Džordž Harison: rad sa nađenim materijalom

(Deo iz književno-teorijske knjige: Milica Arambašić, Tekstualni izraz Džordža Harisona, Orion art, Beograd, 2019, 107-111)

Pesma posvećena izdavačkoj kući Samo jedna severna pesma (Only a Northern Song) i pesma Savojski tartuf (Savoy Truffle) spadaju u nepopularna ostvarenja grupe Bitls. Razlozi njihovog zanemarivanja leže u nekomercijalnom zvuku i tekstovima koji većini slušaoca nisu imali smisla. Pesma o čokoladicama Savojski tartuf prenela je iskustvo druženja sa muzičarem Erikom Kleptonom (Eric Clapton).

You know that what you eat you are,                       Znaš da ono što jedeš to si ti
But what is sweet now, turns so sour            Ali ono što je slatko sada, postaće gorko
We all know ob-la-di-bla-da                                     Svi znamo za „život ide dalje”
But can you show me where you are                    Ali možeš li mi pokazati gde si ti

U navedenim stihovima vidimo aproprijaciju naslova, teme Život ide dalje (Ob-La-Di, Ob-La-Da1)) iz istoimene pesme koju su napisali Lenon – Makartni i koja je objavljena na istom albumu – Belom albumu (White Album). Ne možemo precizno da uđemo u trag ko je na koga uticao prilikom stvaranja ovih tekstualnih izraza. Ipak, ukoliko se vodimo faktima, pesma Obladi, oblada (Ob-La-Di, Ob-La-Da) snimljena je u julu 1968, dok je Harisonov Savojski tartuf snimljen u oktobru iste godine. Ali, obe nose saznanja koja su, kako navode, stekli u Maharašijevom ašramu.2) Uticaj hindu­izma na celokupno stvaralaštvo grupe pokrenula je Peti Bojd (Pattie Boyd) kada je odlu­čila otpočne potragu za višim smislom, kako navodi novinar i pisac biografija muzičara popularne muzike Bob Spic (Bob Spitz). Prva Harisonova supruga uticala je na to da svi članovi Bitlsa odu u posetu Maharašiju, koji je 1967. boravio u Londonu.3) Na najširem planu, ukoliko metaforički posmatramo, sve ljude, događaje, promene unutar grupe onda pojam intertekstualnosti možemo pozajmiti iz teorije književnosti i njime odrediti sve uzajamne in­terpersonalne svakodnevne veze koje su postojale među članovima grupe, supružnicima, prijateljima, saradnicima, a koje su se uvezale u stvaralački opus Bitlsa. Takva mreža iskustava napravila je čvrstu uzajamnu vezu izme­đu stvaralačkog opusa grupe, u toku njenog nastajanja, ali i u kasnijim sa­mostalnim radovima. Sociolog Dejvid Grejzijan (David Grazian) pominje aktivnosti umetnika kao deo kruga kolaboracije, pominjući francuske impresioniste i podseća nas da je takav vid stvaranja prisutan u istoriji različi­tih umetnosti.4) Umrežavanje ideja, razmena veština, ulančavanje praktič­nih realizacija i samorealizacija iskustava naročito je bilo izraženo i značajno unutar muzičke grupe, kakva je bila grupa Bitls, u kojoj su svi članovi grupe bili samouki.

Intertekstualnost koja se gotovo svodi na kolaž najprisutnija je u pesmi Savojski tartuf. Ono što je poznato jeste da je Harisonu kutija bombonjera koju je doneo Erik Klepton poslužila kao podsticaj za ispisivanje stihova. Tokom 60-ih, Harison i Klepton provodili su mnogo vremena zajedno i ste­kli uvid u navike onog drugog. Harison se često šalio na račun Kleptonove ljubavi prema čokoladi i rešio da napiše ironičnu odu Kleptonovoj zavisnosti sa osvrtom na moguće empirijske posledice prekomerne konzumacije čokolade – gubi­tak zuba. Nazive je preuzeo direktno sa kutije Makintošove (Macintosh) bom­bonjere koja se zvala Gud njuz (Good news).5) Savojski tartuf je vrsta čokola­de, a većina stihova stvorena je jednostavnim usvajanjem, ukomponiranjem naziva čokoladica u tekst pesme. Taj postupak se u književnosti i umetnosti naziva rad sa nađenim materijalom (found materials).

Fotografija Makintošove bombonjere (Izvor: beatlesbible.com)

Mogao bi se izvesti dodatni zaključak u vezi sa recepcijom ove pe­sme. Svi oni koji su jeli iste čokoladice nadograđuju svoje iskustvo od onih koji su „samo“ slušali pesmu. Na daljem nivou, oni koji su isto­vremeno jeli čokoladice iz kutije bombonjere istog naziva i slušali pe­smu približili su se trenutku stvaranja, a ukoliko odemo još dalje mo­gli bismo zamisliti situaciju u kojoj slušalac jede čokoladice, sluša ovu pesmu i reprodukuju je, tj. peva ili zapisuje njen tekst. Takav slušalac po­staje potpuni uživalac, svim čulima, i približava se doživljaju razmišljanja o stvaranju pesme. Naravno, ovo je samo opis moguće nadogradnje spo­znaje i recepcije, a koji je označen čulima u kojima prenosno ja, o kojem je ranije bilo reči, u slučaju reprodukcije mapira iskustvo odslušane pesme.6) Kada je Roland Bart proglasio smrt autora, dao je život čitaocu ili publici koja ono proživljeno kroz pesmu može aktivirajući prenosno ja da širi dalje uz varijabilnosti svog senzibiliteta, svojih potreba. „Autor je moderna poja­va, proizvod našeg društva koje je, izrastajući iz srednjeg vijeka, s engleskim empirizmom, francuskim racionalizmom i osobnom vjerom reformacije, otkrilo prestiž pojedinca ili, kako se plemenitije kaže, »ljudske osobe«.“7)  Pitanje autora u postmodernističkom shvatanju uključuje određenog beležnika, onog koji spaja različite tekstove. Na intertekstualnom nivou, kako sam već navela, vidi­mo potpuno preuzimanje naziva čokoladica8)) kojih ima više na kutiji:

You might not feel it now                                         Možda sada ne osećaš
But when the pain cuts through                                Ali kada bol preseče
You’re going to know and how                                Saznaćeš, saznaćeš i kako
The sweat is going to fill your head                          Znoj će ti obliti glavu
When it becomes too much, you’ll shout aloud        Kada postane previše, vikaćeš glasno

Odnos između tekstova, arhitekst po Ženetu, predstavlja unutrašnji od­nos koji svaki tekst ima u sebi i koji ga povezuje sa različitim tipovima diskursa iz kojih proističe.9) U svom tekstualnom izrazu, Harison je koristio sve − citat, omaž, reminiscencije, potpis, ali je uvek navodio šta je od koga preuzeo, kad god je to bio svestan čin. Tako se autor u poststrukturalizmu više ne posmatra kao osoba nego kao svojevrsni prostor u kojem se ispisuju kodovi i diskursi. Liotar (Jean-François Lyotard) u jednom od najbitnijih dela postmoderne te­orije Postmoderno stanje iznosi tezu o besmislenosti velikih priča (narativa) u postmodernističkom periodu, tvrdeći da su one bile zanimljive u modernizmu. Verujući da su veliki narativi ili metanarativi izgubili svaki smisao posle straho­ta Drugog svetskog rata koje postaje vremenska odrednica konačnog razgra­ničavanja modernog i postmodernog u kojem velike ideje humanizma više ne mogu i neće opstati. Narativna uloga gubi svoje pokretače poput velikih junaka, velikih priča, opasnosti i nekakav veliki cilj. Ono što se u modernom vremenu smatralo paradoksom, u postmodernizmu može dobiti novu snagu, novu kono­taciju. Tako je svako postmodernističko delo proizvod nove jezičke igre. Liotar ukazuje na jezičke igre10) gde razlikuje denotativnu igru u kojoj se važnost pri­daje istinitom/lažnom, perskriptivnu u kojoj se razgraničava pravedno/nepra­vedno i tehničku igra čiji su kriterijumi učinkovitost/neučinkovitost.11) Liotar smatra da je rezerva jezika u mogućim iskazima neiscrpna i da je u ovakvim jezičkim igrama svako umetničko delo uvek nov proizvod novih jezičkih igara. Avangardne pojave, početkom 20. veka, donele su brojne inovacije u svim umetničkim pravcima. U književnosti, javila se težnja ka neobjašnjivim strukturama, novim tehnikama beleženja/zapisivanja teksta, manifestima, korišćenje tehnika montaže i kolaža koje su stvorile atmosferu gde se nije moglo tačno razlučiti šta je umetnost, a šta neumetnost. Savojski tartuf, Harisonova pesma koja je stvorena tehnikom kolaža, tačnije inkorporiranjem različitih postojećih naziva u novu celinu predstavlja jedini tekstualni eksperiment, ovakve vrste, u čitavom radu Bitlsa. Inovacije koje su Bitlsi uveli po pitanju muzike, svakako su nemerljive, ali kako je tema rada prvenstveno tekst, tačnije poezija u širem smislu, jasno je zašto se ovakav pesnički, tekstualni eksperiment mora izdvojiti i danas, iako pesma Savojski tartuf nikada nije doživela popularnost u poređenju sa ostalim pesmama grupe Bitls.

Spisak referenci:

Bob Spitz, The Beatles: The Biography, Little Brown, 2005.
George Harrison, Derek Taylor, I Me Mine, edited by Olivia Harrison, Gui­ldford, Genesis Publications, 2017 [1980] David Grazian, Mix It Up: Popular Culture, Mass Media, and Society, W. W. Norton & Company, 2010.
Ijan Makdonald, Revolucija u glavi: Pesme Bitlsa i šezdesete, preveo Pavle Bobić, Clio, Beograd, 2012.
Ludvig Vitgenštajn, Filozofska istraživanja, Nolit, Beograd, 1980.
Milica Arambašić, Tekstualni izraz Džordža Harisona, Orion art, Beograd, 2019.
Rolan Bart, „Smrt autora“, preveo i priredio Miroslav Beker, u Suvremene književne teorije, Matica hrvatska, Zagreb, 1999.
Žan-Fransoa Liotar, Postmoderno stanje, prevela Tatiana Tadić, Ibis grafika, Zagreb, 2005.
Žerar Ženet, Figure, odabrala i prevela Mirjana Miočinović, Vuk Karadžić, Beograd, 1985.

Autorka: Milica Arambašić 

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1.

Tekst Makartnijeve pesme Obladi, oblada (Ob-La-Di, Ob-La-Da):

Ob-la-di ob-la-da life goes on bra                    Ob-la-di, ob-la-da život ide dalje
La-la how the life goes on                                                 La – la kako se život nastavlja

2. Ijan Makdonald, Revolucija u glavi: Pesme Bitlsa i šezdesete, preveo Pavle Bobić, Clio, Beograd, 2012, str. 486−487.  
3. Bob Spitz, The Beatles: The Biography, Little Brown, 2005, str. 711.
4. David Grazian, Mix It Up: Popular Culture, Mass Media, and Society, W. W. Norton & Company, 2010, str. 100–104.  
5. George Harrison, Derek Taylor, I Me Mine, edited by Olivia Harrison, Gui­ldford, Genesis Publications, 2017 [1980] str. 96.
6. Više o pojmu prenosno ja videti u: Milica Arambašić, Tekstualni izraz Džordža Harisona, Orion art, Beograd, 2019.
7. Rolan Bart, „Smrt autora“, preveo i priredio Miroslav Beker, u Suvremene književne teorije, Matica hrvatska, Zagreb, 1999, str. 197.
8. Prevela sam nazive čokoladica (creme tangerine, ginger sling, pineapple heart, coffee dessert…) na srpski jezik kako bi pesma bila razumljivija čitaocu. (M.A.
9. Žerar Ženet, Figure, odabrala i prevela Mirjana Miočinović, Vuk Karadžić, Beograd, 1985, str. 178–184.  
10. Ludvig Vitgenštajn uveo je pojam jezičke igre, želeći da njime označi sistem imenovanja u različitim kontekstima svakodnevnih društvenih aktivnosti. „Jezik i delatnosti kojima je protkan, ja ću zvati jezičkom igrom.“ Ludvig Vitgenštajn, Filozofska istraživanja, Nolit, Beograd, 1980, str. 42.
11. Žan-Fransoa Liotar, Postmoderno stanje, prevela Tatiana Tadić, Ibis grafika, Zagreb, 2005.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *