Očitavanje feminističke ideje u drami “Lutkina kuća” Henrika Ibzena

Većina rasprava o feminizmu pretvorile su se u mahom površne, nepotkrepljene debate individua koje negiraju njegovu bitnost i učinkovitost, nipodaštavaju i demonizuju ga i individua, koje su njegovom učinku zahvalne, žele da ga osnaže, obnove i učestvuju u njegovom uobličavanju prema aktuelnim strujama u politici i kulturi. Između, nalazi se i masa amorfnog mišljenja, koja ne poseduje svest o sveprisutnosti uticaja ovog pokreta, u adekvatnom smislu, te fluidnosti i žilavosti kroz vreme. Ne razumeju u potpunosti suštinsko i šire značenje pojma i ponajčešće su negativno nastrojeni, iako vladaju okrnjenim, pa samim tim i netačnim predstavama.

Nije li Nora živela u kavezu tradicionalne ženske uloge, konformistički se prilagodeći, da bi se zatim otrgla od društveno poželjnih okvira, pošavši da pronađe svoju ličnost? Između oprečnih načina bitisanja, nalazi se suočavanje sa vrhuncem muževljeve demonstracije moći na račun njene slobode.

Nora Helmer supruga je Torvalda Helmera i majka troje dece. Nimalo ne karikirajući, njena obaveza je da brine o deci, uveseljava ih i održava muža zaljubljenim i zadovoljnim. Najjednostavnije ju je predstaviti kao suprugu i kao majku. Karakter i nepatvorenost ličnosti bivaju potisnuti, a samim tim i vremenom poništavani, kako joj je društvo nametalo rodne uloge. Najpre, Norin pristanak na takav život bio je neophodan. Ipak, egzistiranje u datom hronotopu uslovilo je tok zbivanja u njenom životu, ostavljajući sužen izbor. Čini se da je još kao dete prihvatila svoje uloge sa velikim očekivanjima i živela je kroz njih sa usiljenom srčanošću, poletnošću i entuzijastičnošću, dok njene krinke nije razbila muževljeva krutost, strogost i nepoštovanje predusretljivosti i požrtvovanosti.

Za Torvalda Nora je ‚‚mali stvor”, poput veverice ili čak veverčice i ptičice. Ibzen slikovito dočarava njenu minornost, naspram njega, kada je u pitanju ljudski integritet i značaj. Ne sme i ne može da mu prizna da je posudila novac, zato što bi njihov odnos i harmoniju poremetilo saznanje da joj duguje i da ga je baš supruga spasila. Pozajmila je novac, ne bi li mogli da priušte odlazak u Italiju, jer su uticaji toplije sredine bili neophodni za Helmerovo ozdravljenje. Počinila je nezakonuto delo kada je načinila pozajmicu, bez dozvole svoga muža i kada je falsifikovala očev potpis. Zna da bi Torvaldov ponos bio smrvljen kada bi saznao da su se u teškim trenucima morali uniziti. Istina koju krije oživljava i preti da bude predočena Torvaldu, nakon što se u njihovu učmalu svakodnevicu pojavi dvoje ljudi: gospođa Linde i gospodin Krogstad. Želi da bude korisna i da bude bitna, te je ta intencija navodi na pokušaje da pomogne svojoj staroj prijateljici Linde. Vodi borbu, ne bi li dokazala da je vredna uvažavanja, te da može stvoriti novac i finansijski obezbediti drugu osobu, za šta se smatralo da je jedino muškarac sposoban. Sa jedne strane, osnažuje svoje biće, a sa druge nametnuta uloga ne dozvoljava da ličnost sasvim oživi. Ne eksploatiše sasvim potencijal intelektualnih i duhovnih kvaliteta, već uživa uticaj svog tela, kojim zanosi i opčinjava. Otvoreno iznesene simpatije doktora Ranka ne odbacuje i ne odbija, već razdragano iščekuje njegove posete, jer joj zainteresovanost za nju daje osećaj vrednosti, koji se povremeno zna umanjiti, kada suprug ne može da pruži onoliko pažnje, koliko joj je potrebno. Žudnja za neograničenom pažnjom i želja za fokusom na njenu spoljašnjost, posledica su nametnute rodne uloge, koja je od nje načinila marionetu muških persona, a pritom joj nikada nije ukazano na dragocenosti unutrašnjih potencijala. Odlučila je da se snalažljivo izbori tumačeći ulogu, koja joj je nadenuta. No, činjenica je da Norini izbori nisu plemeniti, čisti, a ponajmanje duboko promišljeni. Ostaje na površini, ne zagledavši se u sebe, kako bi li potražila odgovore. Nije li se gospođa Linde udala, ne bi li spasila porodicu od bede? Da li ih smemo osuditi? Da li je svačiji način bitisanja samo put kako bi se suočio i rveo sa nelagodnostima, traumama, nametnutim ulogama, okruženjem, društvenim i ekonomskim nepovoljnostima ili se upravo čovečija čvrstina, nesavitljivost i umnost ogledaju u nedozvoljavanju da prilike promene njegovu suštinu i kvare ga iznutra, duboko i postepeno? Nije prosto razlučiti u čemu je Norina, kao ni Torvaldova lošost. Biće da su oboje proizvodi društva, a postali su to tako što su dali pristanak da se odmetnu od vlastite suštine i jednostavno se sažive, adaptiraju u ponuđenim uslovima. Međutim, Nora odlazi da traga za izgubljenom ‚‚sobom”. Možda neće pronaći sebe, a niti bilo koga drugog. Možda pronađe novog supruga, dom, u kojem će nositi sličnu ili sasvim drugačiju masku. Sigurno je da neće naići na tamu. Put saznanja za nju je tek počeo.

Autorka: Una Martinović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *