Mraz, zlodusi i devojke divlje

Medved i Slavuj, Ketrin Arden, DIBIDUS films & books, Beograd 2017.

Čuvaj se zla što iz šume vreba…

Nova izdavačka kuća DIBIDUS films & books već se izdvojila svojom pozitivnošću i svežinom, a na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga obradovala je domaće čitaoce i ljubitelje fantazije svojim predivnim izdanjem romana Medved i Slavuj Ketrin Arden. Očaravajuća priča o mladoj Vasilisi je odavno osvojila čitaoce širom sveta i mnogima vratila veru u bajke i opstanak tog žanra. Ardenova je majstorski uklopila ruski folklor, mitologiju i koegzistenciju slovenskog paganstva i hrišćanstva na teritoriji srednjovekovne Rusije.

Medved i Slavuj je prva knjiga The Winternight trilogije i, kao i sve kvalitetne drevne priče, počinje jedne zimske noći kada stara Dunja kraj furune pripoveda o kralju zime, Morosku. Upoznajemo se sa domom ruskog boljara Petra Vladimiroviča, koji je imao tu sreću da mu žena Marina Ivanovna podari petoro dece, ali i nesreću da je izgubi ubrzo nakon što je na svet donela Vasilisu Petrovnu. Marina je poželela devojčicu koja će se roditi na jesen i koja će naslediti sposobnosti njene majke. Odrastajući u porodici punoj ljubavi, Vasja je polako izrastala u velikodušno, saosećajno i neustrašivo biće. Lutala je šumom i navikavala se na divljinu, nekad i nesvesno postajući jedno sa prirodom. Kako je već nagovešteno da će naslediti dar svoje bake, ne iznenađuje nas činjenica da može da vidi kućne duhove i demone. Vasilisa počinje i da komunicira sa domovikom, vazilom, rusalkom. Shvata da magična bića štite domaćinstvo i da pomažu ukućanima sve dok dobijaju sitne darove u vidu hrane koja im daje snagu za obavljanje tog posla. Kao što to obično biva u bajkama, problemi nastaju sa dolaskom maćehe. Ana je bogobojažljiva žena koju svi smatraju ludom, ali Vasja zna istinu – njena maćeha takođe vidi, ali je slaba ličnost zastrašena religijom. Ubrzo pristiže i Konstantin, mladi sveštenik koji je sebi zacrtao da treba da spasi selo od zloduha. Seljani, ophrvani strahom, okreću leđa starim pričama i na taj način hrane zlo iz šume. Mrtvi progone žive, a dva brata, Strah i Smrt, zarate zbog devojke koja je jedina u stanju da pobedi sile tame.

Vasilisa Petrovna, zelenih očiju i crne kose sa crvenim odsjajem, postaje neka vrsta pretnje u svom selu. Proglašavaju je vešticom, a veštice su one što vide i moraju biti potčinjene brakom ili odlaskom u samostan. Vasja se bori za svoju slobodu i to je još jedna od mnogih lepota ovog romana koji poručuje devojčicama da mogu da budu sve što požele.

Čitavog su mi života govorili idi tamo i dođi vamo. Govore mi kako da živim i kako treba da umrem. Moram biti sluškinja nekom muškarcu i kobila koja će udovoljavati njegovom užitku, ili se moram sakriti iza zidina i predati svoje telo ledenom, ćutljivom bogu. Pošla bih i u samo grotlo pakla ako bi to bio put po mom izboru. Radije bih sutra umrla u šumi nego proživela stotinu godina nametnutog života.

Glavna junakinja je žrtva srednjovekovne zajednice koja veruje u novu, nametnutu religiju, ali se drži i starih priča paganizma. Sveštenik je licemerna i pohotna osoba koja misli da će spasiti ljude putem straha. Šta fali malo straha ako im na kraju spase duše? Vasilisa shvata kolika je vrednost sopstvene duše i ne plaši se da se usprotivi popu koji slika ikone i koristi zimu kao izgovor za božji gnev. Dok je porodica prihvata, zajednica šapuće. Žena je veštica i zla čarobnica onda kada ne želi da propada u nametnutim okovima, ali sve dok ostaje dosledna sebi i dok poznaje sebe može da ide kuda želi i može da ima izbor. Što je za nekoga kavez, za nekoga će biti uobičajena ženska sudbina. A izvan tog kaveza Vasja može da spasi svoju porodicu i selo i može da utvrdi ima li budućnosti za devojku koja živi od bajki i koju dadilja opominje da se seti starih priča dok je zimski zloduh sa nekom setom podseća da on nije ništa više od priče.

Autentična, starinska atmosfera bajke je ono što održava radnju. Prisećamo se krvoprolića braće Grim i nadmudrivanja Vasilise Prekrasne i Baba Jage uz napetost i stalno očekivanje užasa. Sve predoseća magiju i sujeverje. Vreme se u neku ruku izdvaja kao poseban lik koji otežava opstanak. Očaravajući lirski opisi prenose čitaocima tu hladnoću i omamljenost prouzrokovanu medovinom i vatrom iz peći, tako da je ovo idealno štivo za zimske mesece koji su pred nama. Nekima će sigurno zasmetati manjak dinamike. Da, radnja je spora i postepeno teče, ali baš zbog toga pruža osećaj ušuškanosti i istovremeno budi jezu zbog koje za svaki slučaj proverimo da li su svi prozori zatvoreni. Ketrin Arden je svoje pisanje prilagodila drevnom pripovedanju koje je zbližavalo ljude oko ognjišta, unosilo živost u inače jednoličnu svakodnevicu i krojilo mitove koji će nadživeti svaki mraz.

Autorka: Marijana Ristić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *