 13. и 14. априла 2019. године.

Више о радионицама, цени и Институту за бихејвиоралну форензику „Валентис“ можете прочитати на сајту psihologijalaganja.rs.

Сви заинтересовани могу се пријавити за радионицу преко сајта psihologijalaganja.rs или директно уредништву часописа КУЛТ на мејл адресу urednistvo@casopiskult.com.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *