Frula svira vlaško kolo

(Nikola Teofilović, Strelci u magli, Studentski kulturni centar, Kragujevac 2016)

Ne zovem te kroz ovu granu trske, zapaliću te čežnjom i bolom da ne možeš da sediš, da ne možeš da stojiš, da ne možeš da piješ, da ne možeš da jedeš, da ne možeš da spavaš. Iz kreveta skoči, dođi kod mene! Ptičjim kljunom te kljucam, sa krilima te udaram, ka meni te gonim.Ti ne možeš živeti bez mene, k’o ni što jagnje ne može bez ovce, k’o što ni ždrebe ne može bez kobile,tako ni ti ne možeš živeti bez mene. Kada se senka razdvoji od mene, tada se ja i ti rastali.

(Vlaška bajalica)

Nikola Teofilović, zanimljiv pripovedački glas srpske književnosti (zbirka pripovedaka Jeste li čitali Zaratustru u originalu, roman Strelci u magli), zanimljiv lirski glas (autorove pevačke sklonosti), ali nije ni bez zanimljivosti u dramskom pogledu (jedan od pokretača radio-pozorišta DŽrtle frtle za Srbiju).

Objavio je prvu knjigu sa 35 godina, toliko je imao Borisav Pekić kada je zakoračio u srpsku književnost s knjigom Vreme čuda. Čudna mi čuda, neko bi pitao kakve to ima veze. Možda i nema toliko da brat glavnog aktera Teofilovićevog romana ne nosi ime Borivoje Panić i da se tokom celog romana ne čuju zvuci sablasnih frula. I za prosečne poznavaoce Pekićevog stvaralaštva poznata je funkcija frule u Pekićevom Novom Jerusalimu, koja lajtmotivski povezuje sve pripovetke, otvara pukotine u vremenu i stvara prizvuk demonskog. Pekić je u ovu pripovedačku knjigu u vidu mota inkorporirao i svoje stihove ispisane u mladosti na zidu zatvorske ćelije: „Vratiću se kao referen što se vraća/ u maštu tvoju dovršenu bedom/u snove tvoje,oblik, biće, redom/ moja će sena kao Pan s frulom da korača“.

To je, može se reći, literarna tradicija na koju se Nikola Teofilović oslanja kada piše, ali sa jednim inovativnim otklonom – za razliku od Pekića, koji, naime, računa sa zapadnoevropskim nasleđem veštičarenja, Teofilović pronalazi „gumeno drvo“, da ne kažemo medeno guvno veštičarenja na domaćem terenu – vlašku magiju! Junak, Velimir Panić, „pedofil-devica“ kroz narativ koji teče rokom od 24 časa otkriva da je za njegovu hudu sudbu, za „pogrešan prvi korak“ (koji prati Andrićevog Ćamila) i sve druge korake, kriva, jednom rečju – fakaturija! Zaobljenost smislotvornih horizonata, Teofilović je postigao efektnim odabirom prezimena Panić (mali Pan, nedorasli Pan koji prekasno shvata svoju frulu i završava u zatvoru kao mentalni bolesnik), ali i fantastičnim pasažima o teleportaciji, na koji je nakalemljen pažljivo odabran arsenal iz prirodnih nauka: Šredingerova mačka, EPR paradoks.

Kao što Šredingerov eksperiment s mačkom postavlja pitanje da li je mačka mrtva ili živa, to se može postaviti kada je u pitanju Panić; kakav je to život ili smrt profesora matematike koji je optužen za silovanje, a pritom je nevin: „Ja, čovek u papučama, čovek bez vremena i prostora, postojim ovde, između svetova … ja samo postojim, ne živim“. Njegov život deklariše se u tom slučaju kao puki eksperiment, konstruisan vradžbinama majke i maćehe i završen neuspelom rešenošću da poseče srednju od tri jele u šumi koja je po njemu inkarnacija sveg njegovog zla. U tom poslu, treba, dogovorom opklade, da mu pomogne brat – brat sa kojim se takmiči u streljaštvu, gađajući crno-belu metu iz vazdušne puške. Streljaštvo je, inače, jedina veština u kojoj je Velimir uspešan, ali koja je u izvesnom smislu kobna po njega jer dovodi do konačnice u kojoj zatiče Sonjinog muža prethodno zarobljenog u teleporteru kao mrtvog, brat mu nestaje, a čuju se zvuci vlaškog vrzinog kola.

Jedini trenutak u kojem je bilo mogućno spasiti život, dušu i izaći iz magijskog kola, jeste trenutak velikog praznika Preobraženja. Ceo roman obuhvata sate počev od 6h Svetog mučenika Evsignija, sa epilogom nakon 5h na dan Preobraženja Gospodnjeg. Na Preobraženje nebo se, u gluvo doba noći, kao i na Bogojavljenje (19. januara), tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom obelodani, verovalo se da će sići s uma (što se desilo Velimiru). Preobraženje pada u gospojinskom postu koji su, mahom, žene postile, ali tog dana je običaj da niko, bez izuzetka ne mrsi. U Negotinskoj krajini su domaćini u svitanje odlazili u svoje vinograde i iz puške streljali suncokrete prilikom izgreva sunca – da se “seme njegovo raspe po svemu vinogradu”. U boljevačkim selima su glavu (cvet) suncokreta (sunčogleda), probušenog kuršumom, čuvali za lek od probadanja i glavobolje. U Gruži su na Preobraženje žene deci vezivale crvenim koncem paricu oko vrata ili na kapu kačile desnu šapu od krtice – da ih od uroka čuvaju. Dakle, sva ova verovanja ulaze unekoliko u domen konstruisanja Teofilovićevog romana i objašnjavaju kako naslov romana, tako i temporalnu platformu, te sam završetak.

Počev od poglavlja koja oblikuju priče prevashodno u realističkom diskursu, preko fantastikom obojenih segmenata, epilog iznenađuje horor jezovitošću, koja se manifestuje i kroz racionalno i svesno pripovedanje lika koji je prividno poludeo. Roman je oslobođen tereta tradicije, hipertrofirane intertekstualnosti ili prejake potrebe za inovacijom; a ipak je inovativan. Inovativan je u pogledu želje da se ispriča priča junaka koji je eksperiment, kako zbog njegove sudbine kao čoveka, tako i zbog njegove sudbine kao književnog lika. Da bude devica može nekom delovati kao preterivanje, ali kada je vlaška magija u pitanju ne treba se šaliti, ili makar, treba biti oprezan. Mnogo je priča o potpuno zamađijanim ljudima, o devojkama koje mokre u krevet i do petnaeste godine, o muškarcima čija se muškost uzdiže samo nad jednom ženom, o pobesnelima koji u podivljalosti pobiju nasumice i po desetoro ljudi… Pune su takvih storija crne (Pekić bi rekao gotske) hronike, pune ih senke crne magije, toliko rasprostranjene u nas, da prosto čudi da je malo književnih dela koji koriste umetnički kapacitet ovakvog nasleđa. Možda zato što ne valja čačkati mečku, kako kaže narodna mudrost. Teofilović ne plaši mečku rešetom, pred njim igra bela mečka, bela magija književnosti; za početak!

Autorka: Jelena Marićević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *