Iskustvo najvišeg reda

KNJIŽEVNO ISKUSTVO KAO ISKUSTVO NAJVIŠEG REDA

(Nenad Šaponja: A Brisel se dâ prehodati lako, Sajnos, Novi Sad, 2018;  Izgledam, dakle nisam, Prometej, Novi Sad, 2017)

Unutrašnjost knjige drži naše biće
kao što naši prsti drže pero.
(Nenad Šaponja)

Dve knjige Nenada Šaponje, poezija Izgledam, dakle nisam (2017) i putopisna proza A Brisel se dâ prehodati lako (2018), nastajale su paralelno jedna sa drugom o čemu autor svedoči u tekstovima „Beleška o knjizi“, svojevrsnom programskom tekstu zbirke, i uvodnoj reči putopisa „Putovanja nisu razglednice“. U ovim tekstovima Nenad Šaponja upoznaje čitaoca sa suštinom i načinom nastajanja ovih knjiga ispisivanih van granica maternjeg jezika. Za poeziju zbirke Izgledam, dakle nisam naglašava: „Za ovu knjigu mi je bila potrebna daljina. Morao sam da se udaljim od svog jezika i od prostora u kome najčešće bivam. Da budem dovoljno nigde ne bih li prepoznao nešto. /…/ Ovu sam mogao pisati samo u daljini, samo van kuće i van zvukova srpskog jezika. Ponajviše u različitim avionima, hiljade kilometara iznad zemlje. Izvan oblaka sasvim. Rečenice su se otvarale u Geteborgu, Parizu, Minhenu, Sao Paolu, Buenos Airesu, Jerusalimu i ko zna gde sve ne. Skoro u svakom momentu kada nisam bio tu. A i pitanje je gde sam to tu. Bila mi je potrebna daljina da bih osetio blizinu, da bih prodisao kroz ono što jesam.“ Redovi ove beleške korespondiraju sa objašnjenjima u putopisu: „Otprilike u isto vreme, paralelno sa putovanjima koja su predmet ove, nastajala je jedna sasvim drugačija (a možda i ista) knjiga naziva Izgledam, dakle nisam. /…/ Kako je pesnička knjiga Izgledam, dakle nisam prošle godine već objavljena i ima svoj život, nisam je uključio u ovaj dnevnik sa putovanja, iako mu suštinski pripada. Iako se to ne mora videti na prvi pogled, putovanja jesu upravo najverovatniji okvir te pesničke knjige. A obe knjige, jedna pored druge, pokazuju koliko je književna forma u stvari moćno drugačija vizura sveta.“ Dalje, Šaponja otkriva svoj književni kredo: „Ta vrsta moći jeste i suštinski razlog zašto je književnost tako intrigantan sloj našeg života. Književno iskustvo, za nas je iskustvo najvišeg reda, ono u kojem potpuno jesmo. Jer, smrti nema dok postoji budućnost, ta jedina reč u kojoj smisao najbliže jeste onoliko koliko to i nije.“ Zapis o knjizi sadrži istu ideju kao i uvod putopisa i to je osnovna tačka suštinske povezanosti ovih dveju knjiga, prostorno kretanje autora i udaljenost od svog jezika kao motivatori posebnih duhovnih stanja iz kojih nastaju, u ovom slučaju, poezija i proza, ali pre svega poezija kao „tajanstveno mesto na kome nas nema. I mesto na kome najviše jesmo. U isto vreme.“ Ovo „jesam“ ili „jesmo“ Nenada Šaponje koje očitavamo u književnom iskustvu autora, bit je i suština idejno-tematskog okvira zbirke Izgledam, dakle nisam čiji je naslov obrnuto srazmeran čuvenoj Dekartovoj „Mislim, dakle postojim“. Samo naizgled igra rečima i u poeziji Nenada Šaponje je potvrda da uokvireni telom putujemo u mestu.

Izgledam, dakle nisam filozofski je obojena knjiga refleksivnih pesama nad kojima se čitalac mora zamisliti kao nad kakvom istočnjačkom knjigom mudrosti ili zapadnom knjigom filozofije. Kroz četiri ciklusa knjige: „Proveravanje prisustva“, „Neumitnost gravitacije tela“, „Prostor u kome živim“ i „Otvoreno ogledalo“, inicirana je tačka duhovnog spoznanja sopstva. Zbirka je otvorena pesmom „Tvoja privatna tačka“ čijim je stihovima-pitanjima postavljena zapitanost o postojanju i prisustvu u određenom prostoru, fizičkom i duhovnom. Kako naslov prvog ciklusa zbirke glasi „Proveravanje prisustva“, lirski subjekat u ovim pesmama traži odgovore o prisutnosti duše u ovozemaljskom prostoru kroz lično iskustvo: „Plivam u beskonačnom sada,/ sve pokušavajući/ da se izmaknem iz zamke,/ u kojoj svojim dušama/ podmazujemo funkcionisanje/ velike mašinerije sveta.“ („Iz dana u dan: šta li to znači“). U pesmi po kojoj je naslovljena zbirka „Izgledam, dakle nisam“ pesnikovo plivanje se nastavlja („Preplivavah trenutak.“) da bi se došlo do spoznanja: „Uokviren telom/ putovah u mestu.“ Paradoks kretanja i nekretanja, sukob unutrašnjeg i spoljašnjeg, te neminovno postojanje dodirne tačke glavni su motivatori pesnikovih refleksija o mestu u kojem nas ima i nema u isto vreme. Takođe se inicira pojam rečenice i reči, što samo po sebi priziva čin stvaranja, kao potencijalno mesto suštine, stoga lirski subjekat, u antologijskoj pesmi „Problem prostiranja u svim pravcima“ overava prepis duše brinući o „rečima koje“ ga „izgovoriti neće“: „Nije u pitanju gramatika samo,/ već razlika između tišine bića/ i vremena posedovanja privida.“ („Umotavam se u bezrazložni optimizam“). Sledeća dva ciklusa kroz apstraktnost vremena i nemogućnost određenja kom prostoru telo pripada, vode čitaoca do „Otvorenog ogledala“ kroz koje curi „sužen svet prisustva“ da bi se konkretizovao optimizam u poslednjoj pesmi zbirke „U osmeh zakovan: licenca stabilnosti“. Sve pesme ove knjige gotovo su neodvojive, čitalac stiče utisak da iščitava svojevrsnu lirsko-filozofsku poemu o putovanju duše i tela ili tačnije o pesničkom putovanju jedne misli odvojene od jezika koja dovodi u sumnju sve što je bilo i što će biti u konkretnim granicama materijalnog. Otuda je poezija da ponovimo: „Tajanstveno mesto na kome nas nema. I mesto na kome najviše jesmo. U isto vreme.“ („Beleška o knjizi“).

Za razliku od jednog izuzetnog duhovnog prostora kroz koji smo se kretali u zbirci Izgledam, dakle nisam, Nenad Šaponja nas u putopisima iz dnevnika A Brisel se dâ prehodati lako vodi kroz konkretna mesta koja je posetio uglavnom posredstvom književnih poslova: „Sva putovanja uvrštena u ovaj putopis kao dnevnik vezana su isključivo za književne poslove.“ Kao urednik Agore, Šaponja je posetio Budimpeštu, Buenos Ajres, Istanbul, Geteborg, Frankfurt, Šaržu, Brisel, Jerusalim, Koči, Visoke Dečane i Peking. Vremenski raspon koji obuhvata ova putopisna knjiga datiran je u dnevniku, godina 2013. i period od 2016. do 2018. godine. Ovi žanrovski definisani „putopisi iz dnevnika“ tačnije su putovanja kroz kulturu književnosti drugih (svetskih) sredina čime su u mnogim segmentima dnevničkih zapisa inicirane digresije i osvrti na srpsku kulturnu sredinu i način ophođenja našeg naroda i naših vlasti prema knjizi i književnosti. Vodeći se Embahadama Crnjanskog, „čitalačkim prvorazrednim mestom“, i Šaponja svoj putopis uzdiže visokim stilom sagledavanja stvari u sebi i oko sebe te, da iskažemo njegovim rečima „nama kao čitaocima preostaje samo da uživamo jer smo se neočekivano našli na pravom mestu“. Poput onoga što su Embahade M. Crnjanskog za Šaponju, putokaz za Nemačku ili Italiju, za nas je to sada knjiga A Brisel se dâ prehodati lako – prozor u svet, u druge kulturne identitete i načine tretiranja knjige kao takve. Za srpske čitaoce ovo je i te kako neprikosnoveno iskustvo prvog reda, opis paralelnih tokova književnosti, izdavaštva, festivala, sajmova knjiga. Čitavo jedno strujanje civilizovanih oblika i načina življenja sasvim suprotnih u odnosu na savremenu srpsku stvarnost, „autizam iznutra“. Nenad Šaponja u ovoj knjizi kao urednik jedne izdavačke kuće i kao putnik koji u svom prtljagu pre svega nosi književno iskustvo, kroz putopise nas upoznaje sa svojim delatnostima u oblasti kulture, širenja srpske knjige, svog položaja među ostalom književnom produkcijom ovde i u svetu. Upoznajemo ličnost Nenada Šaponje sa sjajnim osećajem za vrednosti, neprikosnovenom unutrašnjom intuicijom za rukopise koji će postati značajne knjige. Ne možemo se oteti utisku da sva njegova unutrašnja (samo)spoznaja dolazi i od postavljanja književnog iskustva kao iskustva najvišeg reda, kao tačke koja fikcijom i svetovima kojima se bavi, načina na kojima se tim svetovima bavi, prkosi prolaznosti života potvrđujući da „smrti definitivno nema“. U tom smislu i visina na kojoj se neka mesta u ovoj knjizi mogu prehodati lako, a druga tek po odlasku u njih (jer ovaj putopis će probuditi takvu želju u čitaocu), visina je nastala od lica koja svoju lepotu daruju svetu kome pripadaju. Sa zadovoljstvom potvrđujemo da je jedno takvo svoje lice sakriveno iza stiha „izgledam, dakle nisam“ Nenad Šaponja svojim knjigama u prethodne dve godine poklonio srpskim čitaocima.

Autorka: Milica Milenković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *