„Čarobna Milena“ – izložba umetničkih dela Milene Pavlović – Barili

Otvorena je izložba slika Milene Pavlović – Barili, najveće i najpoznatije slikarke u Srba. Izložene su njene slike, fotografije, lične stvari u divnom ambijentu, gde je takođe puštena muzika koju je ona volela da sluša, uz kolače za posetioce, u Domu Jevrema Grujića.

Milenina platna otkrivaju neverovatan talenat, na kojima je prožet lični pečat, stil umetnice je prepoznatljiv poznavaocima njenog dela, čak i kad ne čuju njeno ime. Figure koje je slikala su bajkovite, i svoje autoportrete je slikala kao junakinje svojih slika, stilizovano, u raskošnim haljinama, detaljima, koje je sama dizajnirala. Likovi na njenim slikama kao da su deo snoviđenja, oni su u raznim neobičnim pozama. Na jednoj slici je lik pokrio sebi oči, istoričari umetnosti tumače da je slikarka predvidela svoju preranu smrt, te ne želi da se suoči sa njom. Jedna slika, koju tumače kao sastanak sa ljubavnikom, ima neobičnu kompoziciju, naime, lik približava jednog rukom sebi drugog lika, a drugom rukom ga odbija, kao u sceni iz sna. Sledeći aspekt izložbe je posvećen njenom modnom angažmanu, ilustraciji koja je bila na naslovnici „Voga“, takođe izložene su lutke na kojima su Milenine kreacije.

Milena je bila izuzetna slikarka, što se može videti kako na platnima rađenim uljem, tako i na papiru oslikanim temperom. Ekspermentisala je ne samo sa tehnikama, već i sa žanrovima. Prikazane su ilustracije, kaikature, portreti, i dizajn odeće. Na njenim portretima su bili glumci poput Rudolfa Valentina, majka, slikala je svog oca, Bruna Barilija, kao i mnoge druge stilizovane modele, koji su deo njenog bajkovitog sveta.

Može se prepoznati uticaj nadrealizma na Mileninim delima, iako je imala sopstveni stil, išla je ukorak sa vremenom. Prisutan je elemenat muzike, koja je bila jako važna za Milenino stvaralaštvo. Putovala je mnogo, školovala se u Minhenu, te je primetan uticaj kultura zemalja u kojima je boravila.  Na portretima je prisutna igrivost kao renesansna, na njima se nalaze ponekad i muzički instrumenti, kao na primer, lauta. Što se tiče renesanse, na izložbi je slika pod nazivom „Kupanje Venere“, koja je omaž Botičelijeve „Rađanje Venere“,  ista je  pozicija Venere koju kupaju anđeli, dok ona stoji na školjci.

Pored slikarskog rada, ova umetnica je pisala poeziju, na španskom, francuskom, italijanskom jeziku, samo jednu pesmu je napisala na srpskom kada je imala sedam godina.  Govorilo se o slikarkinoj prezasićenosti slikarstvom, te je intenzivno pisala poeziju. O njenom društvenom životu su govorili njeni savremenici, očarani njenom lepotom i harizmom.

Izložene su slike koje nose nazive „Moderna Japanka“, „Kompozicija“ „Portret sa orlom i štitom“, „Obožavana majka“, „Autoportret“, “Autoportret sa štitom i orlom”. Pored slika, tu su slikarkine lične stvari, šal, češalj, srebrni nakit, ciele za ples, sve što odiše stilom i glamuroznim životom.

“Autoportret sa štitom i orlom” je zanimljiv zbog dualnosti koja je prikazana na štitu. Naime, na levoj polovini štita je orao zarobljen iza rešetaka, dok je na drugoj slobodan, i leti ka suncu. Istoričari umetnosti tumače sliku umetnicinom nostalgijom za porodicom, pošto se zna da je bila jako vezana za roditelje, i setna što je odvojena od njih. Na istom portretu ona drži biljku, koja ima srpski “analogan” u biljci “dan i noć”. Dok bi se u Srbiji pitala: “voli me, ne voli me”, u tuđini se pita: “savršena sam, nisam savršena”. Mnoge njene nadrealističke slike su objašnjene frojdovskim nedostatkom porodice, možda i željom za rađanjem.

Jedan od meni zanimljivijih eksponata je diptih, dva autoportreta slikarke stoje jedan pored drugom. Na levom je Milena u slikarskoj odori, slikana tamnim tonovima, na desnoj, zvanom „Autoportret sa belom tokom“, je odevena u belo krzno, na kojem izgleda kao fimska zvezda. Taj diptih je interesantan i zbog Mileninog potpisa. Na levom je potpisana pisanim slovima, na desnoj štampanim. To se psmatra kao svojevrsan prelaz iz jednog doba stvaralaštvo, u drugo.

Svaka Milenina slika, ili bar autoportret, ima zajedničku komponentu. To su zagasite i setne oči koje ona i ne želi da sakrije. Tumačena je ta seta na mnogo načina, jedan od njih je slikarkina odvojenost od porodice, nedostajanje roditelja. Oči su važan deo njenog dela, oči glumaca, kao i oči roditelja, prodorne su i žive. Kada su pokrivene oči, one takođe imaju simboliku i svoju priču. Takođe, izložena je i ilustracija koja je bila u časopisu “Vogu”, “Lešnikove oči” Hazel eyes. 

Naša velika slikarka je bila nesumnjivo bila multitalentovana, omiljena i neprocenjivo važna figura za srpsku istoriu umetnosti. Slikarski, književni i modni angažman koji je ona neštedljivo ispoljavala, je čine kako velikom umetnicom, tako i mnogo zanimljivom figurom u javnom životu. Svakako treba otići na izložbu koja traje do kraja marta iduće godine, i uživati u divnim eksponatima, muzici i kolačima koje muzej može da ponudi.

Autorka: Tanja Milenković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *