Ideal muške lepote u „Samsonu i Delili“ Laze Kostića

Uvod

Laza Kostić, u svojoj poemi Samson i Delila, oblikuje svoga junaka prema biblijskom predlošku, legendi o divu neizmerne snage, Samsonu, o njegovoj borbi sa Filistejcima, zaljubljivanju u ženu koja je u biti neprijatelj njegovog naroda, u skladu sa poetikom romantizma. Predmet ovog rada biće pokušaj da se osvetli način građenja lika biblijskog Samsona po ugledu na heroje iz grčke mitologije i oblikovanje njegove muške lepote prema antičkoj ideji lepog sa uplivom romantičarske estetike. Prvi deo rada biće posvećen poređenju Samsona sa Herakleom i Ahilejem, pre svega prema junaštvima, a potom prema važnosti ideje lepote za lik heroja.

Pesma se sastoji od pet pevanja koja liče na pet činova tragedije. Odnos među pevanjima je simetričan: prvo i treće, posvećeni Samsonovoj ljubavnoj pomami, dati su u brzom uzrujano osmercu, a drugo i četvrto, o herojskom i političkom aspektu događaja, ispevani su u simetričnom jampskom desetercu. Sasvim je osobeno peto pevanje, o rušenju hrama i pogibiji svih. Tu je opet osmerac ali u katrenskim strofama.1)

Prema Karlajlu, veliki ljudi su vođe i zaštitnici, a ne silnici i osvajači. Odlike junaka, velikog čoveka, prema Karlajlu su hrabrost, dobrota i iskrenost: „Pokažite mu put da to učini – najobičniji jadnik raspaliće se do junaka.”2) Samson, koji je tema ovog rada, veliki je biblijski junak i ima osobine kojima je Karlajl vrednovao velikog čoveka, heroja. Samson je prema Božijem proviđenju predviđen da bude zaštitnik svoga naroda od neprijatelja i da se slepo podleva Božijoj volji.

Samsonovo rođenje je u Starom zavetu tipizirano. Kao i kod mnogih velikih biblijskih junaka, Samsonovo rođenje je objavio anđeo Gospodnji, nakon mnogo godina što njegovi roditelji nisu mogli da dobiju dete. Izriče se zabrana da britva prođe kroz Samsonovu kosu. Dakle, već se tom svetom zabranom nazire činjenica da je Samsonova kosa plemenita i da se ne sme oštetiti. Prorečeno je da je Samson budući izbavitelj i zaštitnik svoga naroda. Kad je data jedna velika duša otvorena božanskom značaju života, onda je dat i zgodan čovek da govori o tome, da opeva to, da se bori i da radi za to, na veliko, pobedonosno, trajno; onda je dat jedan junak, čiji će spoljn oblik zavisiti od vremena i od okoline u kojoj se on nalazi.3) Za Heraklea Pol Dil kaže da „Svoju sudbinu on neće ostvariti zavladavši svetom, nego savladavajući svoje želje”. To se može preneti i na Samsona, koji, iako je vođen božanskim proviđenjem, mora da savlada svoju želju za Delilom, pa i za životom, da bi se ostvarilo proviđenje i bio zaštitnik Izraela. Kao kod Kostića, Samson je: „u početku sav u nekom čulnom zanosu, opijen njenim telom, i tek kada je izdan, dolaze do izražaja njegove osobine junaka i zaštitnika naroda”4) Dakle, heroji osim te spoljašnje borbe sa čudovištima (koje su često metafora za ono unutrašnje), vode važnije borbe unutar sebe, borbe sa svojim željama i sa svojim karakterom.

Primetna je sličnost sa Herakleom i sa Ahilejem. Ahileju je sličan po srdžbi koja je skoro pa glavni motivacioni agens u ovog junaka. Heraklu je sličan u junaštvima, iako ih Herakle imao neuporedivo više, neka se i poklapaju. Samson je učinio tri herojska dela koja će biti predstavljena u daljem toku ovoga rada.

Prvo herojsko delo Samsonovo, on golim rukama davi lava, iz koga teče med. Herakle je ubio Nemejskog lava: „Da bi se izrazilo kao sklonost ka gospodarenju nije više njegova opasnost, Herakle će pod vidom duhovnog borca bivati prikazan ogrnut krznom pobeđenog lava. Dok je bik simbolizovao sirovu snagu težnje da se vlada, lav slikovito prikazuje njenu svirepost ali isto tako i veličanstvenu naočitost.5) Proizilazi da su Samson i Herakle slični ne samo po činu ubijanja lava, koji predstavlja kralja svih životinja i prelepu zver raskošne grive, već po simbolici tog ubistva. Doslovno, samim ubistvom životinje (golim rukama), oni su hrabri ljudi, ali u prenesenom značenju, imaju sklonost ka gospodarenju, što se više odražava na Samsona koji će biti vladar i zaštitnik svoga naroda jedno vreme. Prema Polu Dilu, svaka simbolika se odnosi na život duše, što će reći da su ovi junaci slični ne po samim junaštvima, već prema karakteru i psihološkoj motivaciji.

Drugo Samsonovo junaštvo je to što pobi hiljadu Filistejaca magarećom vilicom, što je anticipacija trećeg junaštva, koje će mnogostruko prevazići drugo. Treće junaštvo je ono prema kom je Samson uslovno rečeno najpoznatiji, ono je uslovljeno poznanstvom Delile, on pobi više Filistejaca nego što je za celog svog života, zagrlivši dva stuba hrama i odlomivši ih. Delila, filistejska lepotica, je neprijatelj Samsonov, ona se pokorava volji filistejskih knezova koji hoće Samsonovu smrt. Samson Laze Kostića ima određen stav prema borbi sa ženama, te bi da je izbegne: Kad s ženama vreme gubim / Volim s ženom da se ljubim / no s ženama biti boj U srpskoj narodnoj poeziji ženski likovi su bili svedeni na tek nekoliko uloga – uloga majke, verne ljube, plemenitog savetnika glavnog junaka. Izuzetak su oni ženski junaci čije je poreklo strano. Kao i u narodnoj tradiciji imaju negativno značenje i predstavljaju odjek motiva proklete strankinje. (…) Sve do pojave romantizma skoro nikada se ne opisuje njihova fizionomija, mada se katkad konstatuje da su lepe. S druge strane, kao po pravilu se prikazuju njihova zlodela i posledice koje proisiču iz muške opijenosti njihovom lepotom koja nije prikazana ali je podrazumevana, i njihovom strašću za osvetom, što im pribavlja saveznike za izvršavanje zlog nauma.6) Naredili su joj da sazna od Samsona gde je njegova snaga. Delila je u njihovim susretima pokušavala da dođe do odgovora, ali joj je Samson svaki put davao pogrešan, da bi iz trećeg puta načinio kobnu grešku i odao joj je svoju tajnu. Rekao joj je da je njegova snaga u kosi. Zanesena Samsonovom lepotom ona se zaljubljuje u njega, zaboravljajući sasvim da je on ubica njeno muža i najveći neprijatelj njenog naroda, a kad je Samson, pošto mu je ostrigla kosu, izgubio lepotu, ona ga daje Filistejcima. (…) Mržnja prema ženi pokreće ga ipak na delovanje u završnim pevanjima kao što ga je ljubav pokretala u prvim. U Bibliji Samson ruši hram da bi uništio svoje neprijatelje. U Kostićevoj pesmi na rušenje ga pokreće isključivo mržnja prema ženi. Slep, on hvata za grlo kip boginje Astarote, nazvane u pesmi „mati sveta”, misleći da je to njegova neverna dragana.7)

Prepričana  je biblijska legenda o Samsonu, ali iz razloga poređenja sa herojima iz grčke mitologije kao i istog starozavetnog i Kostićevog junaka, kao što je rečeno. Samson ne deluje sasvim svojevoljno, već je vođen Božijom voljom. Sličnost sa Ahilejem se uočava u njegovom temperamentu, odnosno u srdžbi koja vodi u mnoga ubistva. Herakle je takođe temperamentan i čini junaštva, koja su kao što je navedeno, ali Herakle je vođen željom za iskupljenjem zbog umorstva svoje dece i da bi se iskupio Heri (zato što je Zevs iz vanbračne veze sa Alkmenom dobio Herakla).

U mitu o Ahileju i amazonskoj kraljici Pentesileji se ogleda određena sličnost sa Samsonom, odnosno u njegovom odnosu sa Delilom, koja je kod Kostića predstavljena kao Amazonka, dok Pentesileja, amazonska kraljica, strada zbog Ahileja: „U žaru borbe, Ahil ubija Pentesileju, kraljicu Amazonki, ali u istom času, dok na umire, zaljubljuje se u nju. Prema nekim verzijama ze stare priče, plane u njemu i neodoljiva požuda prema već mrtvom njenom telu. Ova doista sasvim osobena ‘ljubav’ navodi na to da se postave razna pitanja, zbog čega je, valjda, motiv kasnije više puta obrađivan u umetnosti. U svakom slučaju, ono što je izazvalo Ahilejevu ljubav nije bilo dovoljno da zaustavi ruku usmrtitelja, ili nije bilo blagovremeno viđeno. Je li to bila Pentesilejina lepota?”8)

Delila je u pesmi Laze Kostića, predstavljena kao Amazonka i kao romantičarska famme fatale, i naravno, lepotica: Ti se maši koplja bojna, / pa iz grla viknu gojna: / Za mnom,žene! / preda mnom je vojnov sene! Primećuje se da su i Herakle i Ahilej u svojim epskim biografijama imali veze sa ženama navedenog plemena. Herkul je pobednik iz sukoba sa Amazonkama: „Amazonke su simbolički ocrtane kao „žene – satiračice muškaraca”, one hoće da stanu na mesto čoveka, da se nadmeću s njim, boreći se protiv njega, umesto da ga dopune. Amazonke kao dušomorke mogu biti samo žene koje se na nezdrav način (histeričan) takmiče s jednom suštinskom vrlinom koja interesuje mit: s duhovnim poletom. To suparništvo iscrpljuje glavnu snagu svojstvenu ženi, vrlinu dragane i majke, toplinu duše.9) Simbol  Herakle, pobednik kraljice Amazonki odstranjuje povest o heroju privučenog prizemnošću, mađijskom čari jednog tipa žene koji, uopšteno govoreći, jeste opasnost što preti sentimentalnim junacima, kao što kaže Pol Dil.

Herakle, nakon što se ogrešio o Megaru (pobio je njihovu decu), u svojoj epskoj biografiji ima vezu sa Dejanirom. Mit pokazuje heroja kako, zaluđen čarima svoje gospodarice, pada u najodvratniju niskost. Vlast koju prosta žena stiče nad Herakleovim duhom toliko ga srozava da on prihvata pokorno najsramnija ponižavanja.10) Samson, u delu Laze Kostića kao i u biblijskom predlošku, takođe, biva zaluđen lepotom svoje drage i predaje joj vlast nad sobom, dok ga ne izda i dok se ta ljubav ne pretvori u iskonsku mržnju.

Ideal muške lepote

Pošto je tema ovog dela Samson u delu Laze Kostića, a ne biblijski Samson, pažnja će biti preusmerena na status lepoga u romantičarskoj poetici i na ideju lepote pesnika Laze Kostića. Dosada je Samson, u ovom radu, bio posmatran kroz prizmu heroike, odnosno heroike u grčkoj mitologiji. Njegova figura je uistinu slična poređenim junacima jer je tako i građen, kao heroj čije je rođenje objavljeno Božijim glasnikom, a njegovo delovanje diktirano proročanstvom, kao dela ma kog drugog heroja.

I pre i posle romantizma postajao je latentni romantizam – Meduza, groteska, tmurna, melanholična, neuobičajena. Razni nemački romantičari „romantizam” smatraju šta god da je daleko, čarobno, nepoznato, uključujući i turobno, iracionalno, samrtno. Osobito je romantičarsko stremljenje ka svemu tome – to je težnja koja nije istorijski obeležena pa je tako svaka umetnost koja ispoljava takvu težnju romantičarska. Lepota prestaje da bude forma, a lepo postaje neuobičajno, nesređeno. Junaci ljubavnih romana više nisu skloni herojskim podvizima,oni ne uspevaju da odole silini strasti. Ljubavna lepota je tragična, pred njom je junak goloruk i nezaštićen. Sama smrt je otrgnuta iz carstva  jeze, ima privlačnu moć i može biti lepa.11)

Laza Kostić je bio helenista te su sličnosti koje su primećene kod ovih junaka sasvim opravdane. Kostićeva zaokupljenost lepotom na koju je gledao očima starih Grka, učinila je da ona postane izvorište i ishodište njegovog poetičkog horizonta.12) U poemi „Samson i Delila” uočljivo je, ono što se odnosi prevashodno na Kostićevu dramu „Maksim Crnojević” kao i na druga dela: antičko shvatanje lepote i stradanja, kao i psihološki model motivacije Šekspirovih likova.13) Maksim Crnojević, junak istoimene Kostićeve drame, strada zbog svog hibrisa koji je prozrokovan urokom (motiv urokljive lepote), „u njemu postoji nada da će ljubav nadjačati fasciniranost za lepotu”.14) Kao i Maksim Crnojević, i Samson strada zbog gubitka lepote, a ne snage.15)

Junak je više nego svestan svoje lepote, u čemu se ogleda mit o Narcisu, koji odbija nimfu Eho da bi nesmetano mogao da uživa u svom divnom odrazu na površini vode. Ali, u „Bibliji” nije bilo reči o Samsonovoj lepoti, što je tema ovog rada. U grčkoj mitologiji, heroji su bili i nosioci velike lepote. Čak se u „Ilijadi” ističe da je lepše videti poginulog mladog i lepog ratnika, nego starog i ružnog. Poznata je ideja kalokagatije, ideje koja spaja lepotu i dobrotu. Stoga nije bilo potrebno dodatno isticati da su grčki heroji bili i lepi. Ernesto Grasi ističe da „među raznovrsnim osobinama čovekovim lepota zauzima posebno mesto; ona može neposredno da postigne svoj cilj; ona u izvesnom smislu čini podvalu svih ljudskih napora i istovremeno ih opravdava. Lepota i erot su prikazani ovde prvi put kao jedini temelj ljudske delatnosti.”16)

Istaknuta je sličnost između Samsona i Herakla u junaštvima, što se može preneti i na ideju lepote ova dva junaka: Moglo bi nam se reći da je doduše atribut lepote karakterističan za svetlosna božanstva (donekle čak i za sva božanstva gornjeg sveta), ali nije dovoljan da neko božanstvo karakteriše kao svetlosno. (…) Mnogi motivi mita, neupotrebljeni u Homeru, i mnogi mitovi kasnije erotske poezije splešće se naročito oko figure Ahilove; uopšte izgleda da je ona neodoljivo privlačila erotske motive, jer oni prate i s onu stranu života.17) Heroj je najveći u svemu, ne samo u junačkim delima, te je, naravno i najlepši od svih smrtnika. Junak se doživljava kao polubožansko biće. Ova nas odrednica uvodi u domen romantičarskog doživljaja junaka. Ono što je ranije bilo prepoznatljivo kao antički momenat sada na isti način može biti određeno i kao zalog romantičarskog pogleda na svet.18) Otuda Samsonova sličnost sa junacima iz helade i oblikovanje njegovog lika prema istoj tradiciji. Samon je hrabar, iskren i požrtvovan, što su sve važni elementi jednog junaka, prema Tomasu Karlajlu.  Lepa Jelena, nakon što se Paris nejunački poneo u megdanu sa Menelajem, odbija ga (iako ju je Afrodita opet zavela da mu se preda). Što će reći, lep čovek, ako nije junak, nije društveno prihvatljiv u patrijarhalnom svetu koji je vaspitan u epskoj-junačkoj tradiciji, a tako su vaspitavane i žene. Ovaj Samson je odlikovan hrabrošću pre svega, pa tek onda i fizičkm lepotom. Njegova kosa je najvažniji atribut lepote, tek onda i oči i stas.

O Samsonovoj lepoti nema konkretnih reči, Kostić nam nije dao portret svog junaka, stoga uvid u njegovu veliku lepotu dobijamo preko njegovog ponašanja, načina hoda, gibanja, načina na koji protresa svoju lavu podobnu grivu što se vidi u sledećim stihovima: što s’ iz otih divskih grudi/ u nadimu teškom budi, / što iz kreta svakog bije, / iz obilnih što se vlasi / od potresa tajne stras’i / u raspletnih bujnih mlazi’ / zatalasi.

U romantizmu je ideja lepote znatno drugačija nego u antici. Fenomen lepote, usko je povezan sa fenomenom ljubavi kao drugim veoma važnim uporištem romantičarske tematike, oblikuje perspektive doživljaja lirskog ja.19) Takav je Samson Laze Kostića, divovskog rasta, izuzetne lepote, izuzetne snage i sa svešću da je izuzetan (pošto su junaci romantizma izuzetni, po dobru ili po lošem). Takođe i dela izuzetno, kao mitski heroji, navedeni Herakle, Ahilej, on čini junaštva, ali se kao Prometej zalaže za svoj narod i žrtvuje se za njega. Kako je Prometej bio okovan, tako je Samson oslepljen i utamničen. Samson, nakon gubitka svoje divne kose, kao i nakon oslepljenja, nije nesrećan kao Maksim Crnojević, jer njegova lepota je podređena njegovom junaštvu i prorečenoj sudbini zaštitnika svoga naroda. Samson će, iako slep, pobiti više ljudi nego za čitavog njegovog života. Njegovo shvatanje svoje lepote drugačije, jer joj ne pridaje isti značaj kao Maksim Crnojević: „Lepota zadobija svoj udeo u tragičkom efektu tek onda kad njenim nestankom bude pokrenuto pitanje smisla o sopstvenom postojanju.”20) Samson ovoga pesnika, kao i mitski Samson, zna da njegovo postojanje i te kako ima smisla i bez fizičke lepote, jer je njegova svrha da bude vođa i zaštitnik sopstvenog naroda. U katastorfi se ponovo uspostavlja harmonija, pomirenje zavađenih elemenata, muškog i ženskog, javnog i ličnog, erotskog i kosmičkog. Tišina pada na sve kao kamenje hrama što je palo na sabrani narod.21)

Zaključak

Osnovni cilj ove analize je osvetljavanje načina je lik Samsona ‘sagrađen’ i na koji način je prikazana njegova muška lepota u okviru herojske etike i antičke tradicije. Njegova lepota je analizirana u okviru antičke ideje lepote i ideje lepote u romantizmu. Na planu kompozicije uočili smo da je poema satkana iz pet pevanja. Strukturu ove pesme čine različiti motivi koji su veoma smisleno povezani i zaokruženi u umetničku celinu. U uvodnom delu ovog rada uočene su i objašnjene crte koje povezuju heroje antike, Herakla i Ahileja, sa Samsonom i objašnjene su njihove sličnosti prema motivima koji se ponavljaju u epskim biografijama ovih junaka. To su herojska etika, junaštva koja su činili, voljena draga i njena uloga u junakovom životu, značaj lepote za heroja. U središnjem delu rada koji predstavlja odgovor na temu, ideal muške lepote, postupno je prikazana ideja lepote u antici i romantizmu na primeru Samsona iz poeme Laze Kostića, pošto je njegov lik građen u okviru obe estetske tradicije. Prikazana je sličnost Kostićevog Samsona, sa junakom njegove istoimene drame, Maksimom Crnojevićem i značaju ideje lepote za oba junaka. Rečeno je da je nestanak lepote tragičnije prihvatio Crnojević nego Samson, pošto Crnojević postoji u drami kao lepo biće, dok je Samson prevashodno junak. Samson je junak sa posedstvom velike muške lepote koja se temelji na određenim atributima kose, očiju i divovskog stasa. Svako od ovih poglavlja se bavi različitom problematikom, ali svako od njih nas vodi ka saznanju da su lepota i ljubavno osećanje nerazdvojni činioci ove pesme. Stičemo saznanje na osnovu ove poeme, kao i iz drugih dela, da Kostićevo pesništvo odlikuje savršeno jedinstvo melodioznosti, likovnih elemenata kao i njihovog skladnog i jedinstvenog međusobnog prožimanja.

Literatura

Grasi, Ernesto, Teorija o lepom u antici,SKZ, Beograd, 1974.
Deretić, Jovan, Istorija srpske književnosti, Sezambook, Beograd, 2007.
Dil, Pol, Simbolika u grčkoj mitologiji, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 1991.
Karlajl, Tomas, O herojima - o kultu heroja i herojskom u istoriji, SKZ, Beograd, 1903.
Nestorović, Zorica, Bogovi, ljudi i carevi: tragički junak u srpskoj drami XIX veka, Čigoja štampa, Beograd, 2007.
Rebac, Anica Savić, Duh helenstva, Službeni glasnik, 2015.
Stojanović, Dragan, Lepa bića Ive Andrića, Platoneum, CID, Novi Sad, Podgorica, 2003.
Lepota u oku istorije(3.11.2017.)

Autorka: Tanja Milenković

FUSNOTE:   [ + ]

1. Deretić, Jovan, Istorija srpske književnosti, Sezambook, Beograd, 2007, str. 759.
2. Karlajl, Tomas, O herojima – o kultu heroja i herojskom u istoriji, SKZ, Beograd, 1903, 72.
3. Karlajl, Tomas, Nav. delo, 155.
4. Deretić, Jovan, Nav. delo, 758.
5. Karlajl, Tomas, Nav. delo,  214.
6. Nestorović, Zorica, „Linija lepote“ u: Bogovi, ljudi i carevi: tragički junak u srpskoj drami XIX veka, Čigoja štampa, Beograd, 2007, 323.
7. Deretić, Jovan, Nav. delo, str. 758.
8. Stojanović, Dragan, „Najdraže od svih bića – Trup“, u:  Lepa bića Ive Andrića, Platoneum, CID, Novi Sad  Podgorica, 2003, 9.
9. Dil, Pol, Nav. delo, 216.
10. Isto, 220.
11. Tomin, Goran, Lepota u oku istorije, na: http://www.vox-magazin.com/clanci?layout=edit&id=159 (3.11.2017.)
12. Nestorović, Zorica, „Tragički junak i maske – Grčki momenat“, Nav. delo, 178.
13. Isto, 323.
14. Isto, 195.
15. Deretić, Jovan, Nav. delo, 758.
16. Grasi, Ernesto, „Erot kao izvor ljudskih sposobnoti“ u: Teorija o lepom u antici,SKZ, Beograd, 1974, 72.
17. Rebac, Anica Savić, ,,Dvostruki Eros” u: Rebac, Anica Savić, Duh helenstva, Službeni glasnik, 2015, 104.
18. Nestorović; Zorica, „Tragički junak i maske – Grčki momenat“, Nav. delo, 182.
19. Isto, 185.
20. Isto, 193.
21. Deretić, Jovan, Nav. delo, str. 759.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *