Odvojiti bitno od nebitnog

(U senci,  dr Tatjana Bogdanović, 2012, Beograd, Beoknjiga)

„Čoveče, nebo je krov zemljin.
Gle, koliko ti je dato da rasteš u visinu!
Ali toliko isto i da se spustiš u dubinu!
(Da ne bi visina vrha bila nesrazmerna
prema dubini korena)”
Otac Justin

“Sledite svoje ideale i ciljeve da ne promašite život”, jedna je od poruka romana “U senci” dr Tatjane Bogdanović, pre svega ženama koje su zbog loših porodičnih obrazaca ponašanja na putu da promaše život. Ovaj prikaz je osoben zbog toga što nema prepričavanja romana. Prikazuje samo najlepše misli autorke o misiji žene. Ona je govorila umesto njih, nasuprot dr Slavici Garonji Radovanac koja je “dozvolila” da “Žene govore”(Vidi: Veselinka Stojković, “Razgovori sa književnim stvaraocima”, B. Balkana 2013/1)

Autorka dr Tatjana Bogdanović, lekar po struci, po vokaciji pesnik i moćna, jaka, sugestivna, topla i nežna sagovornica svim posustalim dušama, ženama pre svega, dok je muškarcima za nauk, pokazala njihovo balkansko lice, ali i lice svih muškaraca bilo sa kog da su prostora. “Ovim romanom ona diže svoj glas protiv svih okova koji nanose čoveku (a ženi naročito) bol i razočarenje” kaže recenzent Elizabeta Vojinović-Nikolić. Kao hirurg, dr Tatjana Bogdanović zaceljuje telesne rane, kao pesnik i pisac, melemom svojih reči zaceljuje duševne rane. Romanom “U senci” dotiče teme kao što su kulturološki milje, porodica i materinstvo. U ovom romanu nema tajni zato što su svi odnosi članova porodice, uloge njihove, vidljivi kao na dlanu. Roman ima autobiografsku notu. Pisan je jednostavnim jezikom, a zaplet je svakodnevni život naš, balkanski, ali se može slobodno reći, svačiji, nezavisno od geografskog podneblja.

“U svakoj ženi, u njenom vrtu, na dnu duše leži skrivena ruža”. Nečiju ružu, kaže autorka, “nažalost, uništi korov i nikada ne procveta”. Šta je dr Tatjana u romanu poručila takvim ženama? Pokazala im je put borbe da sačuvaju dostojanstvo, taj najvredniji cvet u svakom ljudskom biću. Izdvojićemo još jednu lepu poruku: “Mi ne možemo birati prostor i mentalitet u kome smo rođeni, ali zato ovaj svet možemo učiniti mnogo boljim i lepšim. Svako od nas ima tu moć. Mi okrećemo točak sudbine.” Ohrabrila je time one malobrojne čitateljke i čitaoce pisane reči, ali i ostavila trag o tragičnoj sudbini svake žene koja, umesto da se bori, pokorava se toku događaja i tako dozvoli tom korovu da uništi “najlepši cvet”.

“Svako treba da sledi svoju svetlu tačku”, kaže autorka, a žena treba da se bori uvek i nađe svoje mesto pod suncem. U vrtu takvih žena procvetavaju i opojno mirišu najlepše ruže, boje purpura, boje ljubavi.” Roman koji se čita kao život i upija kao najlepši miris ruže, “U senci” je pedagoško-psihološki pogled na već pomenuti kulturološki milje, porodicu i ulogu žene u društvu. Sadržaj romana šalje poruke mladim ženama da se ne boje materinstva, da je materinstvo božji dar ženi koja ne sme da ga se odrekne olako. U životu nikad nisu prave okolnosti da se materinstvo započne, da se ostvari ženski instinkt za produžavanjem života ljudske vrste. Zato autorka hrabri mlade žene koje su začele da se ne kolebaju, već iskoriste tu prednost ženskog bića da rode novo živo biće. „Sreća prati samo odvažne“, kaže autorka, a rođenje deteta je “najveća blagodet, sa njim ćete prevazići sve poteškoće.

                                                                              Autor:   Dušan Đorđević Niški

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *