„Лежање на каучу“ Ирвина Д. Јалома – роман о границама и слабости

У којим случајевима смо спремни да прекорачимо границу, а кад ограничавамо себе?

„Лежање на каучу“ је занимљив роман о терапији, пацијентима, терапеутима. Ирвин Д. Јалом уме да конструише причу, обликује ликове, дијалоге и развија радњу да ни у једном тренутку не желимо да оставимо књигу. Упознајемо динамику односа између терапеута и пацијента, трансфер, контратрансфер и отпор. Посебно је интересантно да се психоанализа самосагледава и да проматра докле иде канон, како га прекршити, колико је то сврсисходно, што представља само неке од преиспитивања. Центар ових размишљања, анализе и самоанализе се граниче са оним шта је дозвољено.

Кроз читав текст провлаче се делови о психијатрима иконокластима – о онима који су прешли границу и ушли у простор ван кодекса. У вешто склопљеним дијалозима (уско унутрастручним – што ће рећи да психијатар прича са психијатрем) добијамо аргумантацију зашто мењати праксу што је сан о прилагођавању терапије сваком појединачном случају, сан сваког пацијента. Колико је то практично и добро за ментално здравље, остаје питање. Аутор не фаворизује ни једну ни другу опцију. Остаје отворен за све што је људско, а подложно анализи. Самоиспитивање и процењивање других има суптилно различите аршине, па тако рационализација прави чуда. Увиђање тзв. суштинских разлика између онога шта ја мислим како ти треба да се поставиш и како се ја постављам у сличној ситуацији је видно различита. Роман део тензије развија на тој основи. Ово се провлачи кроз вешто изграђење ликове, комплексне и тупе, флексибилне и порочне, слабе и опсесивне – у различитим релацијама. Унутрашња и спољашња динамика слабости и амбиција, капацитета и сопствених ограничења развија се у поверљивом разговору, на каучу, фотељи, за 150 USD по сеанси.

Значајна је улога новца у терапији и у животу, великих и малих инвестиција, коцкање. Ако идемо код терапеута – да ли плаћамо високу тарифу да бисмо лагали? Један од токова радњи се заснива баш на овом заплету. Открива можда и где су ограничења технике, где су слабости појединца ка новцу. Корен је увек у претходном искуству, само је питање да ли га тражимо, и да ли смо спремни да га пронађемо. Када смо код новца и поверљивости постоји и паралела између психијатара и адвоката – врло делотворна за саму радњу и за разумевање динамике разговора и људских односа. Поставља се питање шта се деси када се обрну улоге и кад адвокат слуша психијатра.

Тематски богат, роман пружа из различитих углова поглед на концепт граница. Наравно, проучава перспективе и промене перспективе, што је циљ сваке терапије, рада на себи и онима око себе. У којим случајевима смо спремни да прекорачимо границу, кад ограничавамо себе? Сам појам границе нема позитивну или негативну конотацију, питање је како га у којој ситуацији посматрамо. Некада је циљ пробити сопствене границе које се изједначавају са ограничењима. Понекад је поштовање граница оно што одржава струкуру, штити од повреде другог и самоповређивања. Као што један од ликова машт и у својој пракси увиђа као неопходност, је стварање терапијског постука за сваку индивидуу.

Слабости су уско везане за границе и увек проналазе аутономну логику за самозаваравање.

За лаике ово је вредан увид у технике психо-терапије, али и пажње вредан књижевни оквир за ове теме. У сваком случају препорука.

Ауторка: Милица Милић 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *