Braća po materi

Najpre, da se upoznamo sa autorima tekstova: Radojko Jovanović i Rade Vučković. Prvi vam možda ne zvuči poznato, ali kada čujete njegov pseudonim možda bude lakše. Pseudonim mu je – Rade Drainac. I dalje ništa? Ne mari. Verovatno ne posedujete više informacija ni o Radetu Vučkoviću, koji je napisao pozamašan broj pesama – instant hitova – kralju folk muzike Šabanu Šauliću. Na prvi pogled, ova dva lica nemaju ništa zajedničko, ali – krenimo od početka. Najpre, obojica imaju majku, i to, sudeći po pesmama, ni manje ni više nego istu. Kao prilog stavljene su dve pesme od dva različita autora, ili je to ipak jedna pesma ili jedna majka – krajnje je proizvoljno proceniti.

Rade Drainac
Odgovor na majčino pismo

MAJKO, ja nisam zaboravio kraj tvoje marame, natopljen suzama
Ni stari klen uz vodenični jaz,
Mada danas kao beskućnik lutam pustim ulicama;
Majko, ja nisam zaboravio voštane tvoje obraze i blago krilo,
Ni reči proste što mirišu na gorsku travu, 
I sve mi je jasno kao da je juče bilo.
 
Još tebe jedino nisam oskrnavio u ovom životu propadanja.
Zato prostim jezikom tumačim sada
Koliko te volim iako si rodila u meni
Nenadmašnog pesnika i kralja stradanja.
 
Nisam zaboravio, majko, dom i jasle u kojima sam se rodio,
Ni kolevku punu slame u kojoj si me uspavljivala,
Iako sam svoje srce u krčmi propio
Dok si ti tamo, pod lozom i starim tremom, o mojoj sreći snivala.
Nisam zaboravio, majko, ni kad su me pljuvali ni kad su me veličali,
Iako su u gradu opoganili reči moje,
Ja ljubim tvoje žuljevite dlanove koje imaju svi poniženi i mali,
 
Pa ako sam sve prokockao
Majko, sačuvao sam komadić neokaljanog srca za dlanove tvoje.

Ova Drainčeva pesma naslovom nas može podsetiti na Jesenjinovu Pismo majci, ali pored sličnosti naslova i velike ljubavi iskazane prema roditeljki, koju samo pesnik moze iskazati, ne nalazimo dalje veze. Drainac, bandit i pesnik, najtananije opisuje ono što je jedino ostalo svetlo u njegovom životu. Koji je broj ljudi kojima je ova pesma poznata od ranije – nije teško pogoditi. Na kursu posvećenom ovom piscu nas je svega dvadesetak. O veličini Drainčevog pesništva – govori pesma sama.

Sada, pređimo na nešto poznatije, na nešto što je preslušano 3.783.456 puta (i to samo na YouTube-u, prodaja ploča je, krajem osamdesetih, kada Šaulić snima ovu pesmu, je bila itekako aktuelna).

 Šaban Šaulić
 Kralj boema
 
 Majko, nisam zaboravio
 kraj tvoje marame natopljene suzama
 ni tvoj topli sareni sag
 iako k'o beskucnik lutam
 vezan duboko za kućni prag
 Ref.
 Jedino tebe nisam psovao
 u ovom životu stradanja
 volim te iako si rodila u meni
 tužnog čoveka, kralja propadanja
 
 Jedina, nisam zaboravio
 zelenu livadu kolevku malu
 u kojoj si mene uspavljivala
 iako sam srce u krčmi propio
 ti si mi, majko, uvek praštala
 Ref.

Ako se podsetimo i neodoljivog melosa, jasno nam je zašto je ova pesma očarala publiku u ovolikom broju. Iako je Rade Vučković “nenadmašnog pesnika i kralja stradanja” pretvorio u “tužnog čoveka, kralja propadanja” jasno je da su to, ako ne iste onda slične ličnosti koje se bore sa životom “propadanja” i “stradanja”. Ali, obojica identično ističu: “Majko, nisam zaboravio kraj tvoje marame natopljene suzama”. Ovaj jak stih ipak je odoleo izmeni autora čuvene Tako je plakala Isidora i predstavlja ono po čemu šire mase ove pesmu prepoznaju (naglašene su aliteracije trilerom majko, zaboravio, marame, suzama).

Zato, sledeći put kada budemo sedeli u kafani, i kad nas pogodi sevdah uz neku pesmu, pre nego što pomislimo da su jedini uzroci alkohol i dobro društvo, možda bi trebalo da malo bolje oslušnemo da li je među stihovima ispisan život nekog nepravedno zaboravljenog pesnika.

Autorka: Tijana Mitrović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *