CILJEVI GLOBALIZACIJE (POSVEĆENJE SLOBODI)

(Povodom 5. oktobra koji bi neki da slave)

Istu temu dodirujemo danas kao i pre šesnaest godina. Pre u vidu ” Nasilnici”, “Srećno”, “Feniks”, kao pozdrav haosu u ime neke buduće slobode.

Sloboda je mogućnost delanja kojim se nikome ne čini nepravda, govorio je Kant.

Posvećenje slobodi ima dugu tradiciju kod nas. Kralja Petra I Karađorđevića narod je izuzetno poštovao. Danas živi potomci savremenika toga kralja prepričavaju njegove reči ovako: Vi gospodo, treba da naviknete narod na slobodu, a slobode ima samo onda ako poštujete tuđu slobodu kao svoju.

Posvećenje slobodi u Kantovom, pacifističkom smislu, danas je više no ikada potreba savremenog čoveka. Obezbeđenje mira, a time i slobode pojedinaca postiže se “socijalizacijom sveta”, ili “moralizovanjem čoveka” (Kant po M. Šnajderu). Toj Kantovoj misli može se suprotstaviti jedna jevrejska mudrost, koja kaže da je čovek sve promenio oko sebe, ali sebe malo ili nimalo: “Da se čovek menja, odavno bi bio raj na zemlji”. Ova se misao podudara sa Kantovom mišlju o učinku rata – rat ili socijalni nemiri ne doprinose reformi načina mišljenja čoveka, već stvaranju novih predrasuda.

Trenutno je aktuelna igra moćnih oko ostvarivanja cilja globalizacije (to je ostvarenje totalitarnog sistema, gde će bogati biti sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji), što je tabu za javnost, za običnog čoveka.

Zato citiramo mudrosti oca Justina Popovića: Sveti Sava ima mnogo razloga da svojim plačem potresa nebesa. A mi na zemlji – još više i još jače, jadikujući tako nad stanjem u sveštenstvu, crkvama, ali i u državi, pa nastavlja “sećam se i prisećam – ova zemlja nekada je bila raj , a ja – rajska srna…. A sada? – Mrak je popio sve moje oči. Na sve puteve kojima se krećem polegla je gusta tama. Moje misli kaplju suzama, a osećanja vru tugama”!

Posvećenje slobodi, dobroti, nežnosti, ljubavi, to treba da je odlika čoveka u svako vreme, rekao je otac Justin. No, ovo vreme nije naše. Vlasnici vremena našeg su televizija, kompjuter, video igre, automobil, mobilni, svemoguća reklama… Dešava se svojevrsna “anestezija svesti”. Iz školskih udžbenika odstranjuje nam se istorija. Odstranjuje nam se sećanje na to ko smo.

-Ako ne znaš ko si, kako možeš znati šta zaslužuješ da budeš, reče Eduardo Galeano u svojoj knjizi Biti kao oni.

“Masovna kultura” koja se preko medija propagira ili tzv. “American way of life” je privilegija malobrojno bogatih u uslovima kada u svojoj zemlji nemate samostalnu vlast. Naši političari vladaju, ali im je moć da nešto menjaju oduzeta. Dodvoravanje EU je primer za ovu tvrdnju. Ako se dobro vladamo, odnosno redovno otplaćujemo svoje kredite i činimo ustupke po nalogu iz te Evrope, ako se pri tom obavezno zadužujemo kod MMF-a, i odreknemo dela svoje teritorije, onda nas čeka red za pridruživanje. Do tada i dalje moramo da se pozajmljujemo od onih koji su nas dobro opljačkali, a ako se tim svojim užetom ne udavimo onda ćemo se pridružiti EU. A ako se na tom putu iz nekih razloga oprostimo od Srbije, oni će njome upravljati preko bledolikih i uplašenih političara. Tada će Srbija sigurno biti samo tržište na kome neće biti milosti za siromašne i nezaposlene.

Rasprodata ekonomija u prošloj deceniji  uništila je više ljudi nego za vreme bombardovanja 1999. godine.

Sloboda mišljenja i sloboda kojom političari mašu siromašnima preko medija su nužne iluzije, reče Luis Borhes.

Čovek novog liberalnog kapitalizma je čovek bez identiteta i usamljen čovek. Uče ga da otima od drugih, a ne da deli sa drugim.

Postaje veliko pitanje PETOOKTOBARSKA pobuna, za čiji je račun i koliko je naplatio rušenje legalnih institucija nasilnim putem. Danas je to tabu za običnog smrtnika. Još nismo toliko daleko od tog događaja da bi ocene tog prevrata bile validne i da bi postale istorijske činjenice.

Autor:  Dušan Đorđević Niški

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *