OREOLNE REČI – DRUGI DEO

Veselinka Stojković: „SUSRETI I PAMĆENJA / knjige, ljudi, jezik“, 2015, Vranje, Narodni muzej, 358 str.

II Ličnosti koje je autorka predstavila u drugom delu knjige sijaju, a sa toga juga uglavnom, iz tog drugog sveta. Pomenuću ih, bez namere da povredim ostale, pa i autora ove knjige: Borisav Stanković, pisac, dr Justin Popović, duhovnik i filosof, prof. dr Vera Cenić, prim. dr Gradimir Cenić, prof. dr Jovan LJ. Janjić, prim. dr Marina J. Janjić. Ličnosti iz sveta obrazovanja,  kulture, književnosti, filozofije i religije, medicine – koje su obeležile i obeležavaju 19, 20. i 21. vek vranjskog kraja. Veselinka Stojković nije predstavila samo njihova dela, već i njih kao ljudine i retke humaniste kojima se ona i mi možemo samo diviti. U izboru dela i ličnosti leži vrednost  knjige. Naravno, u posvećenosti da se dela adekvatno vrednuju i istaknu, da se likovi osvetle oreolnim rečima koje zaslužuju.

Činila je to ovako (u Pismu): „Odavno nisam pročitala snažnu, jasnu, duboku knjigu, toplu...  uprkos zlu vremenu“ koje svedoči (kada govori o romanu „Ista priča” Vere Cenić), i nastavlja: „Visoko duševnim i narodski toplim jezikom napisanu i posle hoda kroz mrak ljudski“ (Goli otok). „NEŽNIM DAMAROM SRCA“. (Oreolni opis ličnosti autorke romana Vere Cenić).

31984.pLik i delo prepodobnog Oca Vranjskog i Ćelijskog Justina Popovića, pravoslavnog teologa, filosofa, profesora, esejiste, pesnika, prevodioca, ispovednika i iscelitalja iz Vranja (1894–1979) zauzima centralno mesto u ovom poglavlju knjige.

Otac Justin Popović (1894–1979) i pisac Borisav Stanković (1876–1927) „rođeni su u istom veku, u  Vranju, u dva susedna sokaka. Danas su to Baba-Zlatina i Justina Popovića ulice, jedna iznad druge, tesne, kakve su i bile u ono vreme, danas opterećene novom gradnjom“. Veselinka Stojković prvi put se sa Justinom sreće u vreme studija književnosti, kada je otkrila tekst o Dostojevskom, koji je Justin pisao u vreme Oksvorda (1916–1919), kao doktorat, gde je, iznoseći svoju životnu filosofiju, kritikovao zapadni humanizam i antropocentrizam, zbog čega mu komisija nije odobrila zvanje. On će 1921. ipak doktorirati, u Atini, na potpuno novoj temi „Učenje Svetog Makarija Egipatskog o tajni ljudske ličnosti  i tajni njenog poznanja”,  na grčkom jeziku. Malo je onih koji su toliko toplo govorili o ocu Justinu Popoviću. Rušenje njegove kuće 1964, pa borba Vranjanaca da se ona obnovi 2004, pre svih prof. dr Vere Cenić, ostaće trajno zabeležena činjenica.

dr-Vera-Cenic-i-dr-Gradimir-Cenic-na-Borinoj-nedelji-u-Vranju.....1Ličnost koja je svojom posebnošću privukla autorku „Susreta i pamćenja“ je i primarijus dr Gradimir Cenić, čuveni hirurg iz Vranja (rođen u Surdulici) kome je povodom 60-godišnjice od Golog otoka i zbog posvećenosti pozivu i godine sudske rehabilitacije posvećeno posebno mesto u knjizi, na čak jedanaest strana: Hrast koji nije mogao biti oboren, koji nije oborio Goli otok, primarijus dr Gradimir Cenić dobitnik je:

Ordena rada sa zlatnim vencem, Zlatne plakete Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva (dva puta), Sedmoseptembarskog javnog priznanja grada Vranja, i tako dalje, i tako dalje – mnogo nagrada i zahvalnica za posvećenost pozivu hirurga.

dr-marina-janjicPrimarijusu dr Marini J. Janjić, Veselinka Stojković posvećuje sedam stranica toplih reči, a povod je dodela primarijata. To je jedini lekar primarijus na Ginekološko-akušerskom odeljenju u Vranju. Primarijus dr Marina J. Janjić autor je osamnaest stručnih radova. Aktivan je društveni radnik i član je Srpskog lekarskog društva i Podružnice u Vranju.

„Dr Marinu Janjić upoznala sam pre desetak godina. Vedru, radnu, hitru. Ozbiljnu u svojoj struci, zainteresovanu za nauku, beletristiku, hortikulturu, uređivanje životnog prostora, za fotografiju, za putovanja. Uredila je i pripremila za štampu i više knjiga. Autor je knjige Bibliografija radova dr Jovana LJ. Janjića i izbor tekstova o njegovom stvaralaštvu.

III Rehabilitacija (Goli otok) prof. srpskog jezika i književnosti dr Vere Cenić i prim. hirurga dr Gradimira Cenića, poseban je deo knjige, a u nekom vremenu, budućem, zavređuje da bude posebna knjiga. Ta priča pokazuje snagu autorke Veselinke Stojković da lične emocije oko postupka rehabilitacije priguši i oplemeni vanserijskim, nesvakidašnjim svedočenjem. Biranim rečima iskazala je osećanja kako rehabilitanata, tako svih koji su na bilo koji način pomogli da se postupkom rehabilitacije istina o Golom otoku svestranije kaže.

Plovidba-po-VolgiIV Intervju koji se nije desio je zapis Veselinke Stojković o odnosu prema ličnosti i delu prof. dr Vere Cenić, njene profesorke u Učiteljskoj školi u Vranju, primernog uzora životnog. Intervju… je i želja da se o liku prof. dr Vere Cenić zna mnogo više nego što se trenutno u intelektualnim krugovima zna, šire od – na šta nas život nagoni – informativnog. Ograničenja koja je autorka imala (skromnost prof. dr Vere Cenić, odbijanje da se o njoj govori i piše!) nagnala su je da nam na specifičan način prikaže svoju upornost, kolebanja, na kraju – poznavanje lika i DELA svoje profesorke. Četrnaest seta pitanja koje je u knjizi dala, ne govore samo o liku i delu prof. dr Vere Cenić. Pitanja pokazuju poznavanja postupka, poznavanja kulture intervjuisanja velikih ličnosti, pokazuju ličnu stručnu pripremljenost autora pitanja, pokazuju sve strepnje za ishod susreta sa profesorkom Verom, koju je dobro upoznala! Koliko značaja za vrednosti dela i lika prof. dr Vere Cenić, toliko imaju značaja ova pitanja za sve sadašnje i buduće studente književnosti, učiteljskih fakulteta, da uče kako se formulišu pitanja, kako se tako značajan intervju priprema, postupno i oprezno, nepretenciozno vodi, empatično, sa mnogo takta i gospodskih manira, sa bogatim prtljagom poznavanja kako dela, tako i ličnosti onoga koga želimo da intervjuišemo. Ja sam naučio dosta. Hvala autorki Veselinki što je na ovaj način predstavila svoja kolebanja i znanja!

V Rečnik – Iz govora sela Rataja kod Vranja – tragovi

Kako Vranju, književnim stvaraocima i drugim značajnim ličnostima, odužila se Veselinka Stojković i svom rodnom selu Rataju, beležeći govor njegovih meštana. Dijalekatski rečnik sela Rataja prava je riznica znanja kako o Prizrensko-timočkom dijalektu, kome pripada i govor meštana sela Rataja, tako i običaja i konteksta. Sam rečnik bio bi suvoparna nauka bez kontekstnih rečenica, bez poznavanja običaja i kulture te sredine. Prostro se rečnik na 61 stranu pa „bleska“ kao rosa iz trave, „sa livade u Donjem polju, u rano jutro“…!

            – Atъrljúva moma – mešúna do zubi. 
            – Ašúk sam, poašúk sam od njega.
            – Báldisa kako nikoj.
            – Batisále mi se njive (od kiše) –

primeri su kakvim obiluje ovaj, jedinstven po mnogo čemu, rečnik.

„Ovaj se rečnik doživljuje kao oda zavičaju i njegovom jezičkom bogatstvu“ (prof. dr Janjić), kao drago kamenje u vrbovoj korpi. Blešte dragulji, zaslepljuju lepotom, muzikom… Razgaljuju. I cela KNJIGA.

            Ćeflúka, nema tuj. LЪSKA.

Na kraju knjige autorka nam daje Pregled ličnih imena na deset stranica. To su citirana imena, ili imena koja su na različite načine uticala na uobličavanje tekstova u knjizi. Ovaj spisak imena govori o bogatom opusu literature koju je autorka Veselinka Stojković konsultovala, ili se sa njima susretala na različite načine i različitim povodima.

veselinka (1)Treba istaći da su „Susreti i pamćenja“ značajno dokumentovana knjiga. Obogaćena je i fotomaterijalom. Mogli bi ovoj knjizi da pozavide i mnogo učeniji i titulama ovenčani autori.

Sa strahom sam započeo priču o ovoj neobičnoj knjizi, o „Susretima i pamćenjima” i pomalo o njenoj autorki Veselinki Stojković. Znam da je priča siromašna, skromna. Nedostajalo mi je Veselinkinog znanja, upornosti, nadahnuća. Kako prikazati nešto što je toliko uzorno, jedinstveno, što vas prevazilazi? Pokušao sam. Uvažio sam savet iz ove jedinstvene knjige. Da li sam uspeo da vam prenesem sopstveno oduševljenje sadržajem i stilom autorke Veselinke Stojković, prosudite sami. Ovom pričom tek sam po površini vrednosti koju knjiga ima.

Autor: Dušan Đorđević Niški

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *