Cichorium intybus

„Kako je moguće da postoje cvetovi plave boje?! Da li je ovaj cvet živ?!“ Moj prvi susret sa cikorijom što je iznedrila svoj prvi cvet i dva-tri pupoljka u našem dvorištu. Nikada pre nisam videla cvet plave boje. Nikada pre nisam videla nešto živo plave boje. Moj dosadašnji svet vezan je samo za našu kuću i dvorište. Ovo je sav moj svet i za drugi ne znam. I u tom svom svetu prvi put srećem cvet plave boje. Dodirujem stablo da vidim da li je stvarno pričvršćeno korenom za zemlju. „Jeste! To je pravi cvet!“ Dečja ručica oseća neverovatnu mekoću iskrzanih tankih plavih latica.

Tek ću nakon dve decenije otkriti da ne umem da percipiram boje kao većina ljudi. Svaki put kada je trebalo da odredim ili definišem boju ili nijansu obuzimala bi me panika. Kako definisati ono što čuvstvuješ duboko u sebi? Ja sam oduvek osećala boje, odnosno njihovu frekvenciju. Tek kasnije sam naučila kako da konvencionalno izrazim svoje osećaje onom rečju koja odgovara određenoj nijansi. Dakle, misao koja je obuzimala moju detinju glavu pri prvom susretu sa cikorijom tačnije je glasila: „Kako je moguće da postoje hladni cvetovi?! Da li je ovaj cvet živ?!“

Boja. Boja se može definisati talasnom dužinom njenog zračenja. Boje kao fizički pojam ne postoje, one su svetlosne vibracije različitih talasnih dužina koje se pod određenim uslovima percipiraju – kao boje. Nijanse plave boje odgovaraju talasnoj dužini od oko 440-490 1) nanometara. Plava je jedna od tri primarne boje RGB (red-green-blue) sistema. Svaka nijansa boje može se definisati u odnosu na kvantitet prisustva ili odsustva te tri primarne svetlosti u njoj. Nijanse plave sa ljubičastom imaju najkraću talasnu dužinu i najveću energiju, a kraće talasne dužine se delotvornije šire kroz vazduh. Boju koju percipiramo kao takvu ne stvara predmet nego bela polihromatska svetlost koja je sama po sebi sadržalac svih boja vidljivog spektra.2)

Predmet koji od snopa bele svetlosti upija zeleni i crveni deo zračenja a reflektuje plavi percipiramo kao plav. Suština plave boje jeste da je ona sama po sebi sve ono što nije.

Dvadeset godina nakon mog susreta sa cikorijom, tražeći neku stručnu lingvističku literaturu, omaškom bibliotekara, banalnim slučajem ili sa višim razlogom, broj signature knjige koju sam tražila zamenjen je jednom cifrom. Na 59. stranici knjige umesto teksta koji sam tražila, stajao je naslov: Plava boja kao lingvistički problem. Mnome ovlada jeziva hladnoća i misli se zaustaviše na devojčici sa plavom cikorijom. Okrenuh korice knjige i videh da u rukama držim lingvističke oglede Milke Ivić: O zelenom konju. Zatečena, počeh da čitam i kognitivno-lingvističku pozadinu ove boje.

Ljudi su odvajkada imali intenzivan psihološki odnos prema bojama, neke su voleli, a od nekih su zazirali, tako da je sudbina naziva boja bila neminovno i njime određena. Pozitivan odnos prema određenoj boji javlja se kao posledica pozitivnog ili negativnog raspoloženja prema onoj pojavi kojoj je data boja karakterističan raspoznajni znak. Antički narodi su se grozili plavog zbog plavih muva sa strvina, plavetnila dubokog mora, reka i jezera. U nekim se kulturama plava vezuje za mrtve, u drugim se pak u znak žalosti odeva u plavo. Međutim, od samih civilizacijskih početaka, čoveka je najviše plašila veza plave boje i modrica, promrzlina, bolesničkog i na kraju – mrtvačkog bledila.

Ali zašto su mnoge međusobno udaljene kulture imale problem prilikom imenovanja ove hromatske vrednosti? Mnogi narodi su kroz istoriju jezičkog razvoja imali problem leksičkog označavanja ove hromatske vrednosti. U nekim se jezicima jednom jezičkom oznakom označavala žuta i plava, plava i zelena, ili čak sve tri ove boje zajedno.3)

Zalazeći dublje u lingvistička istraživanja, nauka nije uspela potvrditi da je u praindoevropskom jeziku postojao poseban naziv za plavu boju. Međutim, ako iz praindoevropskog zakoračimo nekoliko vekova kasnije u praslovenski, tamo srećemo dva prideva *sinĭ i *modrŭ. Međutim, njihov međusobni odnos i konkretna hromatska vrednost koju su označavali ostaje pod prašinom vremena. Sudbina ovih prideva na slovenskom govornom području tekla je u tri pravca. Neki slovenski jezici nisu sačuvali jedan od ovih prideva (kao što u istočnoslovenskim jezicima nije sačuvan oblik *modrŭ), u nekim je slovenskim jezicima jedna od tih odredbi usvojena kao opšti naziv za plavo (bugarski sin, češki modrý), dok su u nekim, kao što je slučaj sa srpskim jezikom, leksički ostaci ovih prideva ostali samo u marginalizovanoj upotrebi. Najverovatnije je da je marginalizacija upotrebe prideva koje je srpski nasledio od svog jezika pretka posledica odbojnosti prema onome što ta dva prideva označavaju, sinji – zloslutnost, a modri – boju modrica te bolesničko i mrtvačko bledilo. Tako je plava boja bez negativnih konotacija ostala bez odgovarajuće leksičke oznake u srpskom jeziku. Ali kako je to „prazno polje“ za označavanje te hromatske vrednosti pripalo baš pridevu plav?

Etimologija prideva plav dolazi od indoevropskog korena *pol- te predstavlja dalekog rođaka rečima πολιός u grčkom, pallidus u latinskom, fahl u nemačkom. Međutim, oni iskazuju prvenstveno sasvim blede od beličasto žute do beličasto sivkaste nijanse.4)

Vekovima kasnije plava boja je postala skuplja od zlata. Leta gospodnjeg 1208. u Studenici teku velike pripreme za živopisanije Bogorodičine crkve. Sveti Sava kao iguman Studenice saziva slikare i određuje položaj fresaka. U centru zapadnog zida stajaće Raspeće Isusa Hrista u vizantijsko-plavoj boji. Zlato se odvaja iz riznice i pakuje u kovčege. Samo jedan litar ove dragocene boje vredi više od kilograma čistog zlata.5)

21. vek. Trijumf plave u svim sferama života u umetnosti, dizajnu, religiji, društvenim mrežama, politici, državnim savezima… Plava je svuda oko nas. Od nemog svedoka kojeg je ljudsko oko vekovima nipodaštavalo, izbegavalo, bežalo i strahovalo od njega i onog što je nagoveštavao, plava je postala najkorišćenija boja sadašnjice. Danas ne samo da postoji reč kojom se imenuje plava boja nego se razlikuju na desetine nijansi plave i svaka ima svoj naziv. Dva milijenijuma plava se provlači uz čoveka i uspinje se na njegovoj hijerarhiji estetskih vrednosti. Dva milenijuma borbe od marginalizovanog nagoveštavača smrti do simbola vaskrsenja, snova i mira. Šta se tu u ta dva milenijuma menjalo: čovek, njegova percepcija ili plava boja?

***

Postoji čitava skala mojih osećanja koja korelira sa nijansima koje percipiram. Skala boja entiteta objektivne stvarnosti odgovara skali temperature koju čuvstvujem pri pogledu na njih. Moje dotadašnje dečje iskustvo je bilo siromašno, tek sam počela da usvajam znanja i spoznajem svet. Nikada do tada nisam videla plave ugrožene Anodorhynchus hyacinthinus, otrovne Dendrobates tinctorius „azereus“, ili najlepše biće morskog sveta Glaucus atlanticus. Nikada pre nisam videla plave orhideje, hortenzije ni irise. Zato je jedan bezazleni cvetić u mom dvorištu zaokupio svu moju pažnju. I taj susret se preoblikovao u moju celoživotnu potragu za razumevanjem postojanja. Hladna plava boja u živoj prirodi postala je moje težište. Boja nestvarnog, hladnog i nedostižnog u živom, strastvenom i opipljivom. Kada je pronađem imam dokaz da sinteza kontrasta može da čini jedan entitet u svoj njegovoj snazi.

LITERATURA

Vučić, Vlastimir i Dragiša Ivanović. Fizika II, Elektromagnetika i optika. Beograd: Naučna knjiga.
Ivić, Milka (1995). O zelenom konju, novi lingvistički ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek.
Marković, Dragan (2010). Audio-vizuelna pismenost. Beograd: Univerzitet Singidunum, Fakultet za poslovnu informatiku.
Pasturo, Mišel (2011). Plava – istorija jedne boje. Beograd: Službeni glasnik.
http://www.manastirstudenica.rs/o-manastiru/umetnost/
http://www.politika.rs/scc/clanak/49536/Boja-skuplja-od-zlata

Autorka: Jadranka Lukić

FUSNOTE:   [ + ]

1. U stručnoj literaturi moguće je sresti manje varijacije kojima se brojčano definiše talasna dužina boja. Informacija u tekstu je preuzeta od D. Marković (2010).
2. Marković, Dragan (2010). Audio-vizuelna pismenost. Beograd: Univerzitet Singidunum, Fakultet za poslovnu informatiku.
3. Ivić, Milka (1995). O zelenom konju, novi lingvistički ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek.
4. Ivić (1995).
5. http://www.politika.rs/scc/clanak/49536/Boja-skuplja-od-zlata

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *