NEVERE I ZABLUDE

predrasuda zvana Kama sutra i slično

“Više no ijedna ideologija kršćanstvo je od seksa uspjelo
stvoriti grijeh i tabu, uspjelo je čovjeka opteretiti kompleksom
grijeha i osiromašiti ga za jedan ogroman vitalni predio njegova
života, – za predio ars amorisa.” 

Vesna Krmpotić

Od stare indijske književnosti kao i od indijskog shvatanja sveta naša književnost i svet se razlikuju po opštem shvatanju erotike, po načelnoj mistifikaciji polnog. Budući da ženi pridaje isključivo ulogu majke i supruge, hrišćanstvo, kako Vesna Krmpotić kaže, najzaslužnije je za polarizaciju odnosa muškarca i žene. Samim tim, ne priznajući kompleksnost njene prirode, utemeljujući se samo na elementima ženskog bića koja odgovaraju njenoj patrijarhalnoj svrsi, i uloga ženske seksualnosti i požude, te vernosti kao ishodišta, ostaje jednodimenzionalna. Sa druge strane, za Indijca kama 1) (pored dharme, arthe i mokše) predstavlja jedan od četiri uzvišena životna zadatka, duhovna cilja; za hrišćane požuda ostaje smrtni greh, a seks predstavlja nešto vulgarno i zabranjeno (Vatsjajana 1982:12).

Iz ovakvih amovima omeđenih stavova u savremeno doba proističe i lažni otklon i prividno gnušanje prema sadržajima posvećenim seksu, te i diskvalifikacija jednog od velikih dela svetske književnosti, Vatsjajanine Kama sutre. Zbog toga i ne čudi što ovo delo u javnosti najčešće nosi epitet bludnog, sablaznog i pornografskog. Ipak, reč je o posve drugačijem štivu.

*

kamasutra-book-pdfKama sutra je podeljena na sedam delova, te uopšteno rečeno predstavlja udžbenik za svakoga ko poštuje kamu i stremi ka njoj. Knjiga se bavi sveukupnim odnosima muškarca i žene, sa samo mali delom koji se tiče polnog čina. Često izdvajanje baš tog dela, prvenstveno grafičko opremanje najčešće u duhu iščašenog modernog senzibiliteta, umnogome doprinosi ,lošem glasu’ koje se za ovo delo vezuje. Ipak, postoje u Kama sutri daleko značajniji delovi, ne samo u pogledu književne vrednosti, već iz aspekta kulturološkog značaja. Takav je Peti deo Niske, koji donosi uputstva zavođenja zauzete, udate žene. Samo postojanje ovog poglavlja u knjizi govori nam o odnosu prema preljubi, te nas sigurnim koracima upućuje na osnovnu razliku u razumevanju seksualnosti na Istoku. Postepeno, prvo iznoseći okolnosti pod kojima je takav kontakt i zbližavanje dozvoljen, Kama sutra nas detaljnije upućuje u tehniku zavođenja tuđe žene. Iz pogleda hrišćanske religije obljuba (kao deo bluda, razvrata) smatra se smrtnim grehom, dok je u indijskoj svesti ona u izvesnim okolnostima opravdana. ,,Čovjeku je dopušteno da se upušta s tuđom ženom ako će mu to spasiti život i ako vidi da njegova ljubav prema njoj raste od supnja do stupnja (Vatsjajana 1982:119).”Kama sutra do tančina opisuje sve, pa tako i stepene rasta ljubavi. Peti deo knjige na toj lestvici navodi sledeće elemente: ljubav oka, privrženost duha, stalna misao na ženu, besanica, tjelesna iscrpljenost, odvraćanje od stvari koje donose užitak, gubitak stida, ludilo, nesvestica, smrt. Očigledna hijerarhizacija, razvojni put ljubavnog zanosa, te potencijalno tragičan ishod i neizostavljanje gotovo nijednog važnog elementa upućuju da je bavljenje ovom tematikom u tančine promišljeno. Dakle, ova knjiga ne osuđuje preljubu, ona je u detalje planira. Tako nalazimo upućivanje čitaoca na tajne kojima se može služiti pri osvajanju tuđe žene, okolnosti pri kojima je najpametnije imati posrednika, te i čitavu ulogu posrednika i njegovog delovanja. Jasno je da ovakav sadržaj u hrišćanskim okvirima mora biti, najblaže rečeno, ignorisan ili skrajnut. Da ne bi bila čisto uputstvo za preotimanje tuđih žena, Peti deo sadrži i uputstvo kako sačuvati svoju ženu, te i važnu napomenu u stihovima:

Međutim, neka se nitko ne koristi opisanim načinima da bi zaveo žene svojih bližnjih, prvo stoga što mu uspjeh nije vazda siguran, a drugo što takva rabota donosi nedaće i prouzrokuje propast dharme i arthe. Ova knjiga kojoj je svrha dobrobit ljudi i koja bi ih rado poučila kako da čuvaju svoje žene, ne smije se koristiti zato da bi se preotimale žene drugih. (Vatsjajana 1982:145)

Kao važan sastojak za pridobijanje tuđe i očuvanje svoje žene potrebna je i domišljatost. Ona je često tesno vezana sa motivom neverne žene, što se primećuje ne samo u Kama sutri, već i u Šuka Sabtati (Sedamdeset papagajevih priča) gde papagaj svake večeri priča priču Prabhavati, ne bi li je odvratio od preljube (Krmpotić 1987:475). Papagaj je protivteža ženi, on je taj koji je veran svom gospodaru, njegov posrednik u odsustvu, onaj koji se stara o časti. Ovog puta je pomoćnik (papagaj) u ulozi glasa savesti na strani muža čija je žena neverna, za razliku od posrednika opisanog u Petom delu Kama sutre, čija je uloga da potpomogne preljubu. panchatantra-originalaSlika neverne žene i njene domišljatosti najbolje se ogleda u priči pod nazivom „Devika i njezin budalasti muž”(Krmpotić 1987:293). Kada Đarasa dočuje da ga žena vara sa brahmaninom, odlučuje da ispita glasine, te se sakrije na drvo ispod kog se ljubavnici sastaju. Zanimljiva je karakterizacija muža za kojeg se kaže da je „veliki budalaš“ (Krmpotić 1987:293). Budući da je na drvetu u trenutku obljube, nesrećni Đarasa svojim očima svedoči prevaru žene i odlučuje se da je kazni. No, tokom silaska sa drveta brahmanin uspeva da pobegne, te se otvara mogućnost da lukavost žene izgladi situaciju. Za optužbe muža neverna žena krivi perspektivu posmatranja, te uspeva da ubedi muža da svako ko se popne na drvo jasno zna da li ga supružnik vara. Potom se i sama uzvere uz stablo, te odatle okrivi svog muža za preljubu, što nije bila neistina (sic!), te muž oprosti njenu prevaru. To što se žena dosetila ovakve stvari, kao i način na koji postavlja opravdanje, govori nam da je ona već unapred svesna toga da ni njoj muž nije veran, kao i toga da je naivan i lakoveran, te da je karakterizacija ,,veliki budalaš” anticipirala ovakav ishod. Uzajamna svest o preljubi, te sam odnos prema takvom činu omogućava donekle prećutno pomirenje, povratak harmoniji bez žrtava. Žene su u Šuka Sabtati često karakterisane kao lukave, što koriste kao sredstvo za iznalaženje rešenja u datom problemu (npr. priča Tigar i knjeginja (Krmpotić 1987:294) u kojoj junakinja lukavošću spase decu i sebe od tigra donoseći  naravoučenije da je bolja mudrost od snage i veličine, jer mudrost će nam pribaviti mjesto pod suncem, bogatstvo i ugled (Krmpotić 1987:296))

Tema neverne ljube nezaobilazna je i u Pančatantri. Prva knjiga – Razdvajanje prijatelja, sadrži priču „Tkač i svodilja”(Pančatantra 2009:30) koja takođe ističe domišljatost neverne žene. Zanimljivo je to da, kako se u priči navodi, žena, iako požurivana od strane svodilje, ipak svečano se obukla, stavila nakit i krenula kod ljubavnika (Pančatantra 2009:30). Zbog ovog udešavanja ne uspeva da ode iz kuće pre povratka muža koji se, čuvši glasine, odlučuje da kazni nevernu ženu, te je privezuje za stub. Ovim činom muž pokazuje svoju nemoć, budući da fizička manifestacija nadmoći potvrđuje nemogućnost kakve uticajnije kazne. Kako neutešni ljubavnik gori od želje, svodilja (pomoćnik) menja mesto sa ženom. Kada se probudio, muž nastavlja sa grdnjom i u napadu besa odseca nos svodilji, za koju misli da mu je žena. Koliko god izgledao varvarski, ovaj čin je svakako čin iz ljubavi i straha. Novonastalu situaciju neverna žena po povratku iz preljube koristi, pa se lukavo izvlači i, štaviše, zadobija poverenje muža.

9-15-11-30-2-21-51mU Trećoj knjizi (Rat i mir ili Vrane i sove) Pančatantre priča pod nazivom „Lakoverni tesar” već u naslovu i prvoj rečenici nagoveštava uzrok problema time što se tesar karakteriše kao veoma snažan i naivan čovek (Pančatantra 2009:146). Pored svoje naivnosti, ono što se kasnije razaznaje je čovekova razboritost, smirenost. Snažna je kontrastna karakterizacija muža i žene, budući da se neverna žena po pravilu smatra lukavom i domišljatom, dok se prevareni muž označava pridevima budalasti i naivni. Kako bi se umilostila i umanjila kaznu, osetivši da se muž krije ispod kreveta, neverna žena iznalazi najbolje rešenje: u razgovoru sa ljubavnikom kaže kako bi ona na mestu umrla kad bi se bilo šta loše desilo njenom suprugu. Ne samo da se ovim rečima nevera iskupljuje, već naivni tesar ženu i nagrađuje pohvalom i blagoslovom pred celim svetom. Nevernost, dakle, nije toliki greh, te se u određenim okolnostima posmatra više kao ishitren postupak (jer žene su u biti brzoplete, i kako se kaže čak bi i izmet jele da nemaju nos (Pančatantra 2009:147))

*

Kratak pregled izabranih priča imao je za cilj da približi jedan aspekt razumevanja pojave neverstva žene u staroindijskoj kulturi, te da prvenstveno podstakne na čitanje Kama sutre, dela nepravedno osuđenog na osnovu korica. Imajući u vidu to da je indijska kultura starija, po nekima i kolevka svih motiva (Teodor Benfaj), te da otvorenije shvata prevaru od modernog čoveka, postavlja se pitanje da li je tabuisanje ovakve teme korak napred ka slobodi mišljenja, ili pak korak nazad u malograđanštinu. Bilo kako bilo, ne može se pobeći zaključku da su Indijci na daleko svesnijem i otvorenijem nivou sagledavali pojave potaknute ljubavlju, kao i utisku da se nesigurni i u kalupe zatvoreni moderan senzibilitet nepobitno udaljava od nekada suštinskih i progresivnih ideja.

Literatura:

  1. Vatsjajana 1982: Vatsjajana, Kama Sutra, Prosvjeta, Zagreb.
  2. Krmpotić 1987: Vesna Krmpotić, Hiljadu lotosa, Nolit, Beograd.
  3. Pančatantra 2009: Pančatantra, Lom, Beograd.

Autor teksta: Uroš Ristanović
Autor naslovne fotografije: Tijana Koprivica (naslov: Godina 1656.)

FUSNOTE:   [ + ]

1. Zanimljiva je razlika u semantici reči kama u indijskom i srpskom narodu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *