Majski cvet na ruskom jeziku

Zbirka poezije Branka Škorića prevedena na ruski jezik

Majski cvet / Branko Škorić; prevela na ruski Dajana Lazarević = Maйskiй cvetok / Branko Škorič; perevod s serbskogo Daяnы Lazarevič. – Glušci : Udruženje poetskih stvaralaca = Associaciя poэtičeskih sozdateleй, 2019 (Beograd: Pharmalab).

U izdanju Udruženja poetskih stvaralaca (ur. Anđelko Zablaćanski) izašla je zbirka poezije Branka Škorića „Majski cvet“, a pesme su uporedo na srpskom i na ruskom jeziku. Knjiga je štampana u Beogradu u 350 primeraka, a od ukupnog tiraža deo knjiga je distribuiran po Srbiji, Rusiji, Belorusiji i Ukrajini. Ove jeseni očekuje se i promocija knjige u Beogradu, o kojoj će javnost biti naknadno obaveštena.

Knjigu je na ruski jezik prevela msr Dajana Lazarević. Ilustracija ruže na koricama delo je ruku umetnice mr Katarine Bulajić Pavlović.

Autor Branko Škorić rođen je 1941. godine u Medviđi, selu nedaleko od Benkovca (Jugoslavija, sada Republika Hrvatska). Osnovnu školu završio je u Benkovcu, a srednju u Zadru. Potom je nastavio školovanje na Pedagoškoj akademiji i Filozofskom fakultetu, gde je diplomirao na grupi Srpskohrvatski jezik i istorija. Posle završenih studija 1967. godine emigrirao je u Holandiju, a možemo da primetimo da je u ovoj zemlji Škorić napravio dobru karijeru: u periodu 1970–1986. bio jedocent srpskohrvatskog jezika na Narodnom univerzitetu u Amsterdamu (Volks Universiteit, Amsterdam);1972-2004. bio je nastavnik i rukovodilac Škole za obrazovanje jugoslovenske dece u inostranstvu (osnovna i srednja).“I. L. Ribar” / “J. J. Zmaj”, kao i saradnik i savetnik za pedagoška pitanja u Odjelu za školstvo Opštine Amsterdam. Od 2004. godine je u penziji. Uz pedagoški rad Škorić se bavio i književnim – autor je tri objavljene knjige: „Ptica čarobnica i druge pesme“ (poezija, 2008), „Šah – najvažnija sporedna stvar“ (šahovska karijera jednog prvokategornika, turniri, partije; 2012.), „Sećanja – ako život i obmane“ (reč je o pretežno književnom rukopisu; 2015).

Autor je član “Sedmice” – sekcije Udruženja književnika Srbije, Frankfurt na Majni, Nemačka, a može da se pohvali i zastupljenošću u biografskim leksikonima: Srbi u svetu – ko je ko 1996/1999 i Srpski pisci u rasejanju 1914–2014, u izdanju Redakcije Biografskih leksikona „VESOL“ u Beogradu.

Reći ćemo par reči o zbirci „Majski cvet“. Kako smo ranije u ovom prikazu naveli, u pitanju je poetska zbirka u kojoj su tekstovi uporedu na srpskom i ruskom jeziku. Deo tih pesama već je bio objavljen u zbirci „Ptica čarobnica“ 2008. godine. Po poetskim žanrovima pesme su vrlo različite – ljubavne, patriotske, porodične, deskriptivne. Lirski subjekat ima svoje trenutke sreće i poleta, koji su uslovljeni raznim vrstama ljubavi koje daje ili prima, ali ima i svoje trenutke dubokog „patosa“ izazvanog emotivnom prazninom ili šokom i ta patnja se, naizgled, ne može izlečiti.

Zanimljiv je i naslov zbirke „Majski cvet“. Naziv zbirke potiče od istoimene pesme, u kojoj nam lirski subjekat vrlo slikovito predstavlja svoju ljubav iz mladosti. Taj „Majski cvet“ pred njegovim očima otvara pupoljak, zadivljuje i zavodi, razlikuje se od drugih pupoljaka i nezaboravan je. Napomenućemo da se zbirka završava „Pesmom Majskog cveta“, izrazitog emotivnog naboja, a za razliku od prvobitno pomenute pesme, tu ljubav i nostalgiju možemo da čujemo i uz ugla samog „cveta“, tj. pesnikove drage.

Autor se u zrelosti tek „latio pera“, a to nije ništa neobično niti slučajno – radi se o tome da pisanje u zrelim godinama ima „terapeutsko svojstvo“. Osoba na taj način sumira utiske, osećanja, događaje i ljude, uspehe i neuspehe. Stavlja na papir svoje misli, sa željom da to neko pročita i da „nasledi“ njegovo znanje i životno iskustvo. Pisanje smiruje, dovodi buru osećanja u sklad, čini da se čovek oseća vrednijim. A tu je i neskrivena želja da se pobedi smrt, ostavljajući svedočanstvo o sebi.

Autor nije široko poznat u svetu književnosti. Nećemo diskutovati o kvalitetu njegove poezije, to je, u ovom slučaju, suvišno. Možemo samo da pozovemo čitaoce da odvoje malo vremena za ovu knjigu, pa da sami daju svoj sud.

Kao dodatak ovom prikazu čitaocima predstavljamo tri pesme Branka Škorića – jednu posvećenu njegovom rodnom Benkovcu i dve nežne, romantične. Sve tri pesme su satkane od osećanja u kojima se može prepoznati svako od nas.

PESMA
(Posvećena Benkovcu)

Jutro je!
Prosu se nebeska svetlost
nad mojim gradom!
Mati me budi i govori:
Vreme je, sine!
Od dodira njene tople ruke
zače se Pesma u mojim grudima.
Pesma ljubavi!
Ustajem i izlazim u novi dan,
pun tajni olistalih šuma.
Slušam „glas neba“ – snažni
zov prirode koji opominje…
I uvek napred!
Zagledan u daljinu – pogleda jasnog;
S pesmom sve dalje i dalje…
Ona mi daje snagu i svetlost očima,
da me vode na krilima zavičaja,
u nepoznati svet – u život!
Dok bude živela u meni,
biće nade!
Pesma, neispevana! Večna!

PESNЯ
(Posvящennaя Benkovacu)

Utro!
Podnimaetsя яrkoe svečenie
vыše moego goroda!
Matь razbudit menя i govorit:
Vremя prišlo, sыnok!
Ot prikosnoveniя ee teploй ruki
Pesnя v moeй grudi načalasь.
Pesnя lюbvi!
Я vstaю i uhožu v novый denь,
polnый sekretov zazelenevših lesov.
Я slušaю „golos neba“ – moщnый
Zov prirodы, kotoraя predupreždaet…
I vsegda vperedi!
Vidišь vdaleke – svečenie яsnoe;
S pesneй vse dalьše i dalьše…
Ona daet mne silu i яrkostь glazam,
nesёt menя na krыlьяh rodnoй zemle,
v neizvestnый mir – k žizni!
Poka ona živet vo mne,
budet nadežda!
Pesnя nedopetaя! Večnaя!

PLAVI CVET

Jutros te je proleće probudilo
sa osmehom na licu.
Od radosti u oku tvom narastao je
pupoljak ljubavi.
I čeka da se pri prvom dodiru
otvori u cvet plavog jorgovana.
Ako mi bude suđeno – doći ću
da poljupcem ukradem taj cvet
iz tvoga oka.
Čekaj me!

SINIЙ CVETOK

Utrom tebя vesna razbudila
s ulыbkoй na lice.
Ot radosti v glazu tvoem vыros
buton lюbvi.
I ždet, čtobы s pervыm prikosnoveniem
otkrыlsя v cvetenii sineй sireni.
Esli sudьba budet blagosklonnaя – я pridu
čtobы poceluem ukrastь эtot cvetok
iz tvoego glaza.
Ždi menя!

NAŠA LJUBAV
(Ljubici)

Sve je tiho!
Naša ljubav je kao ugašeni vulkan.
Rasuti pepeo na periferiji života
I stvrdnuta lava u grču prošlosti.
A svako sećanje na tebe – krik mladosti!
Beskraj u koji tonemo, s kojim živimo.

NAŠA LЮBOVЬ
(Lюbice)

Vse tiho!
Naša lюbovь – pohožaя na pogašennый vulkan,
rasseяnnый pepel po periferii žizni
i zakalennuю lavu v sudoroge prošlogo.
A každoe vospominanie o tebe – krik molodosti!
Beskonečnostь, v kotoroй tonem, s kotoroй živem.

Pripremila i na ruski jezik prevela Dajana Lazarević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *