Od boga Bes Meknil do indijskog rubina Peti Smit

Izgovoriti svoju molitvu

(o pesničkom troknjižju The ClashAve Maria! Breaking the Waves Dragana Boškovića)

„Jesus died for somebody’s sins but not mine“

(Patti Smith, „Gloria“)

U srpsku poeziju zbirka The Clash (2016) Dragana Boškovića uvela je ritam rock ’n’ rolla i punk-a (po uzoru na istoimeni engleski bend The Clash); Ave Maria! (2018), s druge strane, suočila je čitaoce sa čistim pank zvukom, poput onog koji je doneo (post)pank bend Gang of Four (nije slučajno, imajući u vidu prvenstveno The Clash, ali i prvobitni sastav benda Gang of Four, da grupu The Vocal Clash čine upravo četiri člana); dok nova pesnička zbirka Breaking the Waves priziva u sećanje muziku i poeziju Peti Smit. Stoga, kao što je Breaking the Waves deo filmske trilogije Larsa fon Trira, i istoimena zbirka pesama Dragana Boškovića, može se posmatrati kao deo pesničke trilogije, koju bi činili (drugačijim redosledom nego kod fon Trira) The Clash, Ave Maria! i Breaking the Waves. Ove tri pesničke knjige povezane su kako na tematsko-motivskom, tako i na stilskom planu.

Zbirku Breaking the Waves otvara pesma „Glorija”, kao što debi-album Peti Smit Horses započinje pesmom „Gloria“. Pored nedvosmisleno jasnog i kompoziciono identičnog (inicijalnog i stoga semantički relevantnog) upućivanja na muziku Peti Smit, u celokupnoj zbirci Breaking the Waves nalaze se mnogobrojne aluzije na muziku i poeziju ove američke umetnice. Elementi biografije Peti Smit („Poeziju je počela da sriče uz lagane akorde gitare, / pa uz sve žešće, besne i sugestivne, / uzvikujući političke parole… / Androgin, imala je još dvoje dece. / Nije postala fanatični Jehovin svedok, / gledala je svet očima tibetanskog budizma, / bila zaljubljena u Džona Koltrejna…“1)), odnosno poetičke karakteristike njene muzike („Čuvala se definicija, / bila je glas, revolucionarni, seksualni,“2)) utkani su u pesmu „Glorija“, kao što je i pesma „Dečak“:

Dragan Bošković; izvor: www.novosti.rs

„Dečak sam,
dečak sam bio,
polupan dečak,
da, to,
i nisam živeo kako je trebalo,
Gospod me je hvatao sa sladoledom u ustima,
i vikao: Budi dobar, mali! Jasno!,
a pošto sam to uporno ponavljao,

u ćošak me je terao,
odsekao mi prste,
i na euharistijskoj trpezi pričesnike služio njima…“3)

u nedvosmislenoj i neskrivenoj intertekstualnoj vezi sa pesmom koju je Peti Smit posvetila Semu Šepardu:

„Loš bejah
ne činih što ustrebah
mama me uhvati sa lizalicom,
i reče da budem dobar
kad u dva navrata loš bejah
u rupu me gurnu
i odseče sve moje prste
i položi ih u činiju za njih.“4)

a, isto tako, i pesma „Praznih džepova“, sa „užicanim kovanicama“ i „vraćenim kusurom“ kao da doziva u prisustvo „Free money“ Peti Smit.

Stihovi kojima se završavaju „Indijski rubini“ Peti Smit (iz knjige Sakupljanje vune):

„Mogu li da vam ponudim ovo zvono
trgujem šapatima
Izuzetno je skupoceno
Muzejski primerak, neprocenjivo
Ne hvala, odgovaram
ne želim to
Ali divno je zvono
svečani predmet
lepo zvono
Moja glava je zvono
mrmljam
između
prstiju u zavojima
i već spavam“5)

nalikuju stihovima pesme „Gutljaj vode“ Dragana Boškovića:

„Mogu li vam ponuditi zvonce,
šapuće trgovac, veoma je vredno,
muzejski eksponat, neprocenjiv.
Ne, hvala, odgovaram,
ne želim ništa da posedujem,
mada je divno, to zvonce, taj komad ceremonije...
šta će mi,
moja glava je zvono,
zvoni među isprepletenim prstima,
dok padam u samoću, san:“6)

dok su u stihovima iste pesme (pesme „Gutljaj vode“), u kojima je nežno progovoreno o potrazi za izgubljenom bliskošću:

„Video sam i gora mesta
video sam i bolja,
video ljude, žene, neka bića,
koječega sam se nagledao....
A sve što sam želeo bila je prijateljska ruka,
da me podigne sa dna, iz mene samoga, iz lepote,
da me podigne...
Da mi, noću, dok iznova padam u san,
samo prinese gutljaj vode:“7)

kao ritam čežnje, dozvani u prisustvo stihovi koji su interpolirani u „Umetnost u Raju“ Peti Smit:

„Videla sam i gora mesta
Videla sam i bolja
Štošta sam videla...
A sve što želiš je prijateljska ruka
Da te podigne iz gliba, iz lepote
Da te podigne....“8)

da bi pozivanje na poeziju i autobiografsko-memoarski diskurs Peti Smit kulminaciju doživelo u pesmi „Pisala bi mi usred noći“, kojom je reinterpretirano oproštajno pismo Peti Smit od Sema Šeparda.

Bol, duboko ličan i proživljen, sećanje na ljubav, ali pre svega i nadasve liričnost i melanholija pisma Peti Smit:

„Pozvao bi me usred noći odnekud s puta, iz nekog napuštenog grada u Teksasu, sa benzinske pumpe kod Pitsburga ili iz Santa Fea gde se parkirao u pustinji, da čuje kojote kako zavijaju. Ali najčešće bi me zvao iz svog doma u Kentakiju, tokom hladnih, mirnih večeri, kada ste mogli da čujete zvezde kako dišu.“9)

svoj lirski pandan pronašli su u pesmi „Pisala bi mi usred noći“ Dragana Boškovića:

„Pisala bi mi usred noći,
negde s puta,
iz nekog napuštenog grada na Jadranu,
sa benzinske pumpe kod Mančestera,
iz gift-shopa na aerodromu u Kanzas Sitiju,
ili iz Španije, gde se parkirala u nekoj nedođiji,
da čuje zavijanje andaluzijskih vukova.
Ali najčešće bi mi pisala iz svog doma,
tokom hladnih, mirnih večeri,
kada se moglo čuti kako zvezde dišu.“10)

Pored transparentne intertekstualnosti i veza Breaking the Waves sa poezijom i muzikom Peti Smit, za poeziju Dragana Boškovića karakteristična su tiha, lajtmotivska saglasja, prožimanja, nadovezivanja; svojevrsni refreni. Pesma kojom je otvorena zbirka Otac (pesma „Kada bih bio pesnik“11)), kao refren i ritmička / modalna dominanta povezala je ovu zbirku sa knjigama The Clash, Ave Maria! i Breaking the Waves, uprkos činjenici da knjige nastale nakon Oca radikalno raskidaju sa poetikom ove zbirke, donoseći nov ritam i novo osećanje sveta. Klanateljica Krvi Hristove, časna sestra Ines, kojoj je posvećena zbirka Otac, biće prisutna i u Ave Maria! „otkucaj srca pokojne Klanateljice Krvi Hristove, časne sestre Ines / (To je tek blues!)”12), kao što će se Trinity Ave Maria! (Ivan, Dragan, Marija) pojaviti već u pesmi „Into My Arms“13) (zbirka The Clash), pesmi koja je poetički najbliža poemi Ave Maria! i koja joj prethodi, kao narandžasto jutro, kao najava dolaska Bogorodice, kao „Dođi“, kao „Hüsker Dü“14) (pri čemu ovo nije sećanje na ono što je bilo, nego sećanje na ono što će tek biti, što će doći, što će se ob-javiti, ono što će tek postati, tek bi(va)ti predmet sećanja). Jedna od lepših ljubavnih pesama srpske poezije, „Santa Maria della Salute“ Laze Kostića, posvećena katoličkoj crkvi-voljenoj ženi-majci-Bogorodici, kao podtekst poezije Dragana Boškovića, u neposrednu vezu dovodi majku i Bogorodicu, kako u zbirci Otac (pesma „Blažena Ivanka od Straha“15)), tako i u zbirci The Clash „Ne, nisi ti ona Bogorodica iz srpske poezije, / Trojeručica i sl., / nego majka moje majke, Ivanke od Straha, / vaga od horoskopa, Davidov toranj, / zvezda sa konzerve Heineken-a / Bogorodica Beogradska, prva linija galicijskog fronta, / Salve, Regina, mater misericordiae, / majko lutalica, Marija od Starog sajmišta / majko beskućnika, jednostavno The Marija, Zaštitnica hardcore-a“16), odnosno „Danas mi je umrla majka. / Da, danas je godišnjica smrti moje majke. (…) U Hamburgu jedva da ima katoličke crkve. / Lutao sam, utorak je bio, 15 km, / nema bogomolje, nema gde čovek sveću da zapali.“17), kojom kao da je ispisan pandan pesmama „When you’re gone” i „Ode to my Family“ grupe The Cranberries („Oda mojim roditeljima“, The Clash 18)). I dok se lokalni pijanci „(…) tihi, kô ulični kučići, podvijenih repova“, u zbirci The Clash19), šuškaju jedni uz druge „očima moleći goste da im naruče piće, / jer sami to ne smeju),“20), dotle se, u Ave Maria!, lirski subjekt i Bogorodica, u podrazumevanoj autoironično-samilosnoj prizmi, kao Šapica i Flekica, „dva šugava i olinjala mačeta“21), šćućurena i sakrivena iza smederevca, pipkajući šapicama oko sebe, šuškaju jedno uz drugo „(: Koliko se vi volite, bre!)“.22) S druge strane, motivi cvetanja srca i umnožavanja komora i pretkomora srca iz zbirke The Clash, „treba pisati tek o cvetu u svom srcu,“ („Pisati kao ljubavnik“23)) „i anđela je stavila u naš krevet, cvet u naša srca,“ („Because the Night“24)) „Da li je moguće da posle cele noći u stanu / nisam primetio da postoji i druga soba, / da mi u grudima raste još jedno srce.“ („Nepostojeća soba“25)) „i svaki put kad me poljubi izraste mi još jedno srce. / i zbog toga je zaista vredelo čekati.“ („She Loves You, Yeah, Yeah, Yeah”26)) „i Marija bi ušla u stan, / i, od ljubavi, stanu bi izrasla još jedna soba / srcu – još jedna pretkomora….“ („Kada bih bio pesnik (Izgibosmo, Gospode!)“27)), u Ave Maria! biće u kreativnom sadejstvu sa semantički pluralnim motivom dlana „gledaj, vidi, vidi, evo cveta dlan našega Boga,“28), da bi u zbirci Breaking the Waves kulminirali u cvetanju Boga „a iz nje bi iznikao Bog / (vidi: Cveta Bog!)“ („Kada bih bio pesnik”29)). Motivi jagodica prstiju, dlana i male šake najčvršće su povezali knjige The Clash, Ave Maria! i Breaking the Waves i najviše doprineli koherentnosti i strukturalnom jedinstvu ovog pesničkog troknjižja. Od gotovo programskog „(Ova poezija se čita jagodicama prstiju!)” („Kada bih bio pesnik (Izgibosmo, Gospode!)”30)), jagodice prstiju povezuju se sa rukavicama (pocepanim) i licem koje te jagodice dodiruju „dodir bez prstiju ima jagodice / koje mi iz pocepanih rukavica miluju isperutano lice.” („Kada bih bio pesnik (iz A-mola)”31)), odnosno sa pesmom „Jagodice“: „Pogledaj, pogledaj, vidi ovo: / jagodicama svojih prstiju, / što vire iz pocepanih rukavica moga života, / Devica Marija već čita ovu poeziju”32), ili „Dvoje alkosa se tako lepo mazilo po licu, / samo jagodicama prstiju koje vire iz pocepanih rukavica. / Ona ga toliko voli, on je tako milo gleda, / oči im obasjavaju crvene, vetrom isperutane obraze. / To boli.”33), te „Opet u kafanici, opet moja konobarica, / opet jagodice prstiju…. / To nepodnošljivo boli.”34), a isti motivi i u istim odnosima javiće se i u knjizi Ave Maria! „biće lice, tvoje, moje, dodirivaće ga jagodice prstiju / (…) i sijaće oči, isperutani obrazi, / i imaćeš ruke, pocepane rukavice, jagodice prstiju…”35), „samo će nas maziti jagodice prstiju Hiperboreje, / i biću tako skrušen, skroman, mrvica, ništa, / nestajaću u poniznosti, nevinosti, devičanstvu,”36), „I pozdrav mojim jagodicama, Draganovim / (ovako stavljam otisak prstiju u svakoj poslanici: GALE).”37), da bi se ove dve knjige povezale, posredstvom istih motiva, sa zbirkom Breaking the Waves „Čitala je Šekspira, Blejka, Silviju Plat, / dodirivala jagodicama prstiju reprodukcije Dalija, Šagala…” („Glorija“38)), „ona će ući, slučajno, preterano slučajno, / goreće jagodice prstiju, / sama praznina će imati simetrično lice…” („Gotta Light?!”39)) i „tako lepa mrtva priroda sam postao, / moji prsti hrana za pričesnike.” („Dečak”40)). Motiv dlana varira od pesme „Ćutim“ (zbirka The Clash) „Sakrijem se u pesmu, / ćutim i razbacujem onim što je ostalo od mene, / što može stati na dlan“41), preko Ave Maria! „i držaću te na dlanu, draga, Dođi, / (…) samo ću te držati na dlanu, rekoh, hostiju, siku-sikicu“42) do zbirke Breaking the Waves i pesme „Praznih džepova“, odnosno novčića „Još uvek ih osećam na dlanu, / mogu ih videti, / na čelima lepih žena, / u pesnikovom vapaju, / u rukama kradljivaca, na glavi dorata, / u ogrlicama princeza, / kako im, kao bodljikava žica, pritiskaju nedra, / a kapi krvi cvetaju na belom dekolteu…“43), a motiv dlana iz pesme „Praznih džepova“ povezuje se sa „Indijskim rubinima“ Peti Smit (knjiga Sakupljanje vune), u kojoj se za izgubljeni indijski rubin kaže „Vidim ga na čelu poneke žene. Između redova pesme. Vidim ga na grlu operske dive ili na dlanu otpadnika. Vidim ga pritisnutog uz žičanu ogradu. Ili kao kap krvi na pamučnoj haljini.“44). Motiv male šake iz pesme „Kva-kva!“: „– Kako ti je tako mala šaka!45) postaće višeznačan i značajan poetički element knjige Ave Maria!, u kojoj se prvo aludira na pesmu „Kva-kva!”: „samo ću te držati na dlanu, rekoh, hostiju, siku-sikicu / (Prava mera života je ono što stane u šaku / : Kako ti je tako mala šaka? / : Kako su ti tako velike bradavice? / : Ništa sam!)”46), da bi se sama Bogorodica imenovala kao mala šaka „…A kada bih bio pesnik, kada bih bio: / Bogorodica, Proud Mary, Mala Šaka, sa rukama deteta, / došla bi, evo je, u zveckavim cipelama dolazi (zvec-zvec).”47), odnosno, da bi mala šaka postala mera ljubavi „i stvari će se smanjiti, biće tako male, smanjićemo se i mi / (u ljubavi se sve tako brzo smanjuje, / ljubav je ono što može da stane u malu šaku, / trunčica, tek mrvica je ljubav).“48), a ovaj motiv biće prisutan i u zbirci Breaking the Waves „Njena, mala šaka, / sa tetovažom čakre između palca i kažiprsta, / bila je oslonjena na sto.” („Pisala bi mi usred noći”49)). Sa motivima dlana, jagodica prstiju i male šake povezan je i motiv otiska prstiju, koji se, kao najličnije identitetsko obeležje, neraskidivo vezano za lična dokumenta, javlja kako u zbirci The Clash, „Evo me, sa rukopisom pesničke knjige pod miškom, / ušao u novu godinu kao u smrt. / Zove se The Clash, / autobiografski destilat, tek čista bol, / moj rock’n’roll DNK, literarna lična karta i otisak kažiprsta, / bezgrešno začeće smrti, Alien.”50), tako i u Ave Maria!: „I pozdrav mojim jagodicama, Draganovim / (ovako ostavljam otisak prstiju u svakoj poslanici: GALE)”51). Motiv meseca, iz zbirke The Clash (pesma „Probudi mrtvaca”) „Da, kupio sam parcelu na mesecu, / (Dark side of the Moon)”52), povezuje se sa dva polumeseca knjige Ave Maria! „a ja neću više klimati glavom nego ću je skinuti sa ramena, / umesto nje staviti mesec / (dva polumeseca, to Mlado Sunce s visine),”53), odnosno, u zbirci Breaking the Waves, sa mesecom kao tetovažom (što je, zapravo, ponovo aluzija na biografsku činjenicu iz života Peti Smit „Njegova ruka, sa tetovažom mladog meseca između palca i kažiprsta, bila je oslonjena na sto. Ta tetovaža je suvenir naših mladalačkih dana; moj je munja na levom kolenu.”54)): „Ta tetovaža je suvenir naših mladalačkih dana; / moj je: mlad mesec na levom kolenu.” („Pisala bi mi usred noći”55)) i kusurom dana „Uštap je tek novčić, kusur dana.” („Praznih džepova”56)). Zanimljivo je da će se već u prvom delu pesničkog troknjižja, u zbirci The Clash, pojaviti aluzije na film Breaking the Waves Larsa fon Trira i na Bes Meknil „i, kao Bess, slušao Boga kako reži mojim glasom: / Ti, mali, nevaljali Gale…” („Nepostojeća soba”57)), odnosno „a kada bih bio Bess Mc Neill, jednostavno bih otišao na brod.” („Kada bih bio pesnik (iz A-mola)”58)) i „živim Kroz talase: / – Kako su ti velike bradavice! / (Moje sike, moje sike, moje sike, sikice!,“ („Kva-kva!“59)). Auditivne komponente povezaće u neraskidivo trojedinstvo pesničke knjige The Clash, Ave Maria! i Breaking the Waves Dragana Boškovića: ljubav koja kuca „Knock, knock, knocking on the heavens door…“ u zbirci The Clash („Knock, knock“60)) biće potvrđena kao izvesnost dolaska u Ave Maria! „(Ljubav je došla, oduvek kucala na vrata, kuc-kuc!“61)), kao što će zvuk sms-a „i neće više svickati lampica na telefonu / (majušna ljubičasta lampica), / i neće se više čuti zu-zu vibracija: / srce će kucati zu-zu, ja-ki-ca,“62), iz poeme Ave Maria! postati zvuk noćnih poruka u Breaking the Waves „Bile bi to noćne poruke, / zvona usred sna / (svickala bi zelena lampica, čulo bi se ja-ki-ca),“, („Pisala bi mi usred noći“63)), a nije nevažno i da se struktura „pesma bi počela sa jen-dva-tri-dva, / imala bi dva rifa i istinu, / a završila se sa Amen, / uz dva zakasnela udarca bubnja / znate ono: tu-dum.“ („Kada bih bio pesnik (Izgibosmo, Gospode!)“64)) odražava najdirektnije na kompoziciju Ave Maria!, koja počinje sa „Jen-dva-tri-dva: Idemoooooo!!!“65), da bi se, nakon „dva rifa i istine“, završila sa AmenSveta Marija, Majko Božja, / cvetamo, rastemo, jedno smo, ništa, mrvice, vidi, / sada, i u veke vekova. Amen.“66), i sa jednim „Trep!“ koje nadomešta dva zakasnela udarca bubnja i koje je svojevrsno tu-dum, dum-dum, te-deum „Tek nazalno: VOLIM TE!“67). Isto tako, kao što je na Gang of Four (konkretno, na pesmu „At Home He’s a Tourist”) aludirano, u zbirci The Clash, stihovima pesme „Odiseja“ („dva koraka napred / (šest koraka nazad, šest koraka nazad),“68)), tako će upućivanje na Gang of Four biti nedvosmisleno kako na koricama knjige Ave Maria!, tako i u interpoliranju naslova pesme „At Home He’s a Tourist“ u stihove Ave Maria!69), odnosno u, donekle izmenjenom („(jedan korak napred / šest koraka unazad / šest koraka unazad),“70)), da bi ritam ove pesme postao najdublje upisan (iako na ovu pesmu ničim nije aludirano) u Breaking the Waves. Ritam pesme „At Home He’s a Tourist“ postao je modelativni princip, načelo oblikovanja izraza i princip izgradnje poetskih slika u novoj zbirci Dragana Boškovića. Snažni kontrasti, oksimoronski spojevi i gradacijski niz (koji pojačava kako sugestivnost pesničkih slika, tako i emotivni naboj) obeležili su pojedinačne pesme, ali i celokupnu kompoziciju zbirke Breaking the Waves. Od groteske i parodije kao elemenata koji mogu zaličiti na detronizaciju (a zapravo su poziv na preispitivanje, re-kreiranje, interiorizaciju) svih metanarativa, ritam Breaking the Waves ubrzava se, progresivno raste, buja („(vidi: Cveta Bog!)“71)), sve do nagle izmene retoričkih registara i snažnog kontrapunktiranja patosa i (auto)ironije, koji kao da prizivaju one najuzbudljivije, najbrže, najbravuroznije stihove „Two steps forward / (Six steps back) / (Six steps back) / (Six steps back) / (Six steps back)“ (pesma „At Home He’s a Tourist”), da bi kulminirali u zadihanom ritmu molitve onoj koja će doći, koja će se (ob)javiti u osvit večnosti, u plavom jutru, (ob)javiti bez glasa i zvuka, samo svojim prisustvom, ritmom naslućenog, opevanog dolaska, némim zvonima. Kontrastiranje slika i motiva u Breaking the Waves toliko je brzo i naglo, toliko samosvesno i funkcionalno, da je gotovo (p)ostvareno, oprisutnjeno, opredmećeno u dvema plazmama koje su pomenute u pesmi „Vrtim se ukrug“. Naime, kontrasti zbirke Breaking the Waves ne računaju na uzastopnost suprotnih slika i predstava, na jedno-iza-drugog pojmova, stihova i rima („he fills his head with culture / he gives himself an ulcer”; „culture/ulcer“, pesma „At Home He’s a Tourist”), već na istovremenost slika, osećanja, motiva, na jedno-sa-drugim i jedno-uz-drugo (ontološki) različitih bića i predstava, na ukidanje prostornih i vremenskih okvira („ćutanje ralika“), na sa-postojanje, sa-glasje ontološki različitih ravni i predela. Opozitni motivi i kontrastno postavljeni književni postupci upisani u zbirku Breaking the Waves bili bi: zvona, zvuci, muzika s jedne strane, odnosno tišina, ćutanje, potonuće u dubinu i tišinu s druge strane (jer, od pesme „Ćutim“ i zbirke The Clash „Zato ćutim. / Znam da je svaka moja reč povređuje.“72), do zbirke Breaking the Waves, uprkos nadogradnji i nadopuni značenjskog spektra motiva ćutanja, ipak je jasno da ljubav, pesma i Bog ćute „Bila bi to najtiša pesma na svetu, / mila, kao kad se inkluzivno dete raduje, / a ćutala bi, jer i ljubav i Bog ćute, / čist isihazam bi bila, / afazija, / ugašeni mustang, / Tereza iz Avile, bre…“, pesma „Kada bih bio pesnik“73)); večnost i prolaznost; ništa i sve; uzvišeno i nisko; ozbiljno i parodijsko; jagodice prstiju, prsti, mala šaka, dodir i nemogućnost dodira, udaljavanje, traganje za izgubljenom bliskošću; dlanovi, prsti, jagodice s jedne i jezik s druge strane; ironija i autoironija (koji podsećaju na desakralizaciju, iako to nisu, i koji doprinose depatetizaciji svih povlašćenih životnih sfera i pesničkih tema) i biblijski motivi (propušteni kroz prizmu zabavne, igrive groteske, učinjeni novim i autentičnim). Motiv piše i dečaka sa pišom iz Ave Maria! „a stajaću pred vama kao dečak, sa plavim loknama, / sa mornarskom kapom, / kao beba, s pišom“74), odnosno „kao klinac sa pišom, dečak na noši“75), povezan je sa ironičnim motivom čiča-Gliše, u zbirci Breaking the Waves „Tako, dve, tri linije, kao na ikoni, i to je to…. / Nos, oči, usne, piša – eto čiča-Gliša! / Molim lepo!“ („Kada bih bio pesnik“76)), a na sličan način, ironični lajtmotiv koji se javlja u poeziji Dragana Boškovića, bile bi sike „živim Kroz talase: / – Kako su ti velike bradavice! / (Moje sike, moje sike, moje sike, sikice!,“ („Kva-kva!“77), u očiglednoj vezi sa filmom Breaking the Waves Larsa fon Trira i zbirkom Breaking the Waves Dragana Boškovića), odnosno „samo ću te držati na dlanu, rekoh, hostiju, siku-sikicu“78). Kontrastno postavljeni, sučeljeni motivi, u poeziji Dragana Boškovića, bili bi motivi – ništa i sve. Od onog ništa „kondicionala kada-bih-bio-pesnik“ („Jagodice“79)), preko intertekstualnog priziva „Lamenta nad Beogradom“ Miloša Crnjanskog „i čujem, prah, pepeo, smrt je to, / i ništa, špansko nada i ničego“ („Jutro moje Bogorodice tek dolazi“80)), „ništa“ postaje modus ironičnog odnosa prema ljubavi „i ništa, ništa nas ne drži zajedno, / i ništa nas ne može ni mm udaljiti, / i biću poštanska marka, a ti filatelista, / i čaša vina ako ćeš me popiti, / i smeće ću biti, a ti moj recycle bin, / i ništa, ništa nas neće držati zajedno, / forever and ever.“ („Onomatopeje“81)), da bi u Ave Maria! „ništa“ bilo neodvojivo od ljubavi „VOLIM TE / (Ništa sam, volim!)“82), „(i biće to slobodan pad u sebe, tebe, mala, u ništa)“83), „pisao bih da umem, da sam pesnik, a nisam, / ništa sam, volim, pisaću, biću,“84), „a ja ću biti srećan, veoma, kao Isaija srećan, / bez straha, slobodan od sebe / (ništa sam, volim!)“85), „Evo i mene, tu sam, Bogorodice, evo nas, vidi, ništa smo (…) (: Koliko se vi volite, bre!)“86), do zbirke Breaking the Waves, u kojoj se ništa ponovo povezuje sa ljubavlju „Znao sam da ništa ne može ni mm da nas razdvoji, / bio sam kod nje: / među policama sa knjigama i Ešerovim reprodukcijama, / u njenom zagrljaju,“ („Pisala bi mi usred noći“87)), odnosno, kao kulminacija „Ništa smo, zato – sve.“ („Praznih džepova“88)). Suprotan motiv, motiv koji se može odrediti kao „sve“, takođe je funkcionalan u pesničkom troknjižju Dragana Boškovića: od zbirke The Clash i stihova „Bogu sam sve oprostio, on meni.“ („Kva-kva!“89)) i Bogorodice koja je sve platila („Bogorodica je sve platila“90)), u poemi Ave Maria! „sve“ postaje stanje bačenosti u ljubav sa Bogorodicom „O, kako te oseća samo / (Samo da te osetim, samo sve!)“91) do zbirke Breaking the Waves, u kojoj, kako je već pomenuto, „Ništa smo, zato – sve.“ („Praznih džepova“92)), odnosno, u kojoj je Bes Meknil koncizno okarakterisana „(jer nije ona nestabilna, / kaže Jan njenoj drugarici, / ona samo hoće sve!)“ („Kada bih bio pesnik“93)). Najskrovitiji i najneuhvatljiviji (ne toliko transparentan, zato blag i tih) jeste i lajtmotiv polupanosti, polupanih, zaljubljenih bića. U zbirci The Clash, u pesmi ironičnog naslova „Kako se zalomi“, nalaze se nežni stihovi „i volim je, na svoj spetljani, polupani način…“94), u Ave Maria! polupanost se prenosi na autoreferencijalni i autopoetički plan „okrenućete oči ka meni, njoj, tim dolazećim bićima, biću tu / kroz nemoguću poeziju o polupanima a živima“95), sve do zbirke Breaking the Waves i polupanog dečaka „Dečak sam, / dečak sam bio, / polupan dečak, / da, to, / i nisam živeo kako je trebalo,“ („Dečak“96)), da bi progresivno-gradacijskim nizom kulminiralo u Božjem-svom obraćanju „Mir tebi, polupano dete Božije!“ („Dečak“97)).Ipak, ni motiv nežnosti nije izbegao dejstvo (auto)ironije, u pesničkom troknjižju Dragana Boškovića. Od lepote Bogorodice, kao groteske „I sricao, naredne zore: / lepota uvek sviće… / Zbog facialisa, nežnosti, krive usne, / zbog iskrivljenih stopala, prstiju na rukama. / Užas, ljubio sam invalida sa 55 mladeža po telu, / kao da ljubim bubuljičavog dečaka, / sa bradavicama većim od grudi, užas.“ („Knock, knock“98)), preko nežnosti i mira Ave Maria! „Mir vama, predragi, mir njenog Tvoja sam: / Miiiiiiiiiiiiiiiir!“99), ironični tretman ovog motiva vrhuni u nežnosti inkluzivne pesme Breaking the Waves „svi bi se čudili da u istoriji poezije / prvi pišem inkluzivno nežnu pesmu, / neuporedivo nežniju od ove, / čudili bi se, čudili, / jer svuda, u poeziji, neka pomama je uzvišenosti: / od romantizma se ovde još niko oporavio nije.“ („Kada bih bio pesnik“100)).

Motiv prstiju „(Ova poezija se čita jagodicama prstiju!)“101) i jagodica prstiju (The Clash, Ave Maria!), u zbirci Breaking the Waves, pored aluzije na poeziju Peti Smit i motiv odsečenih prstiju („Loš bejah / ne činih što ustrebah / mama me uhvati sa lizalicom, / i reče da budem dobar / kad u dva navrata loš bejah / u rupu me gurnu / i odseče sve moje prste / i položi ih u činiju za njih“102)) povezan je takođe sa motivom pričešća „tako lepa mrtva priroda sam postao, moji prsti hrana za pričesnike.“ („Dečak“103)). Od prstiju kao reprezentacije telesnosti, do prstiju kao segmenta obreda, svete tajne pričešća, tj. do simbolizacije tela i njegove transformacije u Reč, (sveto) pismo, logos, poezija Dragana Boškovića prelazi put od vidljivog, stvarnog, realno prisutnog, materijalnog, do simbola; od načina čitanja („(Ova poezija se čita jagodicama prstiju!)“104)), do poistovećenja sa činom čitanja i rečima u svoj njihovoj višeznačnoj znakovnosti. Iako deo liturgijske prakse, sveta tajna pričešća u zbirci Breaking the Waves udaljena je od crkvene semantizacije, da bi bila izmeštena u prostor ličnog, direktnog, neformalnog opštenja sa izabranom nadinstancom, dakle, simbolika pričešća premeštena je u prostor poezije i učinjena individualnom, intimnom, neponovljivo svojom.

Peti Smit

Pored lajtmotiva koji povezuju knjige The Clash, Ave Maria! i Breaking the Waves (prsti, jagodice prstiju, dlanovi, mala šaka, Bogorodica itd.), zbirka Breaking the Waves, motivom zvona, povezana je sa epigrafom poeme Ave Maria! i rimskim zvonima „Večernja zvona Rima – opisivana stolećima – počinju da zvone pre zalaska Sunca. Ave Maria.“, čime se, upravo posredstvom Rima (Ave Maria!) i latinskog jezika (Breaking the Waves) stvara okvir i kružna kompozicija pesničkih knjiga Dragana Boškovića. Prisutna u prvoj i poslednjoj pesmi zbirke Breaking the Waves (u pesmama „Glorija“ i „I opet, i još jednom, i zauvek“), kao svojevrsni okvir i povlašćeni motiv:

„A zvona su zvonila, ding-dong,
zvona su joj pevala:
Isus je umro zbog nečijih greha,
ali ne zbog tvojih,
zvona su pevala:
Thatʼs where Iʼll hold you, sleepinʼ like a child,
zvona su sve snažnije urlala:
Glooooria,
DŽI-EL-OU-AR-AI-EI! (4X)“105)

zvona se javljaju i u drugim pesmama ove zbirke, npr. u pesmi „Gutljaj vode“:

„Mogu li vam ponuditi zvonce,
šapuće trgovac, veoma je vredno,
muzejski eksponat, neprocenjiv.
(…)
šta će mi,
moja glava je zvono,
zvoni među isprepletenim prstima,
dok padam u samoću, san:“106)

zatim u pesmi „Praznih džepova“, u kojoj srebrnjaci kojima je Juda prodao Hrista postaju novčići kojima se lirski subjekt:

„igrao sa Bogom ‘glava-pismo’:
vrteli bismo se u vazduhu kao opsesivna misao,
spasonosno zazvečali na betonu kao zvono za kraj časa,
kao poziv na pričest,
kao glava od udarca pesnicom.“107)

preko zvukova koji predstavljaju određeni tip zvona, kao što je zvuk noćnih poruka:

„Bile bi to noćne poruke,
zvona usred sna
(svickala bi zelena lampica, čulo bi se ja-ki-ca),“108)

sve do glave koja zvoni:

„i glava joj je zvonila
ding-dong, ding-dong,“109)

ili:

„moja glava je zvono
zvoni među isprepletenim prstima,
dok padam u samoću, san:“110)

odnosno, do srca, koje bi postalo pesma (zvuk, zvono):

„a njegovo tek izraslo srce bila bi ova pesma,
koja bi samo kucala, kuc-kuc, dum-dum,
tiho, tiho zvonila, ding-dong,“111)

i konačno, do pesme, koja bi se, blago, neprimetno i nepovratno, pretvorila u male pokrete, treptaje, disanje, u čistu blagost, tj. do pesme koja bi bila „zvonce koje zove na euharistiju“112).

Ipak, poslednji kadar fon Trirovog filma Breaking the Waves, obeležen zvonima, uticao je na to da se stihovi Breaking the Waves definitivno objave kao zvona, da celokupna zbirka Breaking the Waves bude napisana zvonima i da i sama zvoni („čista blagost“), poziva, mami na pesničko pričešće prstima-rečima:

„(a, u poslednjem kadru,
radar uopšte ne bi detektovao telo,
moje telo, njnjnjnjeno telo,
telo moje pesme u dugoj svetloj spavaćici,
porinuto s naftne platforme
u stotinama mrtvih devojčica duboko more),
a pisala bi me dva zvona iznad oblaka,
pisala na latinskom,
i to ovako:“113)

Ritam pesničkog troknjižja Dragana Boškovića koji progresivno raste, ubrzava se, buja („(vidi: Cveta Bog!)“114)), u obrnutoj je proporciji sa smanjivanjem svega („(u ljubavi se sve tako brzo smanjuje, / ljubav je ono što može da stane u malu šaku, / trunčica, tek mrvica je ljubav)“115)), a klimaks doživljava, kao tu-dum, dum-dum, te-deum, u molitvi Bogorodici, inkorporiranoj u epiloški segment zbirke Breaking the Waves. U čemu je, dakle, smisao molitve kojom se završava zbirka Breaking the Waves? Kao semantički i ritmički klimaks, molitva Bogorodici (onoj koja se u celoj pesničkoj trilogiji, poput refrena, neprekidno priziva i čija se ličnost – Bogorodica ima ime i prezime! – bogati epitetima, značenjima, svojstvima) zapravo je tačka preseka različitih diskurzivnih praksi: književnosti i muzike, književnosti i teologije, književnosti (kao pisma) i liturgije (kao glasa), ali mnogo više, molitva Bogorodici i euharistički zanos mesto je susreta ličnog Boga Bes Meknil i indijskog rubina Peti Smit. Bogorodica zbirke Breaking the Waves, kao kostićevski ukrštaj, u sebi spaja Boga koji se Bes Meknil, u filmu Breaking the Waves, obraćao njenim rečima, njenim mislima, govorio joj njenim glasom, njenim uverenjima, i rubin Peti Smit, tu „perlu tuge“, koju je, nesavršenu i lepu kao kap krvi, izbacilo more negde u Indiji116), a koja simbolizuje sve prisno, drago, a (trenutno) zatureno ili potisnuto, koja se može prepoznati „…na čelu poneke žene. Između redova pesme. (…) na grlu operske dive ili na dlanu otpadnika.“117)Bog Bes Meknil i rubin Peti Smit najličniji su i najindividualniji poetički markeri, koji se, upravo tom intimnošću, približavaju Bogorodici zbirke Breaking the Waves. Bogorodica, ona urbana (The Clash), ona brza (Ave Maria!), bila je i ostala ona najličnija, svoja, egzistencijalno i ontološki neodvojena od lirskog subjekta, ona sa kojom se dijalog vodi njenim rečima, ona čijim rečima se pišu stihovi Breaking the Waves, ona koja cveta i dovodi u prisustvo mogućnost cvetanja kao takvog, ona koja predstavlja sam događaj poezije kao takve, ona koja zvoni i zvonima se ispisuje, ona koja neće i ne može doći jer je (od)uvek bila i ostala tu, ona koja je neodvojena i neodvojiva od subjekta koji piše, bliska, intimna, te prema tome, ona koju je nemoguće misliti kao bilo kakvu drugost. Upravo zato, treba izgovoriti svoju molitvu, svojim / njenim rečima govoriti o sebi i njoj (u)/sebi, svojim / njenim glasom grditi sebe i sebi praštati, svojim / njenim koracima osvojiti grad, koračati gradom, govoriti / pisati, jer:

„Treba izgovoriti svoju sopstvenu molitvu. Nije važno na koji način. Jer, kad se molitva završi, posedovaćete jedini dragulj koji vredi čuvati. Jedino zrnce koje vredi darovati.“118)

Upravo ovo jedino zrnce koje ćemo posedovati i koje nam je darovano, ovaj indijski rubin, ovo autoironično / samilosno „Ti, mala, nevaljala, Bes!,119) / „Ti mali, nevaljali, Gale!,120), nastalo je izgovaranjem molitve, svoje, lične, ali ujedno i Njene, neodvojive od Nje, svedene na Nju, onu koja je i objekt obraćanja i subjekt koji se obraća. Indijski rubin zbirke Breaking the Waves, koji bi mogao da asocira i na poetiku kamena iz zbirke Babel Peti Smit („rock, like sculpture, is the solid body of a dream”121)), u poetičkom ukrštaju sa Bogom Bes Meknil, bio bi vršak načela ukrštaja, skup svih kontrasta, svih protivrečnosti, sveg obilja suprotnosti na kojima je zbirka sazdana, a koje je upisano i u sam lirski subjekt (neodvojiv od Bogorodice), ali i u prizivanje Bogorodice i njeno prisustvo koje u sebi sadrži, nimalo paradoksalno – odlazak. Naime, u kritici već uočen motiv blaženog, blagog odlaska122), karakterističan za poeziju Dragana Boškovića, u činu oprisutnjenja Bogorodice, povezan je, najdublje i najtiše, sa „Odlaskom“ Peti Smit (knjiga Sakupljanje vune) „Ti saveti, dati s tako nedvosmislenom uzvišenošću, proželi su mi udove takvom lakoćom da sam se podigla i nastavila da klizim ponad trave, premda se svima činilo da sam i dalje među njima, uronjena u ljudske poslove, s obema nogama na zemlji.“123). Hitri koraci Bogorodice, mala šaka u kojoj je sabran čitav svet, zvona kojima su ispisani stihovi, odlomci jave, sitne kovanice, noćne poruke, totalitet svega spoznatog, doživljenog, čulima opaženog i kulturom posredovanog, svega što su kako umetnosti tako i svakodnevica upisale u subjekt koji misli i piše, spoj svih antitetičnih predstava i pojmova, Bog Bes Meknil i indijski rubin Peti Smit, uprkos tome što zazivaju euharistiju kao vrhunac ljubavi i zajedništva, kao prisustvo Bogorodice, simbola ovog (ne)mogućeg spoja, ujedno ukazuju na odlazak, blag i intiman, neprimetan, kao „Odlazak” Peti Smit, kao nežnost inkluzivne pesme, kao „njnjnjnj“ durenja koje razume, ćuti i oprašta, kao plemenitost, kao zvona, kao plavo („i smrt ima plavo oko kao i mleko zore“, „(Fuga)“124); „I bićemo plavi, da, da, / plavi, blaue, blond, oh bejbi, blue“125). i „Plavo je sve, Gale moj…., rekla je“, „Pisala bi mi usred noći“126)), kao 7:1 za Nemačku, kao kiša („ – kiša je, ne plači, mila, m m m, evo me, dolazim – / will be lost like tears in rain.“127)), kao rasta kapa, kao Marlijev „Survival“, kao starke, crvene, plitke („(Postoje li neke druge?),“128)), „kao refren, / kao jutro, / kao smrt.“ („Prijatelji, nema prij atelja“129)), kao „izvini-hvala-volim“, kao „Glooooria, / DŽI-EL-OU-AR-AI-EI! (4X)”, kao:

„Šta to radimo Veliki Barimure?
Teturamo se.
Šta da radimo ubogi svešteniče?
Da budemo dobrog srca.“130)

Autorka: Milica Ćuković

FUSNOTE:   [ + ]

1. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 6.
2. Isto, str. 7.
3. Isto, str. 21.
4. Videti: „Za Sema Šeparda, Peti Smit“, prevod Radomir. D. Mitrić (pristupljeno 30. 6. 2019).
5. Peti Smit, Sakupljanje vune, preveo s engleskog Zoran Paunović, Geopoetika, Beograd, 2015, str. 39.
6. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 29.
7, 20. Isto.
8. Peti Smit, Sakupljanje vune, preveo s engleskog Zoran Paunović, Geopoetika, Beograd, 2015, str. 65.
9, 54. Navedeno prema: https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2017&mm=08&dd=13&nav_category=1864&nav_id=1292820 (pristupljeno: 30. 6. 2019).
10. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 37.
11. Dragan Bošković, Otac, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2013, str. 9-11.
12. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 11.
13, 16. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 117.
14. „I, evo ga, kraj je, kraj je blizu, to, to, / vreme je da kažem svoje poslednje: / Zdravo, Marija! / Discharge nisu znali za tebe, / niti da me nekada zoveš Lula, / niti da si Diane, / niti da znaš da Hüsker Dü znači ‘Sećam se’“ (Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 118). Dok je u poeziji Dragana Boškovića eksplicitno pomenuta pesma „Diane“ američkog rok benda Hüsker Dü (Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 45, 119), odnosno „i čuće se onda, ovako, redom: / Hüsker Dü, Dajen / (Dajeen, Dajeen, Daaajen, Daaajen…)“ (Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 16), za prozu ovog autora karakteristična je aluzija na pesmu „The Girl Who Lives on Heaven Hill“ benda Hüsker Dü. Videti: Dragan Bošković, „The Girl Who Lives on Heaven Hill“, Letopis Matice srpske, god. 195, knj. 503, sv. 5, maj 2019, str. 588-590.
15. Dragan Bošković, Otac, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2013, str. 45-48.
17. Isto, str. 80.
18. Isto, str. 32-33.
19. Isto, str. 57.
21, 22. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 20.
23. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 27.
24, 97, 120. Isto, str. 22.
25. Isto, str. 130.
26. Isto, str. 134.
27, 39, 83. Isto, str. 12.
28. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 25.
29, 71, 114. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 48.
30, 101, 104. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 11.
31, 58. Isto, str. 13.
32. Isto, str. 151.
33. Isto, str. 61.
34. Isto, str. 70.
35. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 24.
36, 47. Isto, str. 16.
37. Isto, str. 30.
38. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 5.
40. Isto, str. 24.
41. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 25.
42, 46, 74, 78. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 8.
43. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 27.
44. Peti Smit, Sakupljanje vune, preveo s engleskog Zoran Paunović, Geopoetika, Beograd, 2015, str. 38.
45, 77. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 128.
48. Isto, str. 19.
49, 55. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 39.
50. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 101.
51. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 30.
52. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 124.
53, 61. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 14.
56, 107. Isto, str. 27.
57. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 131.
59. Isto, str. 128.
60. Isto, str. 133.
62. Isto, str. 20.
63. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 37.
64. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 12.
65. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 5.
66, 86. Isto, str. 31.
67. Isto, str. 9.
68. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 49.
69. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 30.
70. Isto, str. 15.
72. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 26.
73. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 47-48.
75. Isto, str. 28.
76. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 47.
79. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 151.
80. Isto, str. 153.
81. Isto, str. 126.
82. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 9.
84. Isto, str. 18.
85. Isto, str. 23.
87. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 41.
88. Isto, str. 25.
89. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 129.
90. Isto, str. 138-139.
91. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 12.
92. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 25.
93. Isto, str. 46.
94. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 137.
95. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 23.
96. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 21.
98. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 132.
99, 125, 127. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 29.
100. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 43.
102. Videti: „Za Sema Šeparda, Peti Smit“, prevod Radomir. D. Mitrić, Hyperborea: kulturna čitanka, https://hiperboreja.blogspot.com/2017/08/za-sema-separda-peti-smit.html (pristupljeno 30. 6. 2019).
103. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 24.
105. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 8-9.
106, 110. Isto, str. 29.
108. Isto, str. 37.
109, 128. Isto, str. 8.
111. Isto, str. 45.
112. Isto, str. 43.
113. Isto, str. 50.
115. Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 19.
116. Videti: Peti Smit, Sakupljanje vune, preveo s engleskog Zoran paunović, Geopoetika, Beograd, 2015, str. 37.
117. Isto, str. 38.
118. Isto, str. 89.
119. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 46.
121. Patti Smith, Babel, Berkley Book, New York, 1979, 139.
122. Videti: Časlav Nikolić, „Ritam dolaska ili Blaženi samo tiho odu“, pogovor u: Dragan Bošković, Ave Maria!, Samizdat, Beograd, 2018, str. 37-45.
123. Videti: Peti Smit, Sakupljanje vune, preveo s engleskog Zoran paunović, Geopoetika, Beograd, 2015, str. 90.
124. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 88.
126. Dragan Bošković, Breaking the Waves, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2019, str. 40.
129. Dragan Bošković, The Clash, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2016, str. 147.
130. Peti Smit, Sakupljanje vune, preveo s engleskog Zoran Paunović, Geopoetika, Beograd, 2015, str. 90.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *