Gala, uljez koji je prodrmao nadrealizam

Književnica Monika Zgustova objavljuje La intrusa. Retrato intimo de Gala Dali (Uljez. Intimni portret Gale Dali),1) priču u kojoj opisuje život žene koja je imala odlučujuću ulogu u umetnosti dvadesetog veka. Monika analizira Galinu ličnost i stil života i doprinos koji je, kao žena umetnika Pola Elijara, Maksa Ernsta i Salvadora Dalija, dala umetnosti.

“Devojka u bundi sišla je iz voza na stanicu u Davosu u Švajcarskoj, a putovanje, koje je započela u Moskvi, sa nekoliko presedanja, trajalo je 3 dana. Ostalo je još samo da stigne do klinike koja se nalazila na vrhu planina zatrpanih snegom. Bio je to početak zime 1912”. Bolnica se nalazila u Klavadelu, u švajcarskim Alpima, a ta mlada devojka od osamnaest godina iz Moskve, koja je trebalo da stigne na kliniku da bi se lečila od tuberkuloze, i čije se stanje svakog dana sve više pogoršavalo, bila je upravo Gala. Tamo gore među oblacima, upoznala je mladića iz Pariza sa kojim je uspostavila nešto više od običnog prijateljstva. Bio je to Evgen-Emil-Pol-Grindel, mladić koga je upravo ona podstakla da piše poeziju i koji će ubrzo postati poznat kao Pol Elijar. Ovakvim početkom kao iz filmova književnica Monika Zgustova (Prag, 1957) napušta Gulag2) i posvećuje se novoj knjizi Uljez. Intimni portret Gale Dali, žene koja je obeležila umetnost XX veka. Knjiga je objavljena u izdanju izdavačke kuće Galaxia Gutenberg.

Da krenemo redom. Priča počinje 1912. godine kada Gala (Kazan, Rusija, 1984. – Portligat, 1982.) još uvek nije Gala Elijar, a još manje Gala Dali. Ona je obična devojka koju porodica šalje na lečenje, gde pronalazi ljubav, a 1914. godine oboje izlaze iz bolnice i vraćaju se svojim kućama. Naravno da niko nije ni slutio da će Austrougarska objaviti rat Srbiji i da će početi Prvi svetski rat, međutim, to se dogodilo i dok se Elijar borio na frontu, Gala je ostala u Moskvi, u svom stanu u centru grada. Posle rata, 1916. godine, prešla je celu Evropu kako bi se preselila u Pariz, gde su se i venčali, a dve godine kasnije rodila se njena ćerka Sesil. Gala nije ni slutila da će postati ključna figura u umetnosti i da će se kretati u krugovima pariskih umetnika, iako u njima nikada nije bila u potpunosti prihvaćena.

Gala je bila žrtva društva koje nije prihvatalo slobodne žene

Pošto je ovaj deo priče poznat, Monika Zgustova putuje u rodno mesto svoje junakinje, žene koja je bila “žrtva određenog muškog šovinizma i društva koje nije prihvatalo slobodne žene”, kako bi “analizirala njenu ličnost i stil života i doprinos koji je dala umetnosti dvadesetog veka”. Književnica priča Galinu priču na dinamičan i interesantan način i opisuje je na osnovu zaključaka koje stiče pažljivim istraživanjem njenih dnevnika, dokumenata iz arhive Fondacije “Gala-Salvador Dali”, kao i mnogih drugih dokumenata u Rusiji.

Njen brat, uzrok njenih tajnih ljubavi

Gala je imala dva brata i jednu sestru. Njen brat Vadka posećivao ju je noću u njenoj sobi, a kako književnica objašnjava “ona je osećala skrivenu ljubav prema njemu, na koju se navikla, kao i na poglede pune strasti i ljubomore”. To je dovelo do njenog stalnog traganja za uzbuđenjem u zabranjenim i tajnim ljubavima, što će kasnije uticati i na njene veze. Čak se i njen očuh divio njenoj lepoti, kako tvrdi Zgustova, a možda je čak osećao i nešto više. To je razlog zbog koga se naša junakinja zaljubljuje u muškarce u čijim se porodicama oseća kao uljez. Roditelji Pola Elijara nisu je prihvatali, kao ni Dalije porodica, a što se tiče veze sa Ernstom, on je već imao svoju porodicu, tako da je i tamo bila uljez. Njoj nije stvaralo neugodnost, već je, naprotiv, još više podsticalo njenu strast.

Gala sa bratom Nikolajem i Lidijom, 1910.

Elijar se nije usuđivao da objavi pesme koje Gala prethodno nije pročitala

Ne može se negirati da je uživala u flertovanju i koketiranju sa Elijarovim prijateljima, kao ni činjenica da je imala veoma važnu ulogu u pokretu nadrealizma. Bila je velika inspiracija svom mužu, Maksu Ernestu i Salvadoru Daliju. “Bez nje Pol nikada ne bi pisao poeziju i verovatno nikada ne bi postao veliki pesnik”, smatra Zgustova. Ne treba zaboraviti da ga je ona još u bolnici, budući da je bila iskusnija, ubedila da piše. Gala je još u detinjstvu u Rusiji upoznala veliku rusku pesnikinju dvadeseteg veka, Marinu Cvetajevu, uz koju je stekla istančan ukus i zahvaljujući kojoj je shvatila značaj poezija i važnost razumevanja svih vrsta umetnosti.

Sva njena znanja (a čitala je jednu knjigu dnevno) delila je sa svojim mužem i hrabrila ga da piše. Ustvari, zajedno su radili na poeziji, ona ga je ispravljala i iščitavala njegova dela pre objavljivanja, a kad su nekom prilikom bili razdvojeni, “Elijar se nije usudio da objavi pesme koje Gala prethodno nije pročitala”.

Ljubavni trougao: Maks Ernst, Pol Elijar i Gala, veza koja traje dve godine

Godine 1921. ovaj par zakucao je na vrata Maksa Ernsta, umetnika kome se i Tristan Tzara divio, a čiju su izložbu propustili zbog Galinih zdravstenih problema. Proveli su nedelju dana zajedno, a za to vreme su Elijar i Ernst uspeli da uspostave veoma blisko, skoro bratsko prijateljstvo. Nešto kasnije odlučuju da sa grupom prijatelja odu na odmor i upravo tog leta počinje ljubavna veza, nakon čega Ernst prelazi da živi sa njima u njihovoj kući u Sen Brisu. Ovaj nadrealistički slikar, koji nije imao od čega da živi, slikao je murale u ateljeu dok ga je Gala, koja je osećala sve veću privlačnost prema tom veselom mladiću, pažljivo pratila pogledom. Posmatrala ga je “sa divljenjem i hrabrila ga znanjem koje je posedovala”. Od umetnika, kojima je bila svakodnevno okružena, stekla je “znanja o tehnikama slikanja, o tome kako postići svetlosne efekte na platnu, mešati boje i mnoga druga znanja”, potvrđuje Zgustova.

Gala i Pol Elijar

Pol Elijar pravio se da sve to ne vidi, dok jednog dana nije presekao i odlučio da pobegne sa 17 hiljada franaka. Umetnici dadaizma, koji su se toliko divili pesniku, stali su na Galinu stranu, iako ona nikada nije izazvala previše simpatija kod njih. “Dođi kod mene”, pisao joj je Elijar sa Tahitija i poslao joj novac da se nađu u Sajgonu. Posle dve godine ljubavni trougao se raspao. Gali, međutim, to nije bilo važno. Bila je svesna da nikako nije mogla da se uklopi, ali je smatrala da “to nije zavisilo od nje, i da nije imala razloga za brigu. To je bio njen način razmišljanja, mnogi ljudi su to shvatali pogrešno, a ona se, iako je prisustvovala mnogim večerama, uvek držala po strani, i nije učestvovala u razgovorima”, tvrdi Zgustova. Delovala je arogantno, ali, zapravo, za nju je njena lična sloboda bila nešto sveto.

Leto sa Dalijem na Kosta Bravi

Putovanje sa prijateljima kako bi upoznali Salvadora Dalija u njegovom ateljeu bio je drugi veliki udarac za Pola Elijara. Šetnje po liticama, kokteli i zakuske doprineli su da se Gala Elijar i mladi nadrealista prepuste strasti koja se završila njenom smrću 1982. Kada su se upoznali “Dali je već bio poznati umetnik, ali ko zna šta bi od njega bilo i kako bi završio bez nje”. Kad je reč o slikarstvu, ponašala se isto prema svim svojim ljubavnicima: “Ne samo da je posmatrala svaki potez četkice da bi ocenila njegov napredak, već je takođe razmišljala o njegovoj budućnosti i tražila nove pravce za njega”. Pošto je bila strastveni ljubitelj književnosti, čitala je naglas dok je Dali slikao i na taj način je bogatila i njegovu kulturu. Ustvari, ona je bila ta koja ga je podstakla da piše i ispravljala njegov francuski.

Otac Salvadora Dalija izbacio je iz testamenta ovog slikara nadrealizma zbog njegove veze sa Galom

Ovaj zaljubljeni par preselio se u Kataloniju i više od mesec dana živeo je u kolibi bez struje i vode, što je Galu skoro koštalo života, jer se za to vreme stanje njenih osetljivih pluća značajno pogoršalo.  Godine 1940. pošto je Gala dobro protumačila predosećaje koje je imala i shvatila da pakt između Rusije i Nemačke nije mogao doneti ništa dobro, bračni par odlučuje da se skloni u Sjedinjene Američke Države i da pobegne od Španskog građanskog i Drugog svetskog rata.

Vratili su se osam godina kasnije, 1948. godine, kada su se i pomirili sa Salvadorom Dalijem, ocem, koji je Galu “samo donekle prihvatio”. Posle njegove smrti shvatili su da je slikara izbacio iz testamenta i da je sve ostavio svojoj ćerki Ana Mariji, objašnjava Zgustova. I dalje je bila uljez, ali njena snažna ličnost održavala je njen duh. Mnogi to nisu mogli shvatiti i, iako su “videli njen pozitivni uticaj na Dalijevu umetnosti, nisu mogli da prihvate njen nemirni duh, bili su prevelike moraliste da bi shvatili slobodu, bez koje ona nije mogla živeti”.

Uvek je znala šta želi, bila je svesna svoje snažne ličnosti i “uvek je bila uz muškarca, nikada u njegovoj senci”. Međutim, Gala nije osećala potrebu da bude u centru pažnje. Pomogla je i dala svoj doprinos umetničkom stvaralaštvu svojih muževa “kao pomoćnik, savetnik, inspiracija i najbolja drugarica, ali nije želela da bude slavna. Ona je samo želela da bude srećna i da može da čita”. Bez Gale, zaključuje Monika Zgustova, “kultura dvadesetog veka bila bi siromašnija”.

Original: Gala, la intrusa que agitó el surrealismo
Autor teksta: SAIOA CAMARZANA
Prevela sa španskog: Dragana J. Đorđević

FUSNOTE:   [ + ]

1. Monica Zgustova, La intrusa. Retrato intimo de Gala Dalí, Galaxia Gutemberg, 2018.  (prim. prev. Delo nije prevedeno na srpski jezik, naslov dela je preveden za potrebe ovog članka)
2. U svojoj prethodnoj knjizi Monika Zgustova opisuje život Staljinove ćerke i bavi se temom sovjetskih logora

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *