„Ležanje na kauču“ Irvina D. Jaloma – roman o granicama i slabosti

U kojim slučajevima smo spremni da prekoračimo granicu, a kad ograničavamo sebe?

„Ležanje na kauču“ je zanimljiv roman o terapiji, pacijentima, terapeutima. Irvin D. Jalom ume da konstruiše priču, oblikuje likove, dijaloge i razvija radnju da ni u jednom trenutku ne želimo da ostavimo knjigu. Upoznajemo dinamiku odnosa između terapeuta i pacijenta, transfer, kontratransfer i otpor. Posebno je interesantno da se psihoanaliza samosagledava i da promatra dokle ide kanon, kako ga prekršiti, koliko je to svrsishodno, što predstavlja samo neke od preispitivanja. Centar ovih razmišljanja, analize i samoanalize se graniče sa onim šta je dozvoljeno.

Kroz čitav tekst provlače se delovi o psihijatrima ikonoklastima – o onima koji su prešli granicu i ušli u prostor van kodeksa. U vešto sklopljenim dijalozima (usko unutrastručnim – što će reći da psihijatar priča sa psihijatrem) dobijamo argumantaciju zašto menjati praksu što je san o prilagođavanju terapije svakom pojedinačnom slučaju, san svakog pacijenta. Koliko je to praktično i dobro za mentalno zdravlje, ostaje pitanje. Autor ne favorizuje ni jednu ni drugu opciju. Ostaje otvoren za sve što je ljudsko, a podložno analizi. Samoispitivanje i procenjivanje drugih ima suptilno različite aršine, pa tako racionalizacija pravi čuda. Uviđanje tzv. suštinskih razlika između onoga šta ja mislim kako ti treba da se postaviš i kako se ja postavljam u sličnoj situaciji je vidno različita. Roman deo tenzije razvija na toj osnovi. Ovo se provlači kroz vešto izgrađenje likove, kompleksne i tupe, fleksibilne i poročne, slabe i opsesivne – u različitim relacijama. Unutrašnja i spoljašnja dinamika slabosti i ambicija, kapaciteta i sopstvenih ograničenja razvija se u poverljivom razgovoru, na kauču, fotelji, za 150 USD po seansi.

Značajna je uloga novca u terapiji i u životu, velikih i malih investicija, kockanje. Ako idemo kod terapeuta – da li plaćamo visoku tarifu da bismo lagali? Jedan od tokova radnji se zasniva baš na ovom zapletu. Otkriva možda i gde su ograničenja tehnike, gde su slabosti pojedinca ka novcu. Koren je uvek u prethodnom iskustvu, samo je pitanje da li ga tražimo, i da li smo spremni da ga pronađemo. Kada smo kod novca i poverljivosti postoji i paralela između psihijatara i advokata – vrlo delotvorna za samu radnju i za razumevanje dinamike razgovora i ljudskih odnosa. Postavlja se pitanje šta se desi kada se obrnu uloge i kad advokat sluša psihijatra.

Tematski bogat, roman pruža iz različitih uglova pogled na koncept granica. Naravno, proučava perspektive i promene perspektive, što je cilj svake terapije, rada na sebi i onima oko sebe. U kojim slučajevima smo spremni da prekoračimo granicu, kad ograničavamo sebe? Sam pojam granice nema pozitivnu ili negativnu konotaciju, pitanje je kako ga u kojoj situaciji posmatramo. Nekada je cilj probiti sopstvene granice koje se izjednačavaju sa ograničenjima. Ponekad je poštovanje granica ono što održava strukuru, štiti od povrede drugog i samopovređivanja. Kao što jedan od likova mašt i u svojoj praksi uviđa kao neophodnost, je stvaranje terapijskog postuka za svaku individuu.

Slabosti su usko vezane za granice i uvek pronalaze autonomnu logiku za samozavaravanje.

Za laike ovo je vredan uvid u tehnike psiho-terapije, ali i pažnje vredan književni okvir za ove teme. U svakom slučaju preporuka.

Autorka: Milica Milić 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *