Cichorium intybus

„Како је могуће да постоје цветови плаве боје?! Да ли је овај цвет жив?!“ Мој први сусрет са цикоријом што је изнедрила свој први цвет и два-три пупољка у нашем дворишту. Никада пре нисам видела цвет плаве боје. Никада пре нисам видела нешто живо плаве боје. Мој досадашњи свет везан је само за нашу кућу и двориште. Ово је сав мој свет и за други не знам. И у том свом свету први пут срећем цвет плаве боје. Додирујем стабло да видим да ли је стварно причвршћено кореном за земљу. „Јесте! То је прави цвет!“ Дечја ручица осећа невероватну мекоћу искрзаних танких плавих латица.

Тек ћу након две деценије открити да не умем да перципирам боје као већина људи. Сваки пут када је требало да одредим или дефинишем боју или нијансу обузимала би ме паника. Како дефинисати оно што чувствујеш дубоко у себи? Ја сам одувек осећала боје, односно њихову фреквенцију. Тек касније сам научила како да конвенционално изразим своје осећаје оном речју која одговара одређеној нијанси. Дакле, мисао која је обузимала моју детињу главу при првом сусрету са цикоријом тачније је гласила: „Како је могуће да постоје хладни цветови?! Да ли је овај цвет жив?!“

Боја. Боја се може дефинисати таласном дужином њеног зрачења. Боје као физички појам не постоје, оне су светлосне вибрације различитих таласних дужина које се под одређеним условима перципирају – као боје. Нијансе плаве боје одговарају таласној дужини од око 440-490 1) нанометара. Плава је једна од три примарне боје РГБ (red-green-blue) система. Свака нијанса боје може се дефинисати у односу на квантитет присуства или одсуства те три примарне светлости у њој. Нијансе плаве са љубичастом имају најкраћу таласну дужину и највећу енергију, а краће таласне дужине се делотворније шире кроз ваздух. Боју коју перципирамо као такву не ствара предмет него бела полихроматска светлост која је сама по себи садржалац свих боја видљивог спектра.2)

Предмет који од снопа беле светлости упија зелени и црвени део зрачења а рефлектује плави перципирамо као плав. Суштина плаве боје јесте да је она сама по себи све оно што није.

Двадесет година након мог сусрета са цикоријом, тражећи неку стручну лингвистичку литературу, омашком библиотекара, баналним случајем или са вишим разлогом, број сигнатуре књиге коју сам тражила замењен је једном цифром. На 59. страници књиге уместо текста који сам тражила, стајао је наслов: Плава боја као лингвистички проблем. Мноме овлада језива хладноћа и мисли се зауставише на девојчици са плавом цикоријом. Окренух корице књиге и видех да у рукама држим лингвистичке огледе Милке Ивић: О зеленом коњу. Затечена, почех да читам и когнитивно-лингвистичку позадину ове боје.

Људи су одвајкада имали интензиван психолошки однос према бојама, неке су волели, а од неких су зазирали, тако да је судбина назива боја била неминовно и њиме одређена. Позитиван однос према одређеној боји јавља се као последица позитивног или негативног расположења према оној појави којој је дата боја карактеристичан распознајни знак. Антички народи су се грозили плавог због плавих мува са стрвина, плаветнила дубоког мора, река и језера. У неким се културама плава везује за мртве, у другим се пак у знак жалости одева у плаво. Међутим, од самих цивилизацијских почетака, човека је највише плашила веза плаве боје и модрица, промрзлина, болесничког и на крају – мртвачког бледила.

Али зашто су многе међусобно удаљене културе имале проблем приликом именовања ове хроматске вредности? Многи народи су кроз историју језичког развоја имали проблем лексичког означавања ове хроматске вредности. У неким се језицима једном језичком ознаком означавала жута и плава, плава и зелена, или чак све три ове боје заједно.3)

Залазећи дубље у лингвистичка истраживања, наука није успела потврдити да је у праиндоевропском језику постојао посебан назив за плаву боју. Међутим, ако из праиндоевропског закорачимо неколико векова касније у прасловенски, тамо срећемо два придева *sinĭ и *modrŭ. Међутим, њихов међусобни однос и конкретна хроматска вредност коју су означавали остаје под прашином времена. Судбина ових придева на словенском говорном подручју текла је у три правца. Неки словенски језици нису сачували један од ових придева (као што у источнословенским језицима није сачуван облик *modrŭ), у неким је словенским језицима једна од тих одредби усвојена као општи назив за плаво (бугарски син, чешки modrý), док су у неким, као што је случај са српским језиком, лексички остаци ових придева остали само у маргинализованој употреби. Највероватније је да је маргинализација употребе придева које је српски наследио од свог језика претка последица одбојности према ономе што та два придева означавају, сињи – злослутност, а модри – боју модрица те болесничко и мртвачко бледило. Тако је плава боја без негативних конотација остала без одговарајуће лексичке ознаке у српском језику. Али како је то „празно поље“ за означавање те хроматске вредности припало баш придеву плав?

Етимологија придева плав долази од индоевропског корена *pol- те представља далеког рођака речима πολιός у грчком, pallidus у латинском, fahl у немачком. Међутим, они исказују првенствено сасвим бледе од беличасто жуте до беличасто сивкасте нијансе.4)

Вековима касније плава боја је постала скупља од злата. Лета господњег 1208. у Студеници теку велике припреме за живописaније Богородичине цркве. Свети Сава као игуман Студенице сазива сликаре и одређује положај фресака. У центру западног зида стајаће Распеће Исуса Христа у византијско-плавој боји. Злато се одваја из ризнице и пакује у ковчеге. Само један литар ове драгоцене боје вреди више од килограма чистог злата.5)

21. век. Тријумф плаве у свим сферама живота у уметности, дизајну, религији, друштвеним мрежама, политици, државним савезима… Плава је свуда око нас. Од немог сведока којег је људско око вековима ниподаштавало, избегавало, бежало и страховало од њега и оног што је наговештавао, плава је постала најкоришћенија боја садашњице. Данас не само да постоји реч којом се именује плава боја него се разликују на десетине нијанси плаве и свака има свој назив. Два милијенијума плава се провлачи уз човека и успиње се на његовој хијерархији естетских вредности. Два миленијума борбе од маргинализованог наговештавача смрти до симбола васкрсења, снова и мира. Шта се ту у та два миленијума мењало: човек, његова перцепција или плава боја?

***

Постоји читава скала мојих осећања која корелира са нијансима које перципирам. Скала боја ентитета објективне стварности одговара скали температуре коју чувствујем при погледу на њих. Моје дотадашње дечје искуство је било сиромашно, тек сам почела да усвајам знања и спознајем свет. Никада до тада нисам видела плаве угрожене Anodorhynchus hyacinthinus, отровне Dendrobates tinctorius „azereus“, или најлепше биће морског света Glaucus atlanticus. Никада пре нисам видела плаве орхидеје, хортензије ни ирисе. Зато је један безазлени цветић у мом дворишту заокупио сву моју пажњу. И тај сусрет се преобликовао у моју целоживотну потрагу за разумевањем постојања. Хладна плава боја у живој природи постала је моје тежиште. Боја нестварног, хладног и недостижног у живом, страственом и опипљивом. Када је пронађем имам доказ да синтеза контраста може да чини један ентитет у свој његовој снази.

ЛИТЕРАТУРА

Vučić, Vlastimir i Dragiša Ivanović. Fizika II, Elektromagnetika i optika. Beograd: Naučna knjiga.
Ivić, Milka (1995). O zelenom konju, novi lingvistički ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek.
Marković, Dragan (2010). Audio-vizuelna pismenost. Beograd: Univerzitet Singidunum, Fakultet za poslovnu informatiku.
Pasturo, Mišel (2011). Plava – istorija jedne boje. Beograd: Službeni glasnik.
http://www.manastirstudenica.rs/o-manastiru/umetnost/
http://www.politika.rs/scc/clanak/49536/Boja-skuplja-od-zlata

Ауторка: Јадранка Лукић

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. У стручној литератури могуће је срести мање варијације којима се бројчано дефинише таласна дужина боја. Информација у тексту је преузета од Д. Марковић (2010).
2. Marković, Dragan (2010). Audio-vizuelna pismenost. Beograd: Univerzitet Singidunum, Fakultet za poslovnu informatiku.
3. Ivić, Milka (1995). O zelenom konju, novi lingvistički ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek.
4. Ivić (1995).
5. http://www.politika.rs/scc/clanak/49536/Boja-skuplja-od-zlata

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *