АБРАХАДАБРА: АЛИСТЕР КРОУЛИ – ПРВИ ДЕО

Људи су бића склона масовним хистеријама. Довољно је свега неколико речи и мало неупућености па да се створи фама око било чега, те тако и око ликова и дела људи који својим интелектом увелико превализале ниво обичних смртника и епоха у којима живе и стварају. Потребно је само да се удобно завалимо и да дневна жута штампа одради посао за нас. На нама је да поверујемо у причу, под условом, наравно, да немамо никаквих знатижеља да сами сазнамо и истражимо мало више о теми о којој бисмо волели да дискутујемо.

1Управо том формулом добили смо најуврнутијег човека на свету, како га не ретко етикетирају. Често описиван као хедониста, бисексуалац, експериментатор са дрогама и велики критичар друштва, он је био је експозе једног вида либертинизма заснованог на чувеној формули:

‘’Чини шта ти је воља.’’
(Do what thou wilt)

Неретко прозиван и највећим зликовцем и често оптуживан за најразличитија (не)дела, сатанизам, убиства, оптуживан од недовољно упућених у учења и филозофију по којој је живео. Говоримо, наравно, о Алистеру Кроулију (Aleister Crawley, 12.10.1875 – 1.12.1947). Јер, када је о њему реч, чини се да данас, углавном, постоје два типа људи: једни га моментално обоје у црно и сваки свој даљи став базирају на непровереним претпоставкама, док они други имају тенденцију да га уздижу на ниво божанства, клањајући се сваком његовом потезу. Свакако, у оба случаја ради се о екстремима који не дају реалну слику личности, а из личног искуства чини ми се да је релативно мали број оних који лик Алистера Кроулија сагледавају на један нормалан, аналитички начин. Његов лик и дело сувише су дуго трпели погрешно тумачење и сатанизацију од стране дезинформисаних биографа и време је да се ствари поставе на своје место. Овде бих волео да вам испричам причу о Кроулију, човеку чији ум тек с временом почињемо да посматрамо у правом светлом.

Edward Alexander Crowley, пре свега, важи за једног од највећих познавалаца окултних праваца и мистицизма, али је он уједно био и књижевник, шахиста и пасионирани планинар. За његово рано окретање духовности ‘заслужна’ је породична клима из које је потекао, као и строго васпитање које му је, највероватније, подарило челичну вољу, по којој је за живота био итекако познат. Његов отац, Едвард, био је инжењер који никада није радио у струци, већ је своје испуњење пронашао у улози свештеника хришћанске секте Плимутска браћа (The Plymouth Brethren). Та чињеница аутоматски је значила да ће детињство Кроулија у доброј мери бити обојено верским фанатизмом, који ова секта пропагира. Губитак оца, с отприлике осам година, била је једна од значајнијих прекретница у животу младог Кроулија, јер је на оца гледао с великим поштовањем и дивљењем. А с обзиром на то да је његов отац био и власник пиваре, породица је од заоставштине била финансијски добро обезбеђена, те су врата образовања и мање-више лагодног живота била отворена. Како то обично бива, мешањем верског фанатизма с младим и живахним дечачким умом, обично зна да створи младића недовољно иживљеног. Од најраније младости важио је за проблематично дете, што је довело до тога да као ученик бива избациван из више школа, управо због недоличног понашања. Такав развој догађаја убрзо је довео и до његове личне побуне против хришћанског верског устројства, под чијом сенком је био васпитаван током читавог детињства. У периоду уписа на Тринити колеџ (Trinity College, Cambridge), мења своје име у Алистер и уједно почиње с испољавањем бројних интересовања, међу којима је и склоност ка писању поезије и шаху.  Остало је забележено да је на првој години студија успео да победи и председника шаховског друштва на колеџу. Такође, у том периоду почиње и његово занимање за мистицизам и окултно. Правац у коме ће, у наредним годинама, исказати свој ментални врхунац.

2Може се рећи да је једно одређено дело оставило посебан траг на младог Алистера Кроулија, усмеривши га чврсто ка окултним наукама. Ради се о књизи Карла Екертхаузена “Облак над светилиштем“ (The Cloud Upon the Sanctuary), која говори о тајном братству које бди над развојем човечанства. Од тог момента његов циљ је искључиво био улаз у једно од тих тајних друштава, окренутих тајним учењима истока. Тих година за време студија и бројних познанстава, долази у контакт и са Џорџом Сесилом Џонсом, чланом окултног друштва Златна Зора (Hermetic Order of the Golden Dawn), окултног реда насталог крајем XИX и почетком XX века. Преко тог познанства и сам је ступио у друштво Златне зоре. Тај ред је, с пуним правом, представљао симбол ренесансе мистичних учења и развоја западног херметизма с почетка XX века. Друштво је основано од стране тројице познатих розенкројцера и било је затвореног типа. Важило је за елитну окултну установу викторијанског Лондона. У основи Златне Зоре налазила се кабала, односно јудео/хришћански мистицизам.

Кабала је древно јеврејско езотерно учење које се ослања на дубље тумачење Торе. Преносила се искључиво усменим путем све до III века, када је написана Сефер Јецира (ספר יצירה, Књига Постања), која тумачи стварање света путем мистичне симболике десет сефирота Дрвета живота и двадесет два слова хебрејског алефбета. Даљи развој Кабале, као учења, наставља се у шпанској Јеврејској заједници, где у XII веку настаје дело Зохар (ספר הזוהר, Књига Сјаја), које тумачи мистичну страну Торе (ספר תורה, Петокњижје) и тада се први пут јасно дефинише глиф Дрвета живота, као централног симбола кабале. Кабала касније постаје темељ западног мистицизма и херметизма, заслугом бројних познавалаца ове области који се користе симболом Дрвета као средством директне и практичне комуникације. Са њима престаје улога Кабале као тајнога учења и почиње нова ера схватања кабалистичке доктрине, као снажног психичког покретача, мотора унутрашњег развоја човека, донекле ослобођена религијске позадине, у зависности од тумачења. Захваљујући бројним друштвима, пре свих Златној Зори и људима који су се ту окупили, крајем XIX и почетком XX века дешава се ренесанса мистичног стваралаштва на подручју Европе. Кроз такву форму иницијат је имао инструменте за рад на себи, односно смернице дуж пута личне самоспознаје. Камен темељац за остварење Великог дела, чему сваки адепт тежи. Од познатих чланова ЗЗ, свакако треба поменути Вилијема Батлера Јејтса (William Butler Yeats), писца и драматурга, Густава Мејринка (Gustav Meyrink), аустријског писца, драматурга и преводиоца, Флоренс Фар (Florence Farr), британску глумицу, режисерку и композиторку. Циљ бављења окултизмом, пре свега, огледа се у самоспознаји дубљих аспеката људског бића и у овладавању њима.

Тако Алистер Кроули започиње свој најплоднији и најдинамичнији период живота. Уласком у Златну Зору, бива инициран у тзв. спољни ред. Он тада добија своје прво од многих магијских имена – Пердурабо, што у преводу значи издржаћу до краја. Убрзо по иницијацији уследио је позив од једног од истакнутијих чланова реда да започне са њим сарадњу. Тако Алан Бенет постаје његов тутор и учитељ, са којим је једно време и живео, све до Алановог одласка на Цејлон и посвећивања Будизму. Рад њих двојице се углавном темељио на изучавању техника церемонијалне магије и употребе дрога у окултним радовима. Касније је и сам Кроули написао књигу на тему употребе дрога под називом “Дневник уживаоца дроге“. У том свом истраживању метода екстазе Кроули је постао и стручњак за питања штетности, односно корисности употребе разних дрога. Своје знање и искуство као и своје екстравагантне погледе на свет удружио је у свом делу Дневник уживаоца дроге, израдивши мајсторски приказ зависности према тврдим дрогама (хероин, кокаин…) и задире још дубље у својој анализи душевног механизма који спутава човекову истинску Вољу. Због тога данас Алистера често омаловажавају, али један од основних разлога за детаљније упуштање у свет дроге био је и тај да је њему она била преписивана медицински, као лек, у терапеутске сврхе. Што је у то доба било апсолутно легално, иако је у том периоду развио хероинску зависност. За живота је боловао од астме и тежег облика бронхитиса, да би, на крају, и свој живот окончао услед компликација респираторног система.

3-ruzin-krst-zlatne-zoreКроулијев пут и напредак кроз ЗЗ је био невероватно брз и успешан. Иако је почетком 1898. године тек био инициран у ред, до маја исте године уздиже се до ранга Филозофус, чиме је превазишао тзв. Спољни ред унутар ЗЗ. У Паризу 1900. године, бива уздигнут у степен Адептус Минор, у оквиру Унутрашњег реда (Inner Order) и то од стране једног од осниванча Златне Зоре, Мек Грегора Метерса (Samuel Liddell MacGregor Mathers), са којим је био у пријатељском односу тих година. Последњи, Трећи, ред завршавао се степеном Ипсиссимус. Таквом, убрзаном, развоју догађаја пар чињеница ишло је на руку. Првенствено се мора рећи да је сам Алистер важио за некога ко је имао изузетан дар за окултизам и мистицизам, те у комбинацији с интелигенцијом која га је красила имао је отворен пут ка муњевитом напретку у хијерархији реда. Такође, развио је и близак однос са самим Метерсом што је цео процес додатно убрзало. С друге стране, те године су важиле за период расула и кризе у ЗЗ. Дошло до проблема јер се већина чланова побунила против аутократије самог Метерса, захтевајући промене унутар реда, као и на самом врху. У тим првим моментима тзв. побуне, Кроули није био на страни побуњених. Медјутим, убрзо се  испоставило да ни пријатељство двојице магова неће дуго потрајати. Бурно су се разишли Метерс и Кроули. Један од главних разлога за свађу је објављивање тајни и ритуала ЗЗ од стране Кроулија. Постоје многе приче да је између њих двојице беснео својеврсни магијски рат. Чак се ишло дотле да је Кроули оптуживан за смрт Метерса, који је умро од грипа. Ипак, у вихору сукоба унутар самог реда и сам Кроули бива избачен.

Дубоко погођен кризом унутар ЗЗ, он наредне две године проводи лутајући од Њу Јорка до Мексика, потом преко Тихог океана до Јапана, те даље све до Кине и Цејлона, где се сусрео и са својим старим пријатељем и ментором Аланом Бенетом. Током путовања интензивно је практиковао златнозорске технике, али и придодавао нека нова знања до којих је, током те двогодишње авантуре, долазио. Такође, док се налазио у Азији посветио се накратко и планинарењу, покушашвши да освоји врх К-2 на Хималајима. У томе није успео, спречен маларијом и грипом, од чега је оболео добар део експедиције.  Успели су да се попну до 6.000 метара, пре дефинитивног одустајања.

4-telemitski-heksagramУ Лондон се враћа 1903. године, основавши своју изадавчку кућу. Убрзо упознаје Роуз Кели, са којом ступа у брак већ након неколико недеља везе. Често се наводи да је главни разлог његове фасцинације с Роуз била чињеница да је она била изузетан спиритискички медијум, а то је окултном уму Кроулија било више него довољно да са њом ступи у ближи однос, а потом и у брак. Тај моменат је можда и најважнији у окултном раду Алистера Кроулија, јер само годину дана касније објављује Књигу Закона (Book of the Law, Liber Al vel Legis). То дело представља камен темељац његове доктрине у настанку. Дело настаје за време посете Египту, у Каиру, када је Роуз испољила до максимума своје медијумске способности. Нејасно је да ли је Кроули на неки начин учествовао у изазивању измењеног стања свести код Роуз, или се то десило спонтано, али према сведочењу самог Кроулија, она је у више наврата испољила промене стања свести и менталне перцепције, стално тврдећи, у неком полу трансу, да га неко очекује. Писао је у свом дневнику да га је додатно збуњивало то што је она у тим тренуцима говорила ствари које никако није могла да зна, нити чује од било кога. Тако долази до диктирања Књиге Закона од стране ентитета названог Аиваз (Aiwass), у трајању од по сат времена, у распону од три дана, 8. 9. и 10. априла, 1904. године. Књигом Закона објављује се наступање новог еона, еона Хоруса, који смењује дотадашњи еон Озириса. Тиме Алистер успоставља своју доктрину Телеме (Тхелема). Прво и основно правило каже:

‘’Чини шта ти је Воља и то нека је једини закон.’’
(Do what thou wilt shall be the whole of the Law)

И управо се ова парола узима на нож, јер често се тврди да том поруком позива на општу анархију. Ипак, порука је много дубља. Јер воља овде означава човекову истинску, узвишену Вољу. Тада нема анархије и хаоса, на које алудирају недовољно упућени.

Друго правило гласи:

‘’Љубав је закон, љубав под вољом.’’
(Love is the law, love under will)

Овде се на љубав гледа као на унију две различитости, два краја спектра, стапање две крајности, два поларитета. Њихово усклађивање је кључ просветљења, које се постиже када се контолише апаратом Воље. Зато нема јасно дефинисаних правила између добра и зла, већ су оба принципа само две крајности. Речима нашег дуалног света – зло се пре крија у крајностима, дисбалансу, док добрим можемо назвати еквилибријум и равнотежу два супротна, а опет иста, пола. Самим тим, ради спознаје ових принципа, окултиста мора искусити обе стране медаље.

5-sa-zenom-rouz-i-cerkom-nuit

Једна од препознатљивијих формула која се односи на наступајући нови еон је увелико позната реч абракадабра (abracadabra), коју сви ми имамо у глави, најчешће из цртаних филмова, којом се директно алудира на магију. Наравно, то никако није случајно. Та реч изворно потиче из арамејског језика (који је врло сличан хебрејском), који је данас, малтене, потпуно ишчезао. У директном преводу значи – створио сам својим речимаibra k’dibra (אברא כדברא). Ипак, у светлу своје новоеонске филозофије Кроули је користио реч абрахадабра, заменивши Ц са Х, алудирајући на принцип еона Хоруса, али подсећајући и на један од ритуала. Други, још дубљи, разлог за словну промену крије се у читању речи по систему гематрије, односно нумеричким вредностима слова. По том систему свако слово, посебно у хебрејском језику, носи одређену нумеричку вредност. Тако, коришћењем слова Х, вредност формуле абрахадабра износи 418. Иначе, тај број се често јавља у Кроулијевој Телеми, те на тај начин повезује различите битне аспекте његовог система (Болескин –BVLShKIN, Ra Hoor – RA HVVR, Aivaz – AIFΑΣΣ; све ове речи имају исту нумерчку вредност, 418) и, поред броја 93, представља основу мистерија Телеме. Њен темељ. Абрахадабра такође означава Реч двоструке моћи, сједињујући микро и макро космос, кроз симболику пентаграма и хексаграма, човека и свемира. Човек као свемир у малом. Такође, истим системом замене служио се и при кованици магика (magick), коју далеко чешће користи, уместо речи магија. Коришћењем гематрије, свака реч добија један потпуно други и дубљи смисао, скривен од профаних читалаца.

Чак се, ради скривања одређених знања и симболике, прибегава и намерним грешкама при писању, чиме би се знање штитило од неиницираних појединаца. Јеврејски рабини често су се тиме користили, када говоримо о писаној кабали. Тешко да ћемо скоро угледати на светској, андерграунд, позорници некога с толико жара, храбрости и интелигенције, да стреми ка висинама које мало ко разуме. А готово нико прихвата. Поента његове мисли и дела је да свако од нас кроз рад на себи треба да пробуди успаване потенцијале, освести могућности сопственог ума и овлада материјом за свог живота.

6Осим своје улоге у ЗЗ, Алистер Кроули оставио је неизбрисив траг и у гностичком реду ОТО (Ordo Templi Orientis). ОТО је основан око 1895. године од стране индустријалца и високо рангираног масона Карла Келнера (Carl Kellner). Даљи успон реда дешава се са Теодором Ројсом (Theodor Reuss), наследником Келнера, на челу ОТО. При сусрету са Кроулијем, Ројс бива фасциниран његовом појавом и убрзо га, 1922. године, одређује као сопственог наследника, на челу реда, прогласивши га за Врховног и Светог Краља за све земље енглеског говорног подручја. Такође, Ројс за представнике Реда овлашћује Папуса у Француској и Рудолфа Штајнера у Берлину. Године 1922. године Кроули постаје поглавар организације, након Ројсовог повлачења због здравствених проблема, и проглашава Ордо Темпли Ориентис мисионарском организацијом Новог Еона, новог времена. Тако Алистер у ОТО уводи своју доктрину и филозофију, базирану на његовом личном раду и искуствима. ОТО је подучавао сексуалну магику, те је Кроули то искористио као идеалан агенс за објаву закона Телеме. Иако је сексуална магија чувана као тајна виших степенова, она је пре ствар личног постигнућа. Из тог разлога је апсолутно бесмислено описивати тај метод, не због тога што је тајна, већ само зато што је његова успешна примена захтева способност концетрације ума и снажну визуелизацију, а то су дарови који се ретко проналазе код просечне особе. Телема тада улази на велика врата и од тада заувек бива повезивана с ОТО. Међутим, главни талас популаризације уследи ће доста после смрти Алистера Кроулија, током 70их и 80их година XX века. Ред је по устројству близак класичним масонским ложама, усвојишви одређне масонске обреде.

Аутор: Дражен Пекушић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *