Архиве категорија: Табу

Табу у уметности

Драги читаоци и сарадници КУЛТ-а,

први број часописа КУЛТ можете преузети кликом на зелено дугме.

Садржај

cARTe diem
Јелена Марићевић: Сиви, суморни табу
Тијана Холперт: Пол Гоген: разбијање табуа
Маријана Ристић: Важно је звати се Вајлд
Растко Лончар: Уз орлове вране лете
Дражен Пекушић: Абрахадабра: Алистер Кроули
Урош Ристановић: Невере и заблуде
Жарко Миленковић: Мушко тело као табу
Душан Ђорђевић Нишки: Циљеви глобализације (посвећење слободи)
Невена Ковачевић: RIP књижевна критико
Јадранка Миленковић: Мит о женском писму
Филип Маринковић: Уметност неједнакости и принципа
Кристина Топић: Перформанс “Ја ћу радити шта ја хоћу”
Маријана Јелисавчић: Од маргина до срца књижевности
Николина Зобеница: Судбина подунавских Шваба
Душан Захаријевић: Смех у име живота

Поезија
Слободан Тодоровић
Милица Милошевић
Мирослав Стаменковић
Ален Алиспахић
Јелена Стајић
Саша Скалушевић Скала

Проза
Бранислав Чурчов: Др Каџија
Боро Граховац:: Опширне књиге или како смо појели награђени роман
Ненад Панић: Negative space
Катарина Ристић Аглаја: Неитино обзорје – праг новог еона
Зоран Илић: Nišvill is over
Alex L.: A kako će se zvati dijete

На кафи са..
Тамара Лујак: разговор са Leilom Samarrai
Мина Кулић: разговор са Мирјаном Маћаш
Невена Ковачевић: разговор са Бојаном Марјановићем
Театроманија
Милена Кулић: Трамвај звани жеља или неопрани грозд
Милена Кулић: Естетика еротског у театру

Објектив
Невена Варница: У соби са пожудом и интелектом
Филип Стевановић: Два револуционарна киноклубашка триптиха
Душан Милијић: Непријатељ свог жанра (Валтер у црном таласу)
Миљана Миланковић: Don’t be a cold robot
Бојана Цвејанов: Љубав у филмовима Кристофа Онороа
Горица Радмиловић: Детињство у филмовима Томаса Винтерберга
Небојша Чандић: Сало и последњи дани

Don’t be a cold robot

Напомена/ подсетник :

Реч HACKER– има два значења ,,синонимна“:

 Прво значење:

         -It is an expert at programming and solving problems with a computer;

Друго значење:

          -It is a person who illegally gains access to and sometimes tampers with information in a computer system.

Ако бисмо се зауставили на првом значењу и особи која поседује вештине решавања видљивих и невидљивих ,,проблема“, врло вероватно бисмо исту  потапшали по рамену а његово знање и способности користили, онако како се то деценијама чини, у искључиво ,,исцелитељске“ сврхе.  Али, како се навођењем првог значења читалац, незадовољан добијеном информацијом, са нестрпљењем одлучио  на још коју способност по могућности забрањену, дошао је до одговора на питање: Шта се деси када се на исто одважи онај кога сте претходно потапшали по рамену? Наставите са читањем Don’t be a cold robot

ИЗВАН ОКВИРА

Кроз оквире оквира, гледам изван оквира
и доста ми је порива што срце ми окива.
Нећу да гледам другим очима,
да стављам себи сочива
кад песма је несрочива. Наставите са читањем ИЗВАН ОКВИРА

УМЕТНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРОФИТА

Једна од најзначанијих метафора из Орвеловог опуса, која је уједно и лајтмотив данашњег дискурса знаног као глобализам говори о томе да су све животиње једнаке, али и да су неке животиње једнакије од других. Глобализам у свом изворном, из данашње перспективе и утопистичком смислу репрезентовао би првобитно међународност, односе различитих култура које се међусобно не искључују, већ интензивно сарађују, односно нуде оно што је њихов сопствени идентитет другима као што једнако примају к знању и идентитет других култура. Један од свакако најлепших примера примене такве могућности дао је романтизам са Гетеом на челу, који се истовремено бави немачком легендом о Фаусту и увођењем термина Weltliteratur, односно идеју светске књижевности за коју је сматрао да не треба да буде ограничена нацијом којој припада. Наставите са читањем УМЕТНОСТ НЕЈЕДНАКОСТИ И ПРОФИТА

КРИВИЦА ЦРКВЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

Не поставља се питање да ли постоји Бог. Не поставља се питање ни да ли постоји ђаво. Не поставља се питање ни да ли је Исус живео, ко је и какав био. Доводи се у питање човек. Верник. Појединац. Доводи се у питање институција. Моћна институција. Зато што је у неком тренутку човек умислио да је бог. И почео је да се тако понаша. И заборавио је Бога. О томе се дуго није смело говорити. С тим табуом се и данас боримо. Шта смемо и не смемо да кажемо о црквама и њеним представницима? Колико велико мора бити њихово огрешење да се не би могло заташкати? Наставите са читањем КРИВИЦА ЦРКВЕ У ПОСЛЕРАТНОЈ НЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

Колико је само жанрова, писаца и дела остало скрајнуто и удављено наслагама прашине која деценијама и вековима затрпава њихове вредности, због нечије малициозне одлуке да табуом прогласи ту искру која је могла значити промену, прогрес, па чак и револуцију! Оно што није долазило у обзир јер се косило са владајућим политичким, друштвеним и књижевним начелима, отписивано је уз изговор да је декадентно, неморално па самим тим и неприхватљиво. Тај отпис коштао нас је скупо, јер је неретко резултирао уназађивањем оне области коју је проблематизовао. Такву је судбину доживео и хорор као жанр фантастичког вида књижевности, јер је много дела протекло светом литературе, док је овом квази-бласфемичном жанру дат какав – такав простор. Међутим, док је успео да се прогура између намрштених обрва просветитељства и рационализма и стекне статус правог књижевног жанра, седма уметност је допринела његовом омасовљавању и све чешћем свођењу његовог писменог пандана на паралитературу. Наставите са читањем ОД МАРГИНА ДО СРЦА КЊИЖЕВНОСТИ

ЦИЉЕВИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ (ПОСВЕЋЕЊЕ СЛОБОДИ)

(Поводом 5. октобра који би неки да славе)

Исту тему додирујемо данас као и пре шеснаест година. Пре у виду ” Насилници”, “Срећно”, “Феникс”, као поздрав хаосу у име неке будуће слободе.

Слобода је могућност делања којим се никоме не чини неправда, говорио је Кант. Наставите са читањем ЦИЉЕВИ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ (ПОСВЕЋЕЊЕ СЛОБОДИ)