Исповијест о „Седам додира музике“

Као да сам у тренутку заборавио како сам сазнао и заинтересовао се за Зорана Живковића, исхитрено сам у пар дана успио да пронађем његову књигу Седам додира музике, те почео да је интензивно читам. Ређале су се странице једна за другом, као и дани, а моје интересовање за садржином исте није престајало. Признајем, помало ме нервирало када нисам могао да нађем времена за то, поготово јер сам хтио да књигу прочитам у континуитету.  Знате оно, након кратког времена осјетите да вам се нешто не чита. Можда тај проблем имам само ја? Не знам, било како било, у тренутку заборавих и наслов књиге, а моја пажња поче да се фокусира на ликове и њихове судбине. А, да, нисам се ја само нервирао када нисам имао времена да читам, већ сам се нервирао и одмах након што сам прочитао први причу, Шапат. Након ње сам стао, зауставио исхитреност и замислио се. Замислите, осјетих неки бунт јер прича није завршила онако како сам ја то очекивао. До сада нисам имао проблем са тим, није ме чак ни потресало, углавном је бивало реципрочно томе колико сам се сусретао са таквим формама литерарног обликовања драматургије, није да нисам. Но, у том тренутку нисам заборавио како сам сазнао и заинтересовао се за стваралаштво Зорана Живковића, а исхитрено је  била ријеч која је све скривила.

Интервју који је писац Зоран Живковић дао 4. 1. 2017. године на РТС-у, гдје заправо осим што вас својим понашањем, и  тим, како то мој пријатељ и композитор Асмир каже: „Давиде, овај човјек је господин. Идол.“, наводи да га заволите на прво слушање и да се обавезно сусретнете са умјетношћу коју ствара. Он заправо, негдје у свој тој причи и каже како је потребна зрелост за умјетност (писца), а боме и вријеме да би се нешто написало или квалитетно прочитало. Када вас неко ликом заинтересује за дјело, знало је да у већини случајева бива обратно, онда заиста и морате да се потрудите да то истражите.

Но, вратимо се на тренутак на то да сам застао и заиста се запитао да ли треба да полако и натенане сагледам његову умјетност, баш онако како он каже да је настајала. Ако узмемо да процес настајања, не нужно умјетност као занат, посматрамо из угла његовог развоја и стасавања у уметничку форму, онда зачекат апстракције и имагинације наставка приче или комплетних слика може бити и више него осјетан и стваран. Кренимо и зауставимо се само на наслову ове књиге. Он заправо ништа не одаје, мало наслућује, али више не одаје него што наслућује.

Добро, знамо да љествица (као музички термин) има седам тонова и осми поновљени први, знамо да имамо седам дана у седмици, седам повисилица и седам снизилица, опет у музици, ах, да, ту је и седам патуљака, седам континената, када смо заљубљени, најчешће, отпутујемо на седмо небо, имамо седам планета у Сунчевом систему каo дивних Седам додира музике Зорана Живковића.

Да ли свих седам прича крије једну дубоко уткану нит и да ли су оне повезане, заиста не могу и не смијем да вам кажем. Да ли ту има нешто више од додира, такође ћу да сакријем. Такве ствари морате сами да откријете, што ће, надам се, да вас заинтересује, волим рећи натјера, да исхитрено, брже-боље и чим-прије почнете да се бавите стваралаштвом Зорана Живковића. Знате, не би било фер да вам откријем оно што сам ја замислио и каква је заправо судбина ових ликова и симболика броја седам у домену моје имагинације. Интима је то, знате. Такође, морате сами да се увјерите у магичну моћ музике, о чему најбоље свједоче Живковићеви ликови, који понекад, заиста, нису свјесни присутности музике, или су и сами изгубљени у моћи њене апстракције – утолико уколико је та музика озбиљнија те свеоубухватнија у умјетничком смислу. Игра са књижевном формом 1)и бројем седам, овај пут у смислу дана у седмици – што већ напоменух, посебно је изражена у Слагалици господина Адама.

За крај, бићу нескроман, што значи да ћу вас оставити да размислите о томе, као што сам ја сâм замислио и размислио, те хтио и прижељкивао да се прича о аутистичном дјечаку заврши, а што је урадио и Зоран Живковић мени и многима који ће уживати у његовима дјелима.

Аутор: Давид Мастикоса

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Најчешће се мисли на драматуршки ток приче.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *