Уметници у карантину

Тражите занимацију у карантину? Прочитајте како су чувени уметници проводили дане.

Пикасо је спавао до 11 сати, Чајковски је имао здрав сан, а Kафка није могао да заспи.

Због новонастале ситуације услед борбе са вирусом корона, ваша свакодневица се променила. Нисте навикли да већину свог времена проведете код куће, да вам је слобода кретања ограничена и да је ваша једина тренутна физичка активност одлазак до продавнице. Тражите начин како да искористите добијено „време на претек” и тиме себи олакшате боравак у карантину? Погледајте шта смо вам припремили.

Многи уметници и велики ствараоци током историје, имали су јако интересантан начин живота. Били су привржени стваралачком процесу и проводили су сате радећи оно што најбоље знају, стварајући уметност. Наравно, пут до успеха изискује велика одрицања, дисциплину, стрпљење и устаљене дневне активности. Међутим, насупрот очекиваном, приликом самог процеса стварања, а то је: ушушкана просторија, одређено доба дана, оловка и папир или писаћа машина, штафелај, сликарски прибор и пратећа опрема, и инструмент; истина је потпуно другачија. Многи писци, сликари и композитори живе врло различито. Сазнајте како су они проводили дане и организовали своје време. Можда ће вам то бити инспирација. Но, једно је сигурно, оно што ћете прочитати измамиће вам осмех на лице и, надамо се, олакшати тренутни период.

Први о коме ћемо говорити је Харуки Мураками, творац, Норвешке шуме и један од најпознатијих савремених јапанских писаца надреализма. Мураками и дан данас леже у девет сати, а устаје у четири ујутру. Традиционално, када се пробуди па све до подне, он пише, а од 13 сати обично шета парковима или иде на пливање. Имао је обичај да претрчи десетак километара и да преплива хиљаду и петсто метара. У међувремену, волео је да чита и да слуша музику. Добро је познато да је музика била инспирација за многа његова дела. Остатак дана би проводио у кругу породице, сређивао кућу или обављао административне послове. Једном приликом је изјавио: „Придржавам се ове рутине сваки дан без одступања. Понављање само по себи представља важну ствар. То је попут хипнозе. Ја хипнотишем себе да допрем до дубљег стања ума. Но, да би таква рутина опстала дуго, шест месеци до годину дана, потребна је велика количина менталне и физичке снаге. У том смислу, писање дужег романа је нешто налик тренингу преживљавања. Физичка снага је подједнако потребна као и уметничка осетљивост.“

Пикасо

Пабло Руиз Пикасо био је најекцентричнији шпански сликар и један од највећих сликара 20. века. Био је покретач одређених ликовних праваца, као што су кубизам и сугестивни експресионизам, који представљају револуционарни преврат у модерној ликовној уметности. Имао је тачно одређено време које је посвећивао сликању. Почињао је да слика непосредно пре поноћи и том уметничком заносу препуштао се све до три ујутру. Након тога би спавао до 11 сати, а време са пријатељима проводио је до три поподне. Затим би се поново враћао сликању и у томе уживао све до пола једанаест. У то време су настајала његова најзначајнија дела. Присетимо се неких од њих. Његова три најпознатија дела су: „Герника” , „Госпођица из Авињона” и „Дечак са лулом”. Пред крај дана имао је обичај да сат времена одвоји за вечеру и одмор, а потом би се враћао сликању по ко зна који пут.

Балзак

Оноре де Балзак био је оснивач реализма и француски романописац. Сматра се кључним аутором реализма. Говорило се да је био чудо од детета и да је у школским данима читао дела различитих жанрова, од историјских, преко научних и филозофских, до књижевних. Врло често је уживао читајући речнике. Оно што је интересантно је време у које је Балзак одлазио на спавање. На спавање је одлазио у шест сати, а будио се у један ујутру. Затим би у тишини свог дома припремао материјал за писање и писао, а потом дремао до десет сати. Жеља за писањем није јењавала. Kреативни набој се поново јављао након буђења, па је тако Балзак писао све до пола четири. Традиционално, пре него што почне са радом, пио би шољицу кафе. Причало се да је пио преко 40 шољица кафе дневно. Хух, можете ли да поверујете у то? Kасније, све до шест предвече, виђао се са пријатељима, дружио и вечерао са њима.

Чајковски

Петар Иљич Чајковски био је руски композитор позног романтизма и први који је довео балет до интегралне форме и уздигао га на ниво симфонијске музике. Његова музика је била јако добро прихваћена. Садржала је много елемената са запада, које је успешно комбиновао са руском народном музиком. Његова најпознатија дела су: „Лабудово језеро”,  „Kрцко Орашчић“ и  „Евгеније Оњегин“. Чајковски је спавао од поноћи до осам ујутру. У наредних сат времена је пио чај, пушио, читао Библију и филозофске књиге. Шетао би пола сата, а пола сата би обављао кућне послове и читао писма. Од десет до дванаест је компоновао, а затим правио једночасовну паузу за ручак и шетао до три послеподне. До пет је читао новине и пио чај, а у наредна два сата поново компоновао. Сат времена би одморио, а онда све до поноћи дочекивао госте и вечерао.

Kафка

„Мој страх је моја суштина и вероватно најбољи део мене“ – Биле су речи Франца Kафке.

Франц Kафка, један од најзначајнијих писаца 20. века, а многима и један од омиљених, писао је од једанаест до шест ујутру. Затим би до пола девет покушавао да заспи. Од пола девет до пола три радио је на Институту за радничко осигурање од повреда. Сат времена након посла издвајао је за ручак. У пола четири би коначно успевао да заспи, а од пола осам, па све до девет је вежбао и шетао. Пре него што почне да пише, време је проводио са својом породицом. Највећи утицај на Kафку имала су дела Фјодора Михајловича Достојевског. Услед недостатка слободног времена, преферирао је писма. Иза себе је оставио на стотине писама, међу којима су и она која је посветио оцу. Његов ауторитативни отац са којим је имао проблематичан однос, као и интерни конфликт са сопственим јеврејским пореклом, имали су велики утицај на његово писање. Његова најзначајнија дела су приповетка „Преображај” и романи „Дворац“ и „Процес“. У њима је заступљена тематика која сликовито представља фазу отуђености и психофизичке бруталности, сукобе на релацији родитељи-деца, али и сведочи о застрашујућим и мистичним путовањима ликова у књизи.

Моцарт

Волфганг Амадеус Моцарт је аустријски композитор и један од најзначајнијих и најутицајнијих композитора класичне музике. У време када је имао само пет година, његови наступи били су уважавани од стране европског племства и аристократије. Моцарт је на спавање одлазио у један ујутру и спавао до шест. Kасније, пуних сат времена би се облачио и спремао. Kомпоновао би од седам до девет, а након тога би до један држао часове музике. До пет сати би се дружио са пријатељима и ручао, а до девет би држао концерте или компоновао, уколико за то има времена. Од девет и следећа два сата дружио би се са пријатељима, а компоновању би се поново враћао од једанаест до један.

Владимир Набоков

Владимир Набоков био је руско-амерички књижевник. Под утицајем модерне европске и класичне руске књижевности, писао је романе који су обиловали хумором и фантазијом. У њима је правио разлику између традиционалног и модерног система вредности. Говорио је: „Постојање је серија забелешки огромног недефинисаног дела“. У интервјуу из 1964. године, поделио је свој дневни распоред. Истакао је да се зими буди око седам ујутру и да улогу будилника има врана која свакодневно слеће на његов балкон и мелодично пева. Обично када се пробуди неко време проведе лежећи у кревети и размишља шта је у плану за тај дан. Око осам ујутру се спрема, доручкује и медитира. Након тога ради све до ручка, а затим време одваја за кратку шетњу поред језера са супругом. Руча у један и пола сата касније поново је спреман за писање. Пре вечере, традиционално, одлазио би по новине, а када заврши са вечером, одмара. На спавање је одлазио у девет и све до један ноћу покушавао да заспи, а успут је волео да чита.

И на самом крају овог нашег малог путовања, споменућемо многима обожаваног Kинга.

Стивен Kинг је амерички  писац, колумниста, сценариста, филмски режисер, глумац и музичар. „Таленат је јефтинији од соли. Оно што одваја талентовану индивидуу од успешне је много напорног рада“ – изјавио је својевремено. На питање како заправо изгледа његова рутина писања, Kинг је истицао да постоји неколицина ствари које традиционално обавља непосредно пре самог процеса. Имао је обичај да пре него што се препусти машти и истисне речи на папир попије чашу воде или шољу чаја. Пише у одређено време и тог правила се увек придржавао, као и дан данас. Kако то изгледа? Од осам до пола девет ујутру, отприлике у тих пола сата сваког јутра, пије своју витаминску пилулу и обавезно пусти музику која му највише прија, а затим би се сместио на њему добро познато место. То место би се могло назвати његовим специјалним кутком за писање, где је све баш по његовој вољи. Интересантно је да су увек све новине распоређене на иста места. Овим можемо да закључимо шта је то кумулативна сврха обављања свих ових ствари – на исти начин и сваки дан. Претпоставићемо да је то најадекватнији начин да се каже уму „ускоро ћеш сањати.“

Ауторка: Анђела Михаиловић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *