Nad pesmama Duška Novakovića: „Izlog“, „Rampa“ i „Das ding an sich“

Duško Novaković „Sećanje na prve ljude“ – Centar za kulturu „Gradac“- 2013

U pesmi Izlog odzvanja duh ekspresionizma, dar pesnika ukršta se sa tenzijom osećanja. Reči ove pesme su gotovo u jarkim bojama, iako pesnik zapravo ovom pesmom potencira sivilo svakodnevice, i žudi za buntom, pobunom.

Iz te težnje ka pobuni reči i pobuni ljudskoj, izviru mnogobrojne boje osećanja u ritmu strašnom vremena koje prolazi, za svakog pravog pesnika, prolazi apokaliptično.

„Uskoro, prsnuće kao gnojni čir
Ovaj mesarski izlog što preživa
U izmaglici letnje jare
Čije se žeđi mrtvih usta svi užasavamo.“

U pesmi se oseća težnja pesnika ka izvornom spontanom, u svetu kome je Hegel apokaliptično predvideo kraj umetnosti i dominaciju Nauke, Tehnike, Potrošnje. Na to bih nadovezala i misli Sartra „Svet može sasvim dobro da opstane i bez literature. Ali još bolje može da opstane i bez čoveka.“ Umetnička istina nije istina na nivou činjenica. Umetnička istina je otkrivanje tajni i smisla sveta i ljudske egzistencije, u formi estetskog. Nije bitno da li se nešto dogodilo na ovaj ili onaj način, ono što je važno je to da je u umetničkom delu neka tema ili motiv obrađen „po zakonima verovatnosti i nužnosti.“ Aristotel je zbog toga veći značaj davao pesništvu nego istoriografiji.

Pesnik kao da među svojim stihovima očekuje neku drugačiju sudbinu pesnika, osim egzekucije malja sadašnjosti, ravnodušnosti.

„I?
Šta li, i. Smanjiće se procenat onih što su nesmotreno
Izašli iz sveta rodnice
U svet ništenja, prisvajanja i potrošnje“

Nastavljam sa čitanjem pesme Rampa u kome vaskrsavaju proživljeni banalni događaji pesnika zajedno sa svešću o tragičnoj sudbini mnogih pojedinaca, koje istorija ne vidi, i utapa ih u anonimnost, a pesnik pojačava njihovu sudbinu i tragediju i nestajanje u vremenu pesmom o trenucima kada su postojali i to njihovo postojanje pretvara u totalnu iskrenost pesme, koja sama kopa i rije zemlju u kojoj su nestali mrtvi. Pa i sama pesma se ugrađuje u nadrealni i tragični trenutak njihovog postojanja i stradanja.

„Još ne postoji takva rampa
Koja bi jednom zauvek zaustavila
Odvođenje lakovernih duša
U razne pogone smrti
A neće je, izgleda zadugo ni biti
Dokle god svetom vlada ovakav raspored milosti
I posvuda, nepresušena u ljudima žeđ
Za vučjim lokanjem krvi“

I pesma Das ding an sich, ojačava svest pesnika o usamljenoj jedinki čija metafizička snaga luta i gubi se negde u kosmosu, kosmosu koji je pesnički apsurdan, zarobljena u mislima svakog pesnika kao tragika osećanja i krhosti ljudskog života. Jer pesnik je možda nevidljiv za današnje čudovište svakodnevice zato što je u mraku stvaranja, u crnim bojama svog dara.

U ovoj pesmi, vidi se bunt pesnika i nekonvencionalnost koja provocira i sopstvene reči, i okomljuje se na njih sa mnogim pitanjima o smislu i besmislu svega postojećeg.

Pesnik preispituje napisano svojim sopstvenim životom i obrnuto, svestan da kao pesnik živi u getu reči, izolovan i izrešetan međusobnim obračunom bogatstva i siromaštva života i umetnosti.

„Da li ću kad budem upotrebljavao jezik
Kao alat za proizvodnju mišljenja, osećati da je
Moj jezik šipak mom jeziku, ili nešto opasnije“

Duško Novaković je čovek svoga vremena, on ne piše u nekom kulturno – istorijskom vakumu. Umetnici ipak čine da svet bude drugačiji. Markuze je smatrao da bitno nova vrsta ljudskog bića treba da stvori kvalitativno novu sredinu, tehničku i prirodnu, ako ne želimo da se unedogled nastavi doba razvijenog varvarstva i okrutnosti. To podrazumeva da umetnost mora pronaći jezik i predstave koje mogu da saopšte tu nužnost kao svoju vlastitu.

U filozofskom smislu vrednost ove poezije počiva i na iskrenom osećanju sveta i antisveta. Time se „ekspresivizam“ (stanovište da je prava umetnost  uvek posledica iskrenih osećanja) baca u kovitlac sa autorovim ekspresionističkim snažnim pesničkim slikama i prisustvom emocija. Duško Novaković je svakako pesnik koji nam preko poezije prenosi svoje emocionalno iskustvo.

Autorka: Sanda Ristić-Stojanović 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *