Архиве категорија: Театроманија

КАКО СМО РАСПЛАКАЛИ ЕМИНУ

„Важи, Едита, наручите карте, идемо еђут (együtt – мађ. заједно)!“, тетка је разговарала телефоном. „Браниславе, идеш и ти. Не можеш да студираш овде три године а да не знаш где и с ким живиш!“ – Нисам могао да одбијем одлазак у Новосадско позориште (Újvidéki Színház). Наставите са читањем КАКО СМО РАСПЛАКАЛИ ЕМИНУ

НУШИЋ КАО ПОЛИТИЧКА ТРАВЕСТИЈА

Колико је Бранислав Нушић био испред свог времена и на који начин је његов „хумор који ублажава суровост живота” кроз историју постао карактеристика српског друштва сведочи и несвакидашње извођење представе „Госпођа министарка” у новосадском Позоришту младих. Глумци београдског театра „Бошко Буха” су ове недеље Новосађанима представили најигранију комедију у авангардном духу и кроз потпуно нови хумористичан начин осликали табу теме данашњице. Наставите са читањем НУШИЋ КАО ПОЛИТИЧКА ТРАВЕСТИЈА

УБИЈМО ПРЕЈАКОМ РЕЧЈУ

22. 03. 2016. године премијерно је на великој сцени Народног позоришта Сомбор одржана представа „Гоголанд“ редитеља Андраша Урбана, по мотивима мађарског писца Јаноша Херцега. И ова реченица би била сасвим довољна да одете и присуствујете наведеном Делу. Дело, великим словом.
Андраш Урбан, још једном, показује колико је потребно бити свестан човек данашњег друштва и шта политичка манипулација тежи да учини. Народно позориште Сомбор одувек има добар глас, глас који не ћути. Наставите са читањем УБИЈМО ПРЕЈАКОМ РЕЧЈУ

„САКАТИ БИЛИ“ У САКАТОМ СВЕТУ

Позориште „Промена“ више од годину дана својим ентузијазмом, умећем и знањем убија форму класичног позоришта, бори се за право позориште дајући публици све оно што има у себи, а пре свега – истинску љубав према театру. Не смемо заборавити да уметничка битност и опстанак позоришта зависи пре свега од његове публике, степена до којега је развијен њен укус и од њене културне образованости. Док су друга уметничка дела из области књижевности и лепих вештина уопште само релативно зависна од ње, јер остају као материјални документи, који, данас несхваћени и неоцењени од савремене публике, могу ипак у будућности бити предмет дужног култа, дотле се уметничка дела глумаца, нематеријална и строго временски ограничена, заснивају на тренутним, често магневеним утисцима и расположењу публике. Писцима припада будућност, ако не и садашњост, глумцима припада безусловно и скоро само садашњост. Од утисака које публика понесе данас, зависи њихово уметничко значење у будућности. Наставите са читањем „САКАТИ БИЛИ“ У САКАТОМ СВЕТУ

„SHOULD I STAY OR SHOULD I GO“

Сви они који и даље живе за добар ритам у венама, стисак руке и поглед у очи, и сви они који верују у живот у театру и у театар у животу, а нису посетили  Firchie Think Tank Studio средом вече, рекла бих да свој непроцењиви таленат за живот траће по каквим изнајмљеним студентским собама или пак измишљеним центрима животне стварности. Firchie Studio је заиста онај простор којем можеш да верујеш, небрушени дијамант underground сцене данашњице који нам нуди нешто другачије. Нуди нам могућност да осетимо, (про)живимо, п(р)огледамо. Нуди нам љубавну, пријатељску, рок сцену. Међутим, поред тога, овај студио посебним данима претвара се у нешто друго – претвара се у позоришну сцену! Наставите са читањем „SHOULD I STAY OR SHOULD I GO“

,,ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ОГЛЕДАЛО, АЛИ ЈЕ ЛУПА КРОЗ КОЈУ СВЕ ПОСТАЈЕ ВЕЋЕ“

Крајем марта новосадска публика имала је прилику да погледа представу “Ричард Трећи забрањен или призори из Мејерхољдовог живота” у извођењу и продукцији Новосадског позоришта. Ова представа у режији Анке Браду остварена је конзистентно и врло убедљиво, захваљујући слојевитој, психолошки уверљивој и надахнутој игри глумаца. “Ричард Трећи забрањен” проблематизује сукоб између уметника и његових фантома, тему која је у последњој деценији присутнија и у позоришту и у филмографији (сетимо се само Birdman-а и сличних остварења). Главни лик је велики руски редитељ Мејерхољд који путује у свом фантастичном делиријуму у којем доживљава реалне или имагинарне конфликте и борбе са својом породицом, главним ликовима својих режија, моћи, унутрашњим законима, љубавима, колегама. Наставите са читањем ,,ПОЗОРИШТЕ НИЈЕ ОГЛЕДАЛО, АЛИ ЈЕ ЛУПА КРОЗ КОЈУ СВЕ ПОСТАЈЕ ВЕЋЕ“

НА ДРИНИ ЋУПРИЈА! ЗБИЉА, КАКО ЈЕ БИЛО?

Деси вам се, зар не, толико пута да вас пријатељ или познаник, када чује да сте били у позоришту, запита: Збиља, како је било?

И ви сте обично у недоумици. Јер увек треба да узмете у обзир ко пита. Треба да се ставите на његово место, да онда у мислима, које би требало да буду његове мисли, прелетите комад од првог до последњег чина и тек онда да одговорите. Пита вас рецимо ваш комшија продавац – Збиља, како је било? И пита вас ваша професорка књижевности која свира клавир, пише поезију и чита Брехта. Не можете и једном и другом рећи исто, зар не?! За тренутак, ослободићу се те мисли коју носим данима, и покушати да кажем реч-две о позоришног догађају сезоне једном идеалном читаоцу – читаоцу који воли театар. Наставите са читањем НА ДРИНИ ЋУПРИЈА! ЗБИЉА, КАКО ЈЕ БИЛО?