Архиве категорија: Објектив

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

Људи су некад вјеровали да кад неко умре врана одводи његову душу у свијет мртвих. Али понекад се догоди нешто веома лоше и због огромне туге која ју прати та душа не може да пронађе свој мир. Онда понекад, али само понекад, врана може вратити душу у свијет живих како би исправила нанесену неправду.“ (Врана, 1994; 00:00:46)

Сам почетак филма наговјештава да ћемо бити упознати са ликом са којим веома лако можемо саосјећати. Његова прича је прича о љубави, смрти и губитку, прича која нам је добро позната. У есеју „Филозофија композиције“ (1846), приликом детаљног описивања настанка пјесме „Гавран“, Едгар Алан По каже да је „смрт лијепе жене неоспорно најпјесничкији предмет на свијету“ и да је „исто тако изван сумње да је о таквом предмету најпозванији да говори ожалошћени љубавник.“ Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (II ДИО)

ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (ПРВИ ДИО)

Ерик Дрејвен је главни лик у филму „Врана“ (1994) који спада у жанр акционе фантастике. Филм је заснован на истоименом стрипу Џејмса О’бара из 1989. године. Прича прати Ерика, рок музичара вођеног болом, кога врана враћа у живот годину дана након што су њега и његову заручницу брутално убили чланови једне Детроитске банде. Наставите са читањем ЕРИК ДРЕЈВЕН – МОДЕРНИ БАЈРОНОВСКИ ЈУНАК (ПРВИ ДИО)

O ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ИЗ ФИЛМА ,,КАБАРЕ” (1972)

Сцена из филма „Кабаре“ (1972) у којој припадник Хитлерове омладине (Hitlerjugend) пева песму “Tomorrow Belongs to Me” („Сутрашњица припада мени“) једна је од најупечатљивијих и најинтензивнијих које сам имао прилике да видим. Њом се на врло ефектан начин приказује постепено јачање идеологије и утицаја Нацистичке партије у Немачкој раних тридесетих година двадесетог века (прецизније, радња филма се одиграва 1931, дакле две године пре доласка нациста на власт, а у време веома дубоке политичке кризе у Вајмарској Републици). Упечатљивост и снага сцене су постигнуте врло ефектном употребом контрастâ и градације који постоје на више нивоа, а посебно у песми која чини њен средишњи део.1) Наставите са читањем O ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ИЗ ФИЛМА ,,КАБАРЕ” (1972)

ФУСНОТЕ:   [ + ]

1. Упркос гласинама, “Tomorrow Belongs to Me” није прерада старе народне баварске песме, већ оригинална композиција Фреда Еба и Џона Кендера написана за мјузикл „Кабаре“ (1966), који је служио и као предложак за филм. Њени аутори су се трудили да напишу песму која би звучала попут аутентичне народне песме и притом обавили тако добар посао да не само да су били оптуживани за антисемитизам, јер је песма наводно, како су се неки клели, заиста постојала раније као народна песма и била једна од химни нациста, већ је након изласка филма била и на репертоару неких неонацистичких бендова (друге инкарнације Skrewdriver-а, на пример), при чему је додатни куриозитет чињеница да су композитор и текстописац песме обојица Јевреји.

ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

Људска крајност је увијек ту да зачуди, изненади и покрене на размишљање. Због ње настају највећа одушевљења и достигнућа вриједна дивљења. Крајност је смјелост, али је и поремећај. Крајност зна бити највећи отпадак човјекових мисли и дјеловања, над којима је могуће једино згражавати се, осуђивати их али увијек, увијек размишљати о њима: зашто тако нешто постоји, како и може ли се уопште спријечити, шта је са страдањем људи, кад моћ нема границе, шта буде? Ма колико живјели садашњост, одговоре често налазимо у неким већ проживљеним временима, јер и прије овог човјека живио је човјек. Наставите са читањем ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

ЕВРОПСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

Све оно што доносите са собом, када путујете, донесите филмски, не заборавите да се насмејете новом простору, заволите нове људи и осврнете се временској камери, која воли сваки ваш корак у непознато.

Палић већ годинама дочекује оне жељне поподневних шетњи са руком у руци, валцером на води, или поред воде. Деценијама овај мали ,,медитеран” привлачи туристе и оне вечне заљубљенике у седму уметност, филм. Наставите са читањем ЕВРОПСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

РОМАНТИЧНА ПРИЧА НА ЖУТО-ЦРНЕ ПРУГЕ

Париз. Rue des Francs-Bourgeois, кафе ”La Marquis” и једна млада жена која је одлучила да своју елегантну белу кошуљу и лепршаву тегет сукњу данас укомбинује са хеланкама на жуто-црне пруге. Тешко је било не приметити је тог осунчаног јесењег дана како непомично седи на једној од оних нестабилних столица у кафеу и са осмехом и сузама у очима чита нечије речи на белој хартији. ”Да ли је све у реду?” Наставите са читањем РОМАНТИЧНА ПРИЧА НА ЖУТО-ЦРНЕ ПРУГЕ

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

Лајнова Лолита (1997)

За разлику од Кјубрикове бизарне комедије, у Лајновој мелодрами готово да и нема хумора. Филм почиње сценом у којој видимо Хамберта како се вози кроз простране америчке сеоске предјеле. Видимо његове крваве руке на волану и пиштољ на сједишту поред. Видимо схрвану и растресену особу којој као да се управо цијели свијет срушио – особу коју је стварност одаламила по њушци и која је на рубу суза. Лајнов сценариста, Стивен Шиф, много је слободније користио Набоковљеве реченице из романа, тако да нам Хамберт одмах на почетку говори својим тихим, носталгичним и сањивим гласом: Наставите са читањем МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

ЗЛОУПОТРЕБА СЛАБОСТИ

Чињеница је да данас, уколико желимо да погледамо неки филм, прво што ћемо урадити јесте да посетимо познате интернет сајтове попут IMDB-a и Rotten Tomatoes-a. Наравно, водимо се и препоруком пријатеља, али ипак, ако желимо одређени жанр, управо на овим „местима“ завршимо. И шта се онда дешава? Нађемо филм, видимо оцену испод 7 и аутоматски искључимо. Мање-више, сви то радимо и грешимо. И то је злоупотреба наше слабости (да се поиграм са насловом), јер као да сами од себе стварамо инвалиде и дозвољавамо да други мисле за нас. После овог ниско оцењеног филма (IMDB: 5.8, Rotten Tomatoes: 87), можда и научимо бар иоле мислити својом главом. Наставите са читањем ЗЛОУПОТРЕБА СЛАБОСТИ