Архиве категорија: Објектив

ОЉА СИМОВИЋ: КРХОТИНЕ СТВАРНОСТИ

Тешко је гледати (зато су непримећени) бескућници, тужна су наша опустела села (далеко су, тешко видљива) и да ли за младе (у најлепшим годинама) треба да постоје табу теме? Наставите са читањем ОЉА СИМОВИЋ: КРХОТИНЕ СТВАРНОСТИ

БОРА СТАНКОВИЋ – ПЕСНИК НЕИЗРЕЦИВОГ

НЕПОТРЕБНО РУШЕЊЕ ТАБУА У ФИЛМСКОЈ ВЕРЗИЈИ НЕЧИСТЕ КРВИ Наставите са читањем БОРА СТАНКОВИЋ – ПЕСНИК НЕИЗРЕЦИВОГ

GIFEST

За све љубитеље једне од новијих и свакако врло живих и присутних трансформација класичне фотографије, gif-а ево једне интересантне приче о фестивалу који сваке године у Суботици окупља своје верне фанове и људе жељне интернет креација.

Па да чујете нешто ,,из прве руке” о свакако необичном и интересантном Gifest- регионалном фестивалу анимираног gif-а. Идеја која је врло брзо реализована 2013. године, када је настао и први фестивал у Суботици, окупља и приказује gif ауторске радове и већ четврту годину за редом открива невероватно интересовање за ову покретно-уметничку иновацију.

Кроз један кратак разговор са организаторкама фестивала, Мирјаном Шормаз Митрић и Иваном Рађеновић, откривамо: Наставите са читањем GIFEST

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (III ДИО)

Присутност и популарност бајроновског јунака данас

Утицај бајроновског јунака је видљив како на филму тако и у књижевности и постоји мноштво дјела и аутора на које је утицао и које је инспирисао његов лик. Његова привлачност се несумњиво налази у његовој лијепој и привлачној спољашњости а проклетој природи. Бајронов лик осмишљен је с циљем да се свиди читаоцима и сва његова дјела била су намијењена углавном женској публици. У то вријеме једини бијег од стварности за жене била је литература и начин на који је Бајрон манипулисао њиховим емоцијама, користећи страст и дивљаштво како би насликао жељу, био им је неодољив. Што није далеко од истине ни данас. Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (III ДИО)

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

Људи су некад вјеровали да кад неко умре врана одводи његову душу у свијет мртвих. Али понекад се догоди нешто веома лоше и због огромне туге која ју прати та душа не може да пронађе свој мир. Онда понекад, али само понекад, врана може вратити душу у свијет живих како би исправила нанесену неправду.“ (Врана, 1994; 00:00:46)

Сам почетак филма наговјештава да ћемо бити упознати са ликом са којим веома лако можемо саосјећати. Његова прича је прича о љубави, смрти и губитку, прича која нам је добро позната. У есеју „Филозофија композиције“ (1846), приликом детаљног описивања настанка пјесме „Гавран“, Едгар Алан По каже да је „смрт лијепе жене неоспорно најпјесничкији предмет на свијету“ и да је „исто тако изван сумње да је о таквом предмету најпозванији да говори ожалошћени љубавник.“ Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (ПРВИ ДИО)

Ерик Дрејвен је главни лик у филму „Врана“ (1994) који спада у жанр акционе фантастике. Филм је заснован на истоименом стрипу Џејмса О’бара из 1989. године. Прича прати Ерика, рок музичара вођеног болом, кога врана враћа у живот годину дана након што су њега и његову заручницу брутално убили чланови једне Детроитске банде. Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (ПРВИ ДИО)

O ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ИЗ ФИЛМА ,,КАБАРЕ” (1972)

Сцена из филма „Кабаре“ (1972) у којој припадник Хитлерове омладине (Hitlerjugend) пева песму “Tomorrow Belongs to Me” („Сутрашњица припада мени“) једна је од најупечатљивијих и најинтензивнијих које сам имао прилике да видим. Њом се на врло ефектан начин приказује постепено јачање идеологије и утицаја Нацистичке партије у Немачкој раних тридесетих година двадесетог века (прецизније, радња филма се одиграва 1931, дакле две године пре доласка нациста на власт, а у време веома дубоке политичке кризе у Вајмарској Републици). Упечатљивост и снага сцене су постигнуте врло ефектном употребом контрастâ и градације који постоје на више нивоа, а посебно у песми која чини њен средишњи део.1) Наставите са читањем O ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ИЗ ФИЛМА ,,КАБАРЕ” (1972)

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Упркос гласинама, “Tomorrow Belongs to Me” није прерада старе народне баварске песме, већ оригинална композиција Фреда Еба и Џона Кендера написана за мјузикл „Кабаре“ (1966), који је служио и као предложак за филм. Њени аутори су се трудили да напишу песму која би звучала попут аутентичне народне песме и притом обавили тако добар посао да не само да су били оптуживани за антисемитизам, јер је песма наводно, како су се неки клели, заиста постојала раније као народна песма и била једна од химни нациста, већ је након изласка филма била и на репертоару неких неонацистичких бендова (друге инкарнације Skrewdriver-а, на пример), при чему је додатни куриозитет чињеница да су композитор и текстописац песме обојица Јевреји.

ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

Људска крајност је увијек ту да зачуди, изненади и покрене на размишљање. Због ње настају највећа одушевљења и достигнућа вриједна дивљења. Крајност је смјелост, али је и поремећај. Крајност зна бити највећи отпадак човјекових мисли и дјеловања, над којима је могуће једино згражавати се, осуђивати их али увијек, увијек размишљати о њима: зашто тако нешто постоји, како и може ли се уопште спријечити, шта је са страдањем људи, кад моћ нема границе, шта буде? Ма колико живјели садашњост, одговоре често налазимо у неким већ проживљеним временима, јер и прије овог човјека живио је човјек. Наставите са читањем ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА