Ужаси постмодерне Лазара Стефановића

У понедељак, 3. децембра од 19 сати у Галерији Полет биће представљена збирка младог писца Лазара Стефановића “Ужаси постмодерне”, објављена ове године у издању ЈП Службени гласник.

На промоцији ће, поред аутора, говорити писци Владимир Kецмановић и Александар Гаталица.

Склоп ове збирке зацртан је фибоначијевском спиралом коју је аутор ставио и на корице своје књиге. Тако већ у првој причи наратор рођен почетком деведесетих година прошлог века из визуре дечака приказује живот током распада СФРЈ па све до бомбардовања 1999. године. Kроз приче се срећу елементи многих савремених српских писаца, који су било тематски, било наративно блиски аутору или оном његовом науму да покуша објединити колаж тих такозваних постмодерних дискурса. Тако срећемо утицаје Срђана Ваљаревића, Зорана Ћирића, Горана Петровића, Милене Марковић, а Светислав Басара у Стефановићевој причи оживљава и као књижевни јунак. Већ на почетку своје казивање наратор смешта у пето годишње доба, што може бити и павићевски подтекст.

Али ужас сасвим сигурно одговара и оном стању духа које кроз Стефановићеву прозу проговара у име једне генерације. Не чуди стога што низ тих књижевних узора завршава причом „Пас, ипак, лаје, Ана“ једном врстом испреплетаности са поетиком Владимира Табашевића, такође још увек младог писца, аутору врло битног који је на неки начин предводник те нове генерације на српској књижевној сцени.

Лазар Стефановић пева у име једне већ уморне генерације, која живот још није искусила а већ га довољно познаје.

Лазар Стефановић је писац који уме да приповеда, што је реткост у савременој српској књижевности. Његово приповедање је течно, прецизно, неоптерећено сувишним излетима у филозофирање и постмодернистичке стилске и језичке егзибиције. Он језик користи као алат, али на себи својствен, упечатљив начин његове приче имају главу и реп, његови ликови имају дубину и јасноћу. Прва збирка овог младог писца којом започиње своју, верујем, успешну каријеру прозаисте прави је доказ да Њено височанство прича још увек добро стоји у српској књижевности. 

Дејан Стојиљковић
Већ првом збирком прича Лазар Стефановић показује способност да пронађе форму којом ће отелотворити мултидимензијалност полувиртуелног света у ком живимо. То је више него довољан разлог да му се предскаже озбирна списатељска каријера. Чињеница да је та форма у доброј мери суптилна оптимизам везан за његову стваралачку будућност додатно потцртава. 

Владимир Кецмановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *