Цариградски друм

Роман и балада о хајдучији Братислава Петровића, 2015, Београд, АРТЕ агенција

„Елегичност нарације, дискретност хајдуковог
општења са гласницима смрти/са смрћу самом,
метафоричност слике и драматичност последњег завештања,
све су то формални елементи баладе као врсте,
укључујући и карактеристичну композициону
схему исповедне монолошке“ – поеме.

Бошко Сувајџић

Роман добих на поклон од аутора (250 стр, прочитах за два дана).
„Братислав Петровић је и чувар традиције и моралних вредности које су данас урушене. „Цариградски друм“ ће проговорити духовним искуством предака… Роман „Цариградски друм“ јесте чувар фолклора, тајни и легенди, али исто тако и споменик отпора према тлачитељима и њиховим зверствима, по цени главе“.(Ирена Милетић, рецезент Братислав Петровић, 1961, Бела Паланка).  Објавио је:
„Крвава нишавска зима“, роман, 2008;
„С н ил јава“, сатирични роман, 2012. на српском и бугарском језику;
„Госпавина слава“, 2012, сатирични роман, на дијалекту;
„Романа“, роман 2013;
„Проклетство неправде“, роман, 2014;
„Цариградски друм“, историјски роман, на српском и бугарском језику;
Више монографија манастира;
Више приповетки и поезију…

„Друм широк прав царски, по њега се расипали ханови, сараји, чесме“ („Коштана“, Б. Станковић), каравани царски и спахијски, извозе, као и данас (21. век) муку чивчија и аргата, раје српске, која ни због чега крива и под Турцима и данас, ради у најам да би се прехранила, преживела и предањима некада, писаном речју данас, пренела потомству аманет да туђин добија више но што уопште заслужује! На грбачи поробљеног српског живља ницала су царства, али кад се дрзнуо да се супротстави тај аргат и слуга по наредби падала су царства бежали цареви главом без обзира, покушaвајући да са собом понесу и што није њихово!

Романом „Цариградски друм“ Братислав Петровић, реалистички али и експресивно и лирски преко својих јунака гради радњу из тих прохујалих и злих по наш народ времена, смешта то време у средиште данашњег времена и збивања симболизујући непрекинуту нит догађања од тих далеких до данашњег по много чему сличног времена. То је зналачки саткао у питку слојевиту причу. Кад поручкате беланац данашњег времена преко догађаја везаних за полицајца Петра, чека вас изузетно богата прича, жуманац, из тог времена хајдучије у Србији под Турцима и њиховим зулумима у ретророману-причи, у списима манастирским, залуталу као пожутели тестамент, питка прича хајдука Лазе Ћосе.

Цариградски друм, Сићевачка клисура са својом гором, пећинама и манастирима, постојбином и „самртном постељом“ хајдука јесте епски простор у коме су смештена догађања из романа – епа о тим народним борцима никлим под посебним околностима грубе експлоатације Раје и турских зулума, у причи изнутра и Петровом страдању у савременој хајдучији насталој на епским причама из прошлости о похрањеном богатству хајдука из тих давних времена.

„Спољна прича обухвата 21. век и говори о разбојништву на друму“ истом оном испод кога је битисао калдрмисани и прашњав Царски, кроз вођење ликова у роману – Видена, Татија, Доџа и полицајца Петра. Монахиња Синклиткиња везивно је ткиво у спољњој причи романа. Снажна, особа која верује у Божију правду, поуздан јатак полицајцу, ненаметљива али својим ставом, држи потребну дистанцу на релацији мушко женско и као права светица показује пут грешнима! Захваљујући њој и познавању хајдучије, Петар, некрштени полицајац из времена комуниста, проналази мирно решење за своје незгоде на послу и доказује своју честитост.

Конак изнад манастира својеврсни је видиковац за све догађаје кроз историју и данас. У њему је настао „превод“ са старословенског исповеданија писменог Лазе Ћосе, у конаку се дешавају сусрети хајдука и савремене хајдучије баш преко тог Ћосиног рукописа. Манастир је показан и у ромну као ризница сећања на минула времена, ризница писаних и приповеданих догађаја из далеке прошлости нашега народа.

На Царском друму, од Нишке Бање до Цариграда, писац Братислав Петровић, води своје јунаке у сваки географски кутак у четовање из бусије са муњевитим герилским ударима. Мотив мегдана били су Турски каравани са благом стеченим пљачком српске раје. Зато није било милости у препадима и отимању истог. Писац овог епа о хајдуковању читаоцу не даје паузу док чита. Он се мора у једном даху све да прочита, јер само тако бразди сећања на јуначке подвиге хајдука, њихове пустоловине, сурових злочина и казне које су и делили и примали.

Опсада Цариграда

Сви догађаји смештени су углавном ту у ширем завичају аутора линијом планина Куновица, Сићевачка клисура, Царски друм до Пирота, ретко кад до Софије и Цариграда. На крају Ћосине приче аутор нас води до Беча, на кратко, тек да покаже и данашњем читаоцу, да су силе зла против Срба и онда биле уско у колаборацији, као и данас!

Романом „Цариградски друм“ аутор је овековечио  хајдуке и хајдучију, али и људе и завичајне механе поред друма, механичарске радионице, делатнице старог заната преко лика госпођице Лале, поштене делатнике народне полиције преко лика полицајца Петра, спрегу међународних делатника кад им је циљ лака зарада преколажних мапа о скривеним магазама хајдучким које оставља поп МАРТИН!

На крају за читаоце наводим речи рецензента Ирене Милетић о стилу ауторовом: “Реалистички оријентисан, аутор пише врло једниставним, „живим“ језиком ликова, што га чини човеком блиском народу… То никако не значи да се иза једноставности не крије сложеност. У том роману има узвишеног, шаљивог, сатиричног комичног, као што има гротескног, ужасног и жалосног“.

За Петровићев роман треба рећи да има чврсту композицију, заплет, нарацију, добру градацију карактера ликова, одличну дистрибуцију улога и карактера ликова, јединствен стил… Ликови казују својим монолозима и дијалозима историјски контекст у коме живе и делају, што је изузетно тежак задатак за аутора. Петровић је у томе изузетно успешан.

На крају, роман „На царском друму“ доживљава своје ДРУГО издање. То говори да је успешно допро до правих читалаца!

Аутор: Душан Ђорђевић Нишки

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *