Arhive kategorija: Temat

Mirjana Maćaš i iskorenjivanje predrasuda

Istovetnost mišljenja o jednoj pojavi u većini slučajeva ne potvrđuje istinitost, već aludira na zatvoren krug nemislećih u kojem je osnovni motiv: stvoriti moć neznanjem. Moć, posebno stvorena u takvim uslovima, rađa netrpeljivost, neosetljivost i negostoljubivost. Zar nije čudno da mi, nacija kojoj je jedna od najvećih vrlina otvaranje sopstvenog prostora drugome, nismo usavršili gostoljubivost stvorivši, kako nas Derida savetuje, bezuslovnu srdačnost? Zar nije čudno da mi ipak pitamo “za isprave, za ime, za kontekst, ili za pasoš”?

U želji da izađemo iz zatvorenog kruga razgovaramo sa Mirjanom Maćaš, umetnicom čiji smo fotografski rad mogli videti na nedavno održanoj Nedelji ponosa. Otvorili smo vrata homoseksualnosti, feminizmu, zaboravljenima, osvrćući se na status LGBT umetnika u prošlosti i sagledavajući status LGBT umetnika danas. Nastavite sa čitanjem Mirjana Maćaš i iskorenjivanje predrasuda

RAZGOVOR S TUGOM/POTRAGA

Razgovor s tugom

Ponekada tišina zazvoni
kao hiljade crkvenih zvona
tuga mi se unese u lice
bezdušno pita:

Gdje je ona?

U bespuću života nestao trag
svaka uspomena ranu dira
samo da sretnem pogled blag
i umirim hiljadu nemira.

Lako je kad pada kiša
kišne kapi skrivaju suze
tuga se nadvila iznad ognjišta
zlokobno pita:

Gdje ti je ljubav
ko ti je uze? Nastavite sa čitanjem RAZGOVOR S TUGOM/POTRAGA

Pol Gogen – razbijanje tabua

 „Ono za čim najviše žudim jeste da odem iz Pariza,
 koji je prava džungla za siromašnog čoveka.
 Ugled mog umetničkog imena raste svakog dana ali
 ja i dalje ostajem koji put po tri dana da ne jedem,
 što ne uništava samo moje zdravlje već i moju energiju.
 Ovo poslednje hoću da povratim i odlazim u Panamu da živim kao divljak.
 Nosim boje i četkice i prekaliću se daleko od svih ljudi.
 Jednako ću patiti zbog odsustva porodice,
 ali ću se osloboditi tog prosjaštva kog se gadim."

(Bez datuma, početak aprila 1887. Pariz)

Pol Gogen ovim rečima, u pismu svojoj ženi Meti, prenosi iz dubine svoje duše nezaustavljivu želju da ode daleko iz civilizacije. Ta želja u njemu nije nastala slučajno. Kao i Pol Sezan, Van Gog i Pol Gogen je osećao stege imresionizma, a naročito akademizma, kako sputavaju njegovo viđenje prirode. Ova tri predstavnika postimpresionizma više nisu želela da budu samo „oruđe“ koje beleži vizuelne senzacije. Težili su da svojim slikama daju nove metode likovnog izražavanja kojima će saopštavati njihove lične doživljaje sveta oko sebe. Nastavite sa čitanjem Pol Gogen – razbijanje tabua