Istorijski portret: Carica Teodora

Teodora je jedna od žena koju je njena neverovatna sreća dovela na mesto vizantijske carice. To je čudilo savremenike, koji su njenu sreću pravdali raznim spletkama. Nakon njene smrti, te priče još više se dopunjuju, zbog čega je bila veoma popularna. Rodjena je oko 500. godine kao drugo dete u porodici. Otac joj je bio siromah Akacije, koji je radio kao čuvar medveda u amfiteatru, te je na taj način izdržavao porodicu. Medjutim, nakon očeve smrti, kako bi mogla da prehrani porodicu, njena majka se preudala, a kako bi svome drugom mužu obezbedila posao Teodorinog oca, nju i njene sestre izvela je u arenu, da mole okupljene za posao svog očuha. Kada su se devojčice pojavile, pristalice zelenih su se na njihovu pojavu samo nasmejali, što su iskoristili plavi te su, želeći da napakoste svojim suparnicima, udovoljili  dečijoj molbi.

Da li je njena prošlost, pre nego što je postala carica, stvarno bila toliko burna, kao što Prokopije tvrdi, ne zna se, ali svakako se za nju ne može tvrditi da je u tim godina živela mirnim i povučenim životom. Teodora svakako važi za ženu koja je imala veoma burnu mladost, što ne treba da nas čudi, s obzirom na mesto i način na koji je odrasla. Mesto rodjenja ove igračice, koja je svojim predstavama zabavljala ljude okupljene na Hipodromu, ostalo  je nepoznato. Poznato nam je da je kao dete došla u Vizantiju. Kada je porasla, sa sestrom je igrala u pozorištu. Bila je niskog rasta. Imala je lepe oči, šaljiv duh, ali je takodje bila veoma lepa. Medjutim, zbog svog slobodnog ponašanja, drskih razgovora, broju ljubavnika Teodora je do svoje dvadesete godine izbila na loš glas.

Prateći jednog od svojih ljubavnika, otišla je u Afriku, a kada ju je on otera od sebe, u besparici lutala je istočnim zemljama. Jedno vreme boravila je čak i u Aleksandriji. Vrativši se u Carigrad, nastojala je da živi primernim i mirnim životom. Prema jednoj od priča, stanovala je u jednoj skromnog kući, gde je prela vunu. Tamo je upoznala Justinijana, koji se zaljubio u nju. Prokopije navodi, da je Teodora Justinijana osvojila magijom i ljubavnim napicima. Verovatno je tako pokušao da objasni carevu ljubav prema ovoj ženi.

Koliko se Justinijan zaljubio u Teodoru, govori i podatak da je zakon koji je tada bio na  snazi a koji je zabranjivao brak izmedju senatora i visokodostojnika sa ženama niskog položaja, zabranio. Krunisana je na Uskrs u Svetoj Sofiji, a zatim je otišla na Hipodrom, da joj se poklone ljudi koje je do tada svojim igrama zabavljala.

Postavši carica, Teodora je vodila dosta brige o svojoj lepoti, svesna da joj je njena spoljašnjost od velikog značaja. Vodila je brigu o devojkama, u prestonici, koje su za život zaradjivale, živeći u bludu. Ovo može da nas navede na činjenicu, da su Prokopijeva tvrdjenja tačna. Bez obzira na sve, car je obožavao Teodoru i nije se dvoumio da to i pokaže. Teodora je bila žena koja je volela novac i vlast, a vizantijski car joj je sve to bezuslovno pružao. Ona je u njegovim očima još više porasla, kada je 18. januara 532. godine spasila vizantijski presto, sprečivši Justinijana da pred ruljom, pobegne sa prestola. Tom prilikom je pokazala da je dobar državnik, a car je od nje tražio savete pri najozbiljnijim poslovima.

Za razliku od svog muža, Teodora je znala da su istočne pokrajine snaga carstva. Imala je veliki uticaj u politici, jer je bila žena koja ne bira sredstva kojima bi došla do cilja. NJenu moć slabo da je nešto moglo poljuljati, a kolika je ta moć bila govori i činjenica da je podržavala jeretike, zbacivala pape… Ništa je nije sprečavalo da dodje do onoga što želi. Imala je mušku čvrstinu, bistar i oštar um državnika. 29. juna 548. godine umrla je od raka, nakon duge bolesti. Sa njenom smrću počinje slabljenje jedne slavne vladavine. Justinijan je dugo patio za njom. U službi je zadržao njene sluge, a kada se kleo, činio je to pominjući njeno ime.

Autorka: Sonja Tatić

One thought on “Istorijski portret: Carica Teodora”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *