Arhive kategorija: Temat

Umetnost proze je naša najdičnija Vavilonska kula (INTERVJU)

Za dvadeset tri spisateljske godine, Zoran Živković, jedan od najprevođenijih srpskih pisaca, na listu priznanja koja su krunisala njegov rad uspeo je da uvrsti neka od najvažnijih u svetu književnosti. Objavio je 22 prozna dela, do sada su izašla 153 izdanja njegovih knjiga – 67 na srpskom jeziku i 86 u prevodu (u 23 zemlje na 20 jezika). Dobitnik je brojnih nagrada, kao što su „Miloš Crnjanski“, „Isidora Sekulić“, „Stefan Mitrov Ljubiša“, „Svetska nagrada za fantastiku“, „Stanislav Lem“, „Art-Anima“, „Zlatni zmaj“. Zoran Živković iznova nadmašuje očekivanja čitalačke publike. Nastavite sa čitanjem Umetnost proze je naša najdičnija Vavilonska kula (INTERVJU)

„Biblioteka“ Zorana Živkovića i „Prodavnica tajni“ Dina Bucatija

Sa Prodavnicom tajni sam se upoznala prilično rano. Kao da je oduvek bila tu, na polici, čekajući da je ukućani uzmu u ruke. Vremenom se pokazalo da to i nije bio tako redak slučaj. Godinama sam nebrojeno puta iščitavala ovu knjigu. Putovala je i selila se sa mnom, a mi smo svima govorili da je od izuzetne vrednosti i nikada nismo dopustili da izađe iz okrilja naše dnevne sobe. Nastavite sa čitanjem „Biblioteka“ Zorana Živkovića i „Prodavnica tajni“ Dina Bucatija

Motiv sakupljanja u „Nemogućim pričama“ i romanu „Most“ Zorana Živkovića

Priznati poredak pretrpeo je poraz. Došlo je do prodora neprihvatljivog u okrilje nepromenljive zakonitosti svakodnevice. Glavni krivac – fantastika. Stvorena samo za čitaoce koji žude za neizvesnošću, koji traže strah i užas, koji žele da prodru u svet koji ne postoji van jezika, koji žele da prekorače granice normalnog, realnog, i zakorače u nešto potpuno novo i uzbudljivo. Nastavite sa čitanjem Motiv sakupljanja u „Nemogućim pričama“ i romanu „Most“ Zorana Živkovića

Priče-atomi „Dvanaest zbirki“ Zorana Živkovića

Pisac koji stvara književno delo i hemičar koji stvara novo jedinjenje imaju ponešto zajedničko. Logičko razmišljanje, intuiciju, kreativnost, znatiželju. Nailaze na niz prepreka, zatim pretpostavki, i možda talentom, možda igrom slučaja, možda veštinom, nabasaju na odgovarajući zaključak i rešenje. Ukoliko su dovoljno vešti, od toga naprave nešto novo i neočekivano, novu materiju ili novi književni svet. Nastavite sa čitanjem Priče-atomi „Dvanaest zbirki“ Zorana Živkovića

„Čitateljka“ Zorana Živkovića: Od čitalaca načinjena knjiga

Pisac, Knjiga, Biblioteka, šta još nedostaje? Ne, ne nedostaje, tu je: Čitateljka. Pojmovi u naslovima romana Zorana Živkovića ne mogu postojati jedan bez drugog, jer može li postojati pisac bez knjige, knjiga bez čitaoca, biblioteka bez knjiga i čitalac bez knjige? Pisac kroz svoje delo sebi produžava život, knjiga svojim postojanjem omogućava postojanje biblioteke, u ovom nizu možda je najmoćnija poslednja u nizu komponenta – čitalac. U romanu Čitateljka upoznajemo gospođicu Tamaru, zaljubljenicu u knjige i voće. Kroz sedam poglavlja naslovljenim imenom voćke i osmom Voćna salata susrećemo se sa problematikom smrtnosti i zaborava koji smrt nosi. Nastavite sa čitanjem „Čitateljka“ Zorana Živkovića: Od čitalaca načinjena knjiga

Muzički multiverzum Zorana Živkovića: pseudokosmološka crtica

Paralelni svetovi su sveprisutan motiv u prozi Zorana Živkovića, od samih početaka sa Četvrtim krugom sve do najnovijih ostvarenja kao što su Zbornik mrtvih i Tumač fotografija, skoro četvrt veka kasnije. U pojedinim delima taj motiv je u prvom planu, u drugima figurira više kao deo pozadine ili objašnjenje nekog fantastičnog detalja. Nasuprot gotovo nametljivom prisustvu alternativnih realnosti u Četvrtom krugu, u potonjim ostvarenjima prisustvo tog motiva je suptilnije i manje motivisano samom radnjom, a više atmosferom nelagode pred i nostalgije za drugačijim stazama. Nastavite sa čitanjem Muzički multiverzum Zorana Živkovića: pseudokosmološka crtica