KULTURA KAO LEK ILI ČUDOTVORNA KULTURA

Vekovima unazad medicina se, uključujući lekove i razne medicinske procese, naglo razvijala i napredovala. Ali šta ako su medikamenti, hirurške intervencije i ostali moderni medicinski poduhvati inferiorni nekim drugim životnim procesima? Kao na primer obrazovanju, čitanju i generalno prosvećivanju. Opšte je poznata narodna izreka koju rodbina neretko voli da citira nekome ko često ima zdravstvenih problema a koja glasi – sve ide iz glave. Do skora nisam tome davao veliki značaj ali povučen ličnim iskustvom od poslednjih godinu dana bio sam primoran da skepticizam smanjim. Ovo nije analiza rada lekara ili davanje dijagnoze, ovo je samo subjektivan pogled na stanje stvari i eventualni pokušaj menjanja tog stanja.11230851_930465333692450_2552638193110672299_n

Svedočeći dešavanjima koja nas okružuju, kako globalno tako i lokalno, retko ko je sposoban da ostane imun na njih. U pokušajima da ostanemo informisani čitamo o stvarima koje nas sve više opterećuju, koje kao da stavljaju imaginarne okove oko naših vratova ne pružajući mogućnost da ih se lako oslobodimo. Od raznih nepravdi i tragedija do manipulacija i vređanja inteligencije svakog zdravog uma od strane vladajućih “elita” teško je pobeći. Opterećuju, guše, napadaju sa svih strana. Ali šta ako postoji rešenje, neka vrsta nematerijalnog morfijuma koja može da olakša “bolove”? Taj morfijum bi mogla da bude kultura. Širok spektar stvari koje nas oslobađaju svakodnevnih problema vodeći nas u taj čudesni svet materijalnih i nematerijalnih dokaza koji neosporivo kazuju da svaki dan napredujemo i da smo na kraju krajeva kreatori neverovatnih stvari. Iako na ovim prostorima retko konzumirana i u očima vladara daleko na listi prioriteta ova neobična tvorevina bi možda mogla biti veoma korisna. Iako je čovek stvaralac kulture pa se samim tim može reći da nema kulture bez čoveka, ne bi bila laž i kada bi se tvrdilo da nema čoveka bez kulture jer sama pomisao na taj prizor nas upućuje na Orvelovu “1984” gde se umetnost svodi na propagandni poster. Od slikarstva, preko vajarstva, pozorišta, komponovanja i pisanja ljudi su stremili stvaranju nečega većeg od njih samih. Nečega vanvremenskog što nas vodi u razvoj, pravi civilizacijski razvoj. Preseci koji se prave u istorijskim knjigama i koji čine svojevrsne granice istorijskih perioda su napravljeni u onim trenucima kada je neki materijalni, tehnički napredan izum počeo da ima svoju masovnu upotrebu umesto da su oni napravljeni u trenucima kada je čovek odbacio stare dogme i proširio svoj pogled na svet odbijajući da zdravo za gotovo prihvati pravila svojih predaka. Jer ne smemo zaboraviti, a neki skorašnji događaji nas podsećaju na to, da je pre nepunog veka rasna segregacija bila opšteprihvaćena stvar čak i od najobrazovanijih ljudi tog doba.

11781888_930465257025791_473430258484817706_n

Vrhunski lekari su smatrali da postoje bolesti koje šire samo siromašni i “obojeni” ljudi pa je kao posledica toga nikao niz ideja u čijem je jezgru borba za ljudsku evoluciju pod nazivom eugenika. Sve ove okolnosti iz prošlosti nas podsećaju da ne smemo zaboraviti na globalno prosvetiteljstvo koje je najverovatnije i najveći napredak ljudskog roda. Koliko god tehnološki napredak bio bitan za razvoj naroda, i koliko god on bio i preduslov za kulturološke napretke, on mora biti sekundaran, inferioran tom napretku koji nam dozvoljava da imamo šire vidike nego naši preci i obezbeđuje temelj na kojem će naši potomci graditi svoje. Kao rezultat svega spomenutog imamo današnju veliku dostupnost raznim kulturnim sadržajima. Klasična dela književnosti se mogu naći na internetu potpuno besplatno, najveći svetski muzeji imaju virtuelne obilaske kojima se može pristupiti iz svakog kutka sveta, najraznovrsnije pozorišne predstave su pristupačnije nego ikada i svi oni imaju jednu svrhu, a to je da oplemene svoje konzumente. Zato jedan broj “Politikinog Zabavnika” može da relaksira i u neverovatnoj meri rastereti nakon bavljenja iscrpljujućim stvarima. Na ličnom primeru sam osetio kako ta “kulturna bomba” deluje na organizam i mogu bez rezervi preporučiti svakome.

Kako jedna aboridžinska izreka kaže:

“Svi smo mi posetioci u ovom vremenu, na ovom prostoru. Mi smo samo u prolazu. Naša svrha ovde je da posmatramo, učimo, rastemo, volimo…i na kraju se vratimo kući”.

U jurnjavi za novim, svežim informacijama preskačemo i zanemarujemo stare mudre glave koje su u amanet ostavile dela od neprocenjive vrednosti kroz koja možemo da naučimo mnogo i time ulepšamo taj naš kratak period nazvan život. Cilj nije da zanemarimo ono što nas okružuje i pobegnemo od bavljenja njime ali svakome od nas treba povremeni odmor i beg od ovog sveta. Uzimajući sve ovo u obzir, u obavezi smo da tu našu primarnu svrhu – da učimo, razvijamo se i rastemo, ne zaboravimo, jer sa zaboravom nje nestaće i čoveka.

Autor: Đorđe Ivanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *