ОТКРИВАЊЕ ЖЕНЕ И БУЂЕЊЕ СВЕСТИ О ТЕЛУ

Негде на ,,дивљем“ западу:

Двадесетих година прошлог века ,,страшна” и готово табуирана појава окупирала је јавност – жена. У славу и част оних неустрашивих, ,,нова“ жена пролазила је преображење од невине домаћице и традиционалне мајке у жену аморалну, слободну и бунтовну, јунакињу многих скривених и пожудних снова мушкараца и младих девојака које су проналазиле сопствени идентитет у покретима ослобођеног људског тела.

Као и сваки покрет, који као реакција изазива тренутно деловање човека, тако је и женска фигура започињала свој бунтовнички прелаз у најстрашнијем периоду Првог светског рата. Како је Велики рат захтевао и велике жртве, преко 27 милиона мобилисаних мушкараца  напустило је своје домове. Као последица смањења мушке запослености, дошло је до наглог повећања броја запослене женске популације у ратној, банкарској индустији и болницама. Са окончањем Првог светског рата запослене жене су изгубиле дотадашњи посао, али је настављена експанзија њихове моћи и потреба за деконструисањем традиционалног патријархалног друштва.

Ипак, једном пробуђена ,,нова“ жена мења дотадашњи наметани конструкт како облачењем, социјалним мењањем и променом сопствене финансијске моћи. Демократизација моде није подразумевала брисање граница већ укључивање свих друштвених слојева у политичке и културне промене.

Јавност и медији бивају ,,бомбардовани“ фотографијама ослобођеног људског тела, чије је дотадашње затезање у уске, затворене хаљине и ограничавање слободе тела био пре свега знак социјалног ограничења..

Жене почињу да се поигравају одећом,  носе широке сукње и хаљине, радна одела, али и све више мењају свој однос према браку и сексуалности. Мода ствара нови тренд кратких тзв. боб фризура, широких панталона и ручних сатова (ново откриће које је заменило џепне сатове).

Француска култура облачења бива масовно распрострањена и на балканске земље. Реакција на ову снажну промену подразумевала је опирање највиших органа и система. У часопису ,,Политика“ тих тридесетих година 20.века појавио се један интересантан чланак а уједино и коментар свештенства на ,,демонство“ које је ,,претило“да угрози друштво:Наши свештеници овом приликом траже закон против кратких сукања, шишања, пушења и кибицовања говорећи о моралној декаденцији која је захватила чак и породицу. Православно свештенство престонице сматра да је један од главних проблема мустра коју наше женскиње узимају од париских глумица док закључују да данашња слобода женског пола речито говори да је морална криза женског пола акутна…Зато црква треба да се залаже да држава пропише закон да женске сукње жена и осталих девојака не смеју бити краће од 25 cm изнад земље. Да се женскиње од 15. године даље  не смеју  шишати , да женскиња не сме скитати нити јавно пушити, да беспослене жене не смеју седети по јавним локалима ради кибицовања и неморалних намера.-(Чини се да закон није ступио на снагу)

Ипак, све жене  тридесетих година желеле су да буду Мarlen Dietrich, Josephine Baker, Gertrude Stein. Журнали и филмске звезде укидају табуе, постављају другачије односе према сексуалности, а поред мушке одеће која се феминизује и прилагођава женама још један симбол постаје тзв. бакља слободе – цигарета.

Конзумирање цигарета, до тада искључиво дозвољено   мушкарцима, постаје женски одбрамбени симбол, право на самовољу али и мистификована еротска играчка.

Промена се дешава и у самој уметности:
На просторима тадашње Југославије сликарство и вајарство своје обожавање и фокус усмеравају на тело. Разлика између нагог и голог женског тела, постаје дистинкција срамотног (голог) и уметнички лепог (нагог) тела. Међу првим сликарима који почиње да осликава тело у својој потпуној нагости био је Сава Шумановић.

У току свог боравка у Паризу, Сава Шумановић се упознаје са чувеним париским моделима, осликава париски боемски живот, упознаје једну од најинтригантнијих модела- Алис Прем, познатију као Кики.

*Кики постаје први пример жене-модела која са 13 година напушта школу и започиње живот професионалног модела. На врхунцу славе у 28.години Алис Прем објављује своје мемоаре: ,,Kiki’s Memoirs“ (предговор је написао њен пријатељ и чувени писац Ернест Хемингвеј), а књига је била забрањена у Америци и објављена тек 1996. године.

Жена постаје модел у мушкој доминацији али слободна и у потпуности откривена пред оком посматрача.

Након проведеног времена у Паризу, Сава Шумановић  бележи о својој неминовној потреби за повратком у Шид: –Схватио сам да Французи неће у мени гледати никада себи равног, него странца који им је непотребан и који им смета. –Повратак Саве Шумановића у Србију, јесте и време откривања и буђења свести о телу и оку посматрача који готово незајажљиво ужива у женској нагости. Свест о жени и женском телу се мења, границе се померају, а стварност све више комуницира са еротским и чулним у човеку не страхујући да једном откривена може да промени свет.

Порука за читаоца: 

Драги читаоче, уколико желиш да видиш како је све почело, посети Галерију Матице српске у Новом Саду  у којој је поводом 120 година од рођења великог сликара Саве Шумановића, приређена изложба у част рађања једног другачијег сликарства.

Ауторка: Миљана Миланковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *