Мраз, злодуси и девојке дивље

Медвед и Славуj, Кетрин Арден, DIBIDUS films & books, Београд 2017.

Чувај се зла што из шуме вреба…

Нова издавачка кућа DIBIDUS films & books већ се издвојила својом позитивношћу и свежином, а на 62. Међународном београдском сајму књига обрадовала је домаће читаоце и љубитеље фантазије својим предивним издањем романа Медвед и Славуј Кетрин Арден. Очаравајућа прича о младој Василиси је одавно освојила читаоце широм света и многима вратила веру у бајке и опстанак тог жанра. Арденова је мајсторски уклопила руски фолклор, митологију и коегзистенцију словенског паганства и хришћанства на територији средњовековне Русије.

Медвед и Славуј је прва књига The Winternight трилогије и, као и све квалитетне древне приче, почиње једне зимске ноћи када стара Дуња крај фуруне приповеда о краљу зиме, Мороску. Упознајемо се са домом руског бољара Петра Владимировича, који је имао ту срећу да му жена Марина Ивановна подари петоро деце, али и несрећу да је изгуби убрзо након што је на свет донела Василису Петровну. Марина је пожелела девојчицу која ће се родити на јесен и која ће наследити способности њене мајке. Одрастајући у породици пуној љубави, Васја је полако израстала у великодушно, саосећајно и неустрашиво биће. Лутала је шумом и навикавала се на дивљину, некад и несвесно постајући једно са природом. Како је већ наговештено да ће наследити дар своје баке, не изненађује нас чињеница да може да види кућне духове и демоне. Василиса почиње и да комуницира са домовиком, вазилом, русалком. Схвата да магична бића штите домаћинство и да помажу укућанима све док добијају ситне дарове у виду хране која им даје снагу за обављање тог посла. Као што то обично бива у бајкама, проблеми настају са доласком маћехе. Ана је богобојажљива жена коју сви сматрају лудом, али Васја зна истину – њена маћеха такође види, али је слаба личност застрашена религијом. Убрзо пристиже и Константин, млади свештеник који је себи зацртао да треба да спаси село од злодуха. Сељани, опхрвани страхом, окрећу леђа старим причама и на тај начин хране зло из шуме. Мртви прогоне живе, а два брата, Страх и Смрт, зарате због девојке која је једина у стању да победи силе таме.

Василиса Петровна, зелених очију и црне косе са црвеним одсјајем, постаје нека врста претње у свом селу. Проглашавају је вештицом, а вештице су оне што виде и морају бити потчињене браком или одласком у самостан. Васја се бори за своју слободу и то је још једна од многих лепота овог романа који поручује девојчицама да могу да буду све што пожеле.

Читавог су ми живота говорили иди тамо и дођи вамо. Говоре ми како да живим и како треба да умрем. Морам бити слушкиња неком мушкарцу и кобила која ће удовољавати његовом ужитку, или се морам сакрити иза зидина и предати своје тело леденом, ћутљивом богу. Пошла бих и у само гротло пакла ако би то био пут по мом избору. Радије бих сутра умрла у шуми него проживела стотину година наметнутог живота.

Главна јунакиња је жртва средњовековне заједнице која верује у нову, наметнуту религију, али се држи и старих прича паганизма. Свештеник је лицемерна и похотна особа која мисли да ће спасити људе путем страха. Шта фали мало страха ако им на крају спасе душе? Василиса схвата колика је вредност сопствене душе и не плаши се да се успротиви попу који слика иконе и користи зиму као изговор за божји гнев. Док је породица прихвата, заједница шапуће. Жена је вештица и зла чаробница онда када не жели да пропада у наметнутим оковима, али све док остаје доследна себи и док познаје себе може да иде куда жели и може да има избор. Што је за некога кавез, за некога ће бити уобичајена женска судбина. А изван тог кавеза Васја може да спаси своју породицу и село и може да утврди има ли будућности за девојку која живи од бајки и коју дадиља опомиње да се сети старих прича док је зимски злодух са неком сетом подсећа да он није ништа више од приче.

Аутентична, старинска атмосфера бајке је оно што одржава радњу. Присећамо се крвопролића браће Грим и надмудривања Василисе Прекрасне и Баба Јаге уз напетост и стално очекивање ужаса. Све предосећа магију и сујеверје. Време се у неку руку издваја као посебан лик који отежава опстанак. Очаравајући лирски описи преносе читаоцима ту хладноћу и омамљеност проузроковану медовином и ватром из пећи, тако да је ово идеално штиво за зимске месеце који су пред нама. Некима ће сигурно засметати мањак динамике. Да, радња је спора и постепено тече, али баш због тога пружа осећај ушушканости и истовремено буди језу због које за сваки случај проверимо да ли су сви прозори затворени. Кетрин Арден је своје писање прилагодила древном приповедању које је зближавало људе око огњишта, уносило живост у иначе једноличну свакодневицу и кројило митове који ће наџивети сваки мраз.

Ауторка: Маријана Ристић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *