Друштвени корени “старлетизације”

У данашње време готово је незамисливо у било ком тренутку укључити свој ТВ пријемник, а притом не чути и не видети садржаје везане за најновије иконе медијске сцене – старлете. Иако на улици можемо чути различите врсте гнушања широких народних маса овим феноменом, неоспорива је чињеница да ове јавне личности из дана у дан све више добијају на популарности.

Зашто је то тако?

Пре свега, потребно је обратити пажњу на антрополошке карактеристике, односно биолошке особености самог човека. Наиме, човек, као и било која друга животиња, као један од основних нагона има потребу за продужењем своје врсте. С тим у вези, могуће је рећи да је сама еволуција доста радила у прилог томе, те временом почела да фаворизује одређене психичке и физичке карактеристике човека. Наш ум и наше тело једноставно раде у корист продужења врсте.  У том смислу, када посматрамо било коју животињу, можемо увидети да она једноставно следи своје нагоне, а међу њима и оне сексуалне природе. Тако ствари стоје и са човеком. Посматрањем полуобнажених тела човек једноставно задовољава своје биолошке нагоне. На тај начин, са филозофске стране, рационалност просто бива потиснута приликом тежње за задовољењем тих нагона. Ове човекове карактеристике једноставно стварају плодно тле за могућност стварања економске користи на основу физичких карактеристика, али и на основу нагона другог човека. Дакле, није реч само о физичким карактеристикама јер физичке карактеристике човека могу да пробуде, на пример, уметничко стваралаштво. То би значило да су физичке карактеристике неопходан, али не и довољан услов за настанак овог феномена. Поред физичких карактеристика, као што смо већ рекли, неопходан је сексуални нагон али и потреба за новцем. Ови услови, свакако, карактеришу и проституцију, али један важан услов значајно раздваја старлетизацију од проституције. То је култура.

Врло је важно обратити пажњу на  културну „еволуцију“. Од настанка људских друштава па све до данас културни обрасци непрестано се мењају. Како се култура мењала, све више је на снази било и разбијање бројних табуа. Разбијање сексуалних табуа, иако већ дуго траје, управо свој врхунац доживљава у савременом друштву.  Такође, развој технологије и експанзија масовних медија омогућавају све брже одомаћење садржаја о којима се раније „није говорило“.  Поред тога, савремена култура, делимично захваљујући и феномену глобализације, све више се заснива на конзумеризму, а као што је већ поменуто, човек једноставно има своје потребе. На тај начин, путем масовних медија, део сексуалних потреба, односно нагона, једноставно бива задовољен. Са друге стране, иако сексуални табуи све више бивају разбијени, постоји нешто што и даље спречава декларисање старлета као проститутки. То је чињеница да табу о занимању проститутке још увек постоји. Бити проститутка, посебно у друштвима као што је наше, једноставно је срамота, а с обзиром на то да се занимање старлете неретко повезује са проституцијом, припаднице ове „професионалне групе“ често се после извесног времена декларишу као певачице. На тај начин, проста експлоатација тела није транспарентно могућа, те се с тога томе приступа на латентан, али и економски више уносан начин.

Конзумеризам, као што је кратко назначено, представља врло важан феномен и са аспекта одабира „занимања“ старлете. Као брз начин зараде, ово „занимање“ врло лако омогућава задовољење свих материјалних и делимично емоционалних потреба дотичних.

За сам одабир овог „занимања“, као узрок, није довољан сам конзумеризам. Потребно је осврнути се и на област педагогије.  Процес социјализације, дакле, укључивање индивидуе у друштво путем учења (мисли се и на учење вредносних образаца и друштвених норми),  почиње од самог рођења. Притом, један од најважнијих облика социјалног учења јесте учење по моделу, односно угледање на узор. На тај начин, индивидуе од својих првих контаката са медијима бивају суочене са моделом понашања старлете. Поред тога, ако се у обзир узму и родитељи, као најважније фигуре у васпитању детета и његови први узори, могуће је закључити да ће дете једноставно уз њих гледати ријалити програме и интересовати се за њихов садржај. Једноставно: „То раде мама и тата, тако ћу и ја“. Тако се даљим процесом социјализације, уз неизоставне утицаје масовних медија, али и друштвене околине, у очима индивидуе полако формирају узори у виду познатих личности, у овом случају старлета. Када се наведено искомбинује са конзумеристичком културом, исход је просто предвидив.

Најзад, ако се фокусирамо на наше друштво, можемо увидети да је подлога за стварање и развој феномена „старлетизације“ друштва веома добра. Пре свега, наравно, потребно је осврнути се на крај прошлог века, односно деценију након 1990. године. У периоду деведесетих година прошлог века пре свега долази до распада старог система вредности, односно до његове трансформације. Период економске кризе са собом доноси тежњу за лаком забавом у циљу скретања фокуса са проблема који окружују индивидуе. На тај начин, пре свега долази до вртоглавог раста популарности турбо фолка, ако се посматра сфера музике. Поред тога, распад старог система вредности узроковао је настанак неких нових вредности, од којих је једна тежња за лаком зарадом. Ове, као и бројне друге карактеристике овог периода створиле су плодно тле за развој данашњег феномена „старлете“.

Тако, на основу већ изнетих ставова, могуће је закључити да овај феномен није ништа ненормално и да није нешто што се појавило пер се. Саме биолошке карактеристике човека, константна „еволуција“ културних образаца, али и очување неких традиционалних, као и бројни други  друштвени фактори, од којих су у овом тексту наведени само неки, довели су до развоја овог феномена „старлете“. Какве још феномене ће нам даљи културни „развој“ донети у будућности, остаје нам да видимо.

Аутор: Немања Милошевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *