ИДЕНТИТЕТ

38198

На врху аналитичке психологије налази се чувени Швајцарац Карл Густав Јунг. Комплексна психологија дугује много њеном творцу и једном од најзначајнијих психијатара и мислилаца 20. века. Након обостраног поштовања и пријатељства Карл Густав Јунг и тадашњи чувени психоаналитичар Сигмунд Фројд, кренули су различитим токовима модерне психологије. Јунгов искорак из природнонаучног модела тумачења психичких феномена постаје зачетак једног револуционарног развоја психоанализе. На пољу интересантних открића јавља се Јунгова типологија личности, која није у целости довршена, али неки њени елементи указују на архетипске представе мушкарца и жене које проналазимо како у психологији, али и филозофији, сликарству, књижевности. Једна од најинтересантнијих Јунгових студија, типологија женског идентитета, иако није довршена, била је предмет каснијих истраживања Џин Шиноде Болен (,,Митски архетипови у женској психи“) али и групе београдских психолога који су 90-их година 20. века одлучили да се позабаве једним сложеним идентитетом жене. Као свака студија, поред научног дела, подразумева и део личног (субјективног) елемента који постоји негде у сваком истраживачу када се одлучи на сам чин развијања и ослобађања сопствене теорије. Како је Јунг зачетник једне интересантне и по многима веома значајне типологије, оно што ће бити представљено део је више студија и искустава и не треба се прихватати као једино и безусловно. Стога је на читаоцу задатак да се позабави једном интерсантном типологијом и поједине обрасце не схвати као шаблоне, већ да из неких познатих чињеница пронађе сопствени одговарајући контекст.

,,Увек је, додуше, било психологије, откако постоји историјски свет, али објективне психологије има тек од скора.“ (Јунг,1920)

     ЖЕНА МАЈКА            

bogorodica02

Хтонска Велика Мајка, Мајка Божја. У митологији је оличава грчка богиња Деметра/римска Церес.

Симболише матријархално начело: заштиту, рађање, стварање, бригу и неговање.

Овакав тип жене одликује брига за ,,породично гнездо“, повезаност са породицом и родитељска улога заштитника. Везује се за очински нимало настројеног оца. Њено постојање и смисао је у деци, а након осамостаљивања детета  тај смисао нестаје. Архетип мајке одликује мноштво особина: магични ауторитет жене, мудрост и духовна снага, све што је доброћудно, што негује, чува и подржава, оно што поспешује раст и плодност. Деструктивност овог типа огледа се у претераној потреби и родитељској заштити. Религија је познаје као хришћанску мајку, митологија као богињу плодности, док се у уметности она оличава у снажним мајчинским карактерима. Њен мушки партнер се подразумева али у реалности није у близини нити је детерминишући аспект. У историји мајчински архетип прати велико пожртвовање, појачан матерински инстинкт али и постављање сопствених интереса по страни, за рад других (наjчешће деце). Било да се присећамо Мајке Терезе, али и многих књижевних јунакиња овај тип жене остаје као стуб на који се обрушавају успеси, страдања, патње али и снага других.

                                                        Majka-Tereza-4-620x350               Мајка Тереза

Једна од највећих добротворки које је свет познавао. Читав свој живот посветила је другима: деци, болеснима, старима, немоћнима.

                                        ЖЕНА ЉУБАВНИЦА

26 (1)

Персонификована вила, муза, гејша, куртизана, у историји, религији, митологији познаје се по својој ненадмашној лепоти и страсти. Оличена је у грчкој богињи Афродити/ римској Венери. Култивисана куртизана која читав свој живот подређује чулним задовољствима. Смисао оваквог идентитета лежи у стварању дубоког мистичног љубавног једниства мушкарца и жене. Блискост са припадницама истог пола није карактеристична за овај тип жене, или уколико сагласност постоји да је она најбоља и најпривлачнија постоји трпељивост. Самољубље и лични доживљај заљубљености  јесу и одлике женског ,,Нарциса“ који врло често описује овакву типологију. Зависно од културе, историје и околности у којима живи, она је вољена, слављена, исмевана, понижавана или идеализована. Тројанска Хелена,позната као ,,узрочник“ Тројанског рата, била је пример идеализоване жене, али и многе јунакиње књижевних дела (Ана Карењина, Ема Бовари, Петраркова Лаура), јунакиње које су својом лепотом одводиле у смрт. У модерној уметности велике холивудске лепотице, модели  у страсти уметности врло често су губиле стварну слику себе и постајале жртве сопственог  самољубља и нарцисоидности. .

Теодора Византијскаcarica-teodora-vizantija-600x465

царица и жена Јустинијана I, била је сама по себи задовољство. Живела је за лично задовољство, али и за задовољство других.

Као хетера, до брака са Јустинијаном уживала је разблудни живот и оргијања. Подложна свакој врсти пожуде  морала је, за јавност, да се одрекне сексуалне незаситости по склапању брака са Јустинијаном. Али, чини се да је царица само споља поштовала законе.

                                      ЖЕНА ДЕВИЦА

Persefona_01

оличена у грчкој богињи Персефони, односно вечито ,,варљиво“ женско. Вечито младолика, безбрижна жена- девојчица око које се отимају с једне стране родитељско и супружничко супарништво. Зависност оваквог типа идентитета за други идентитет, најчешће мајчински, онемогућава одрастање у жену. Истовремено је беспомоћна, вешта, наивна и опасна- несвесна својих сексуалних моћи. Као жена- химера, неодређена је и амбивалентна и постаје пројектни екран туђих жеља и конфликата.

      Ophelia_1894Један од готово типичних примера оваквог типа идентитета је Шекспирова Офелија, објекат љубави, афекције али и несигурности и страха од сопствене слободе.

У филмској индустрији једна платинаста лепотица засенила је тадашњу јавност 50-их год. 20.века како својом појавом али и стидљивошћу и готово до инфантилности другачијим понашањем девојчице у телу одрасле жене- чувена Мерилин Монро.
01_011810542

Прелепа Норма Џин, познатија као Мерилин Монро била је објекат и плен холивудских редитеља, фотографа али и марионета јавности. Никада у потпуности није разјашњена њена смрт као ни стварни идентитет модерне богиње. Било да је реч о холивудској девици, књижевној Офелији, или Грети, митској Сфинги, то је идентитет чија променљивост постаје узрок самих промена у друштву.

                                      ЖЕНА БОРАЦ

Athena_Minerva_Greek_Goddess_Art_12_by_j_rickey-2

Било да је њен митолошки пандан Атина-богиња мудрости и занатства, амозонка или пак модерна феминисткиња овај архетип подразумева снагу и борбеност која врло често превазилази границе женског и изједначава се са снагом себи супротног пола. Оно што карактерише овакав тип жене јесте логичност, практичност и једноставност. Ум предњачи над осећањима а несебичност и непредвидивост прати поступке оваквог типа. Покреће је амбиција и екстровертност стога се најбољим афродизијаком за њу сматра моћ. Начело ефикасности,објективност и равноправност је удаљавају од занесењачког и романтичарског што се овом идентитету сматра истовременом предношћу али и недостатком јер није склона изразито снажним осећањима и потпуним препуштањима блискости. Врло често је описује снажна веза са очинским, стога је у типологији идентитета познатија и као татина ћерка.

Пример овакве жене у историји, свакако јесте Клеопатра4422e483250fe6ef759b3895cddaf7f0

прелепа владарка, окружена раскошем, позната по својој мудрости и вештини управљања. Вешто је управљала Египтом и била поштована од стране својих сународника

Студије које указују на постојање још неколико типова женског идентитета као и свака прича о сложености личности јесу на појединцу да открива. Питање је, да ли обрасци данашњег идентитета постоје и може ли се личност свести само на један тип, или је садашњост заволела подражавање онога што би желела да буде?

Ауторка: Миљана Миланковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *