Искуство највишег реда

КЊИЖЕВНО ИСКУСТВО КАО ИСКУСТВО НАЈВИШЕГ РЕДА

(Ненад Шапоња: А Брисел се дâ преходати лако, Сајнос, Нови Сад, 2018;  Изгледам, дакле нисам, Прометеј, Нови Сад, 2017)

Унутрашњост књиге држи наше биће
као што наши прсти држе перо.
(Ненад Шапоња)

Две књиге Ненада Шапоње, поезија Изгледам, дакле нисам (2017) и путописна проза А Брисел се дâ преходати лако (2018), настајале су паралелно једна са другом о чему аутор сведочи у текстовима „Белешка о књизи“, својеврсном програмском тексту збирке, и уводној речи путописа „Путовања нису разгледнице“. У овим текстовима Ненад Шапоња упознаје читаоца са суштином и начином настајања ових књига исписиваних ван граница матерњег језика. За поезију збирке Изгледам, дакле нисам наглашава: „За ову књигу ми је била потребна даљина. Морао сам да се удаљим од свог језика и од простора у коме најчешће бивам. Да будем довољно нигде не бих ли препознао нешто. /…/ Ову сам могао писати само у даљини, само ван куће и ван звукова српског језика. Понајвише у различитим авионима, хиљаде километара изнад земље. Изван облака сасвим. Реченице су се отварале у Гетеборгу, Паризу, Минхену, Сао Паолу, Буенос Аиресу, Јерусалиму и ко зна где све не. Скоро у сваком моменту када нисам био ту. А и питање је где сам то ту. Била ми је потребна даљина да бих осетио близину, да бих продисао кроз оно што јесам.“ Редови ове белешке кореспондирају са објашњењима у путопису: „Отприлике у исто време, паралелно са путовањима која су предмет ове, настајала је једна сасвим другачија (а можда и иста) књига назива Изгледам, дакле нисам. /…/ Како је песничка књига Изгледам, дакле нисам прошле године већ објављена и има свој живот, нисам је укључио у овај дневник са путовања, иако му суштински припада. Иако се то не мора видети на први поглед, путовања јесу управо највероватнији оквир те песничке књиге. А обе књиге, једна поред друге, показују колико је књижевна форма у ствари моћно другачија визура света.“ Даље, Шапоња открива свој књижевни кредо: „Та врста моћи јесте и суштински разлог зашто је књижевност тако интригантан слој нашег живота. Књижевно искуство, за нас је искуство највишег реда, оно у којем потпуно јесмо. Јер, смрти нема док постоји будућност, та једина реч у којој смисао најближе јесте онолико колико то и није.“ Запис о књизи садржи исту идеју као и увод путописа и то је основна тачка суштинске повезаности ових двеју књига, просторно кретање аутора и удаљеност од свог језика као мотиватори посебних духовних стања из којих настају, у овом случају, поезија и проза, али пре свега поезија као „тајанствено место на коме нас нема. И место на коме највише јесмо. У исто време.“ Ово „јесам“ или „јесмо“ Ненада Шапоње које очитавамо у књижевном искуству аутора, бит је и суштина идејно-тематског оквира збирке Изгледам, дакле нисам чији је наслов обрнуто сразмеран чувеној Декартовој „Мислим, дакле постојим“. Само наизглед игра речима и у поезији Ненада Шапоње је потврда да уоквирени телом путујемо у месту.

Изгледам, дакле нисам филозофски је обојена књига рефлексивних песама над којима се читалац мора замислити као над каквом источњачком књигом мудрости или западном књигом филозофије. Кроз четири циклуса књиге: „Проверавање присуства“, „Неумитност гравитације тела“, „Простор у коме живим“ и „Отворено огледало“, иницирана је тачка духовног спознања сопства. Збирка је отворена песмом „Твоја приватна тачка“ чијим је стиховима-питањима постављена запитаност о постојању и присуству у одређеном простору, физичком и духовном. Како наслов првог циклуса збирке гласи „Проверавање присуства“, лирски субјекат у овим песмама тражи одговоре о присутности душе у овоземаљском простору кроз лично искуство: „Пливам у бесконачном сада,/ све покушавајући/ да се измакнем из замке,/ у којој својим душама/ подмазујемо функционисање/ велике машинерије света.“ („Из дана у дан: шта ли то значи“). У песми по којој је насловљена збирка „Изгледам, дакле нисам“ песниково пливање се наставља („Препливавах тренутак.“) да би се дошло до спознања: „Уоквирен телом/ путовах у месту.“ Парадокс кретања и некретања, сукоб унутрашњег и спољашњег, те неминовно постојање додирне тачке главни су мотиватори песникових рефлексија о месту у којем нас има и нема у исто време. Такође се иницира појам реченице и речи, што само по себи призива чин стварања, као потенцијално место суштине, стога лирски субјекат, у антологијској песми „Проблем простирања у свим правцима“ оверава препис душе бринући о „речима које“ га „изговорити неће“: „Није у питању граматика само,/ већ разлика између тишине бића/ и времена поседовања привида.“ („Умотавам се у безразложни оптимизам“). Следећа два циклуса кроз апстрактност времена и немогућност одређења ком простору тело припада, воде читаоца до „Отвореног огледала“ кроз које цури „сужен свет присуства“ да би се конкретизовао оптимизам у последњој песми збирке „У осмех закован: лиценца стабилности“. Све песме ове књиге готово су неодвојиве, читалац стиче утисак да ишчитава својеврсну лирско-филозофску поему о путовању душе и тела или тачније о песничком путовању једне мисли одвојене од језика која доводи у сумњу све што је било и што ће бити у конкретним границама материјалног. Отуда је поезија да поновимо: „Тајанствено место на коме нас нема. И место на коме највише јесмо. У исто време.“ („Белешка о књизи“).

За разлику од једног изузетног духовног простора кроз који смо се кретали у збирци Изгледам, дакле нисам, Ненад Шапоња нас у путописима из дневника А Брисел се дâ преходати лако води кроз конкретна места која је посетио углавном посредством књижевних послова: „Сва путовања уврштена у овај путопис као дневник везана су искључиво за књижевне послове.“ Као уредник Агоре, Шапоња је посетио Будимпешту, Буенос Ајрес, Истанбул, Гетеборг, Франкфурт, Шаржу, Брисел, Јерусалим, Кочи, Високе Дечане и Пекинг. Временски распон који обухвата ова путописна књига датиран је у дневнику, година 2013. и период од 2016. до 2018. године. Ови жанровски дефинисани „путописи из дневника“ тачније су путовања кроз културу књижевности других (светских) средина чиме су у многим сегментима дневничких записа инициране дигресије и осврти на српску културну средину и начин опхођења нашег народа и наших власти према књизи и књижевности. Водећи се Ембахадама Црњанског, „читалачким прворазредним местом“, и Шапоња свој путопис уздиже високим стилом сагледавања ствари у себи и око себе те, да искажемо његовим речима „нама као читаоцима преостаје само да уживамо јер смо се неочекивано нашли на правом месту“. Попут онога што су Ембахаде М. Црњанског за Шапоњу, путоказ за Немачку или Италију, за нас је то сада књига А Брисел се дâ преходати лако – прозор у свет, у друге културне идентитете и начине третирања књиге као такве. За српске читаоце ово је и те како неприкосновено искуство првог реда, опис паралелних токова књижевности, издаваштва, фестивала, сајмова књига. Читаво једно струјање цивилизованих облика и начина живљења сасвим супротних у односу на савремену српску стварност, „аутизам изнутра“. Ненад Шапоња у овој књизи као уредник једне издавачке куће и као путник који у свом пртљагу пре свега носи књижевно искуство, кроз путописе нас упознаје са својим делатностима у области културе, ширења српске књиге, свог положаја међу осталом књижевном продукцијом овде и у свету. Упознајемо личност Ненада Шапоње са сјајним осећајем за вредности, неприкосновеном унутрашњом интуицијом за рукописе који ће постати значајне књиге. Не можемо се отети утиску да сва његова унутрашња (само)спознаја долази и од постављања књижевног искуства као искуства највишег реда, као тачке која фикцијом и световима којима се бави, начина на којима се тим световима бави, пркоси пролазности живота потврђујући да „смрти дефинитивно нема“. У том смислу и висина на којој се нека места у овој књизи могу преходати лако, а друга тек по одласку у њих (јер овај путопис ће пробудити такву жељу у читаоцу), висина је настала од лица која своју лепоту дарују свету коме припадају. Са задовољством потврђујемо да је једно такво своје лице сакривено иза стиха „изгледам, дакле нисам“ Ненад Шапоња својим књигама у претходне две године поклонио српским читаоцима.

Ауторка: Милица Миленковић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *