Архиве категорија: Театроманија

“SHOULD I STAY OR SHOULD I GO”

Сви они који и даље живе за добар ритам у венама, стисак руке и поглед у очи, и сви они који верују у живот у театру и у театар у животу, а нису посетили  Firchie Think Tank Studio средом вече, рекла бих да свој непроцењиви таленат за живот траће по каквим изнајмљеним студентским собама или пак измишљеним центрима животне стварности. Firchie Studio је заиста онај простор којем можеш да верујеш, небрушени дијамант underground сцене данашњице који нам нуди нешто другачије. Нуди нам могућност да осетимо, (про)живимо, п(р)огледамо. Нуди нам љубавну, пријатељску, рок сцену. Међутим, поред тога, овај студио посебним данима претвара се у нешто друго – претвара се у позоришну сцену! Наставите са читањем “SHOULD I STAY OR SHOULD I GO”

,,ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ОГЛЕДАЛО, АЛИ ЈЕ ЛУПА КРОЗ КОЈУ СВЕ ПОСТАЈЕ ВЕЋЕ“

Крајем марта новосадска публика имала је прилику да погледа представу “Ричард Трећи забрањен или призори из Мејерхољдовог живота” у извођењу и продукцији Новосадског позоришта. Ова представа у режији Анке Браду остварена је конзистентно и врло убедљиво, захваљујући слојевитој, психолошки уверљивој и надахнутој игри глумаца. “Ричард Трећи забрањен” проблематизује сукоб између уметника и његових фантома, тему која је у последњој деценији присутнија и у позоришту и у филмографији (сетимо се само Birdman-а и сличних остварења). Главни лик је велики руски редитељ Мејерхољд који путује у свом фантастичном делиријуму у којем доживљава реалне или имагинарне конфликте и борбе са својом породицом, главним ликовима својих режија, моћи, унутрашњим законима, љубавима, колегама. Наставите са читањем ,,ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ОГЛЕДАЛО, АЛИ ЈЕ ЛУПА КРОЗ КОЈУ СВЕ ПОСТАЈЕ ВЕЋЕ“

НА ДРИНИ ЋУПРИЈА! ЗБИЉА, КАКО ЈЕ БИЛО?

Деси вам се, зар не, толико пута да вас пријатељ или познаник, када чује да сте били у позоришту, запита: Збиља, како је било?

И ви сте обично у недоумици. Јер увек треба да узмете у обзир ко пита. Треба да се ставите на његово место, да онда у мислима, које би требало да буду његове мисли, прелетите комад од првог до последњег чина и тек онда да одговорите. Пита вас рецимо ваш комшија продавац – Збиља, како је било? И пита вас ваша професорка књижевности која свира клавир, пише поезију и чита Брехта. Не можете и једном и другом рећи исто, зар не?! За тренутак, ослободићу се те мисли коју носим данима, и покушати да кажем реч-две о позоришног догађају сезоне једном идеалном читаоцу – читаоцу који воли театар. Наставите са читањем НА ДРИНИ ЋУПРИЈА! ЗБИЉА, КАКО ЈЕ БИЛО?