Архиве категорија: Објектив

ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

Људска крајност је увијек ту да зачуди, изненади и покрене на размишљање. Због ње настају највећа одушевљења и достигнућа вриједна дивљења. Крајност је смјелост, али је и поремећај. Крајност зна бити највећи отпадак човјекових мисли и дјеловања, над којима је могуће једино згражавати се, осуђивати их али увијек, увијек размишљати о њима: зашто тако нешто постоји, како и може ли се уопште спријечити, шта је са страдањем људи, кад моћ нема границе, шта буде? Ма колико живјели садашњост, одговоре често налазимо у неким већ проживљеним временима, јер и прије овог човјека живио је човјек. Наставите са читањем ЧОВЈЕК ИЗМЕЂУ КОЛОНИЈЕ И ДИГНИДАДА

ЕВРОПСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

Све оно што доносите са собом, када путујете, донесите филмски, не заборавите да се насмејете новом простору, заволите нове људи и осврнете се временској камери, која воли сваки ваш корак у непознато.

Палић већ годинама дочекује оне жељне поподневних шетњи са руком у руци, валцером на води, или поред воде. Деценијама овај мали ,,медитеран” привлачи туристе и оне вечне заљубљенике у седму уметност, филм. Наставите са читањем ЕВРОПСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

РОМАНТИЧНА ПРИЧА НА ЖУТО-ЦРНЕ ПРУГЕ

Париз. Rue des Francs-Bourgeois, кафе ”La Marquis” и једна млада жена која је одлучила да своју елегантну белу кошуљу и лепршаву тегет сукњу данас укомбинује са хеланкама на жуто-црне пруге. Тешко је било не приметити је тог осунчаног јесењег дана како непомично седи на једној од оних нестабилних столица у кафеу и са осмехом и сузама у очима чита нечије речи на белој хартији. ”Да ли је све у реду?” Наставите са читањем РОМАНТИЧНА ПРИЧА НА ЖУТО-ЦРНЕ ПРУГЕ

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

Лајнова Лолита (1997)

За разлику од Кјубрикове бизарне комедије, у Лајновој мелодрами готово да и нема хумора. Филм почиње сценом у којој видимо Хамберта како се вози кроз простране америчке сеоске предјеле. Видимо његове крваве руке на волану и пиштољ на сједишту поред. Видимо схрвану и растресену особу којој као да се управо цијели свијет срушио – особу коју је стварност одаламила по њушци и која је на рубу суза. Лајнов сценариста, Стивен Шиф, много је слободније користио Набоковљеве реченице из романа, тако да нам Хамберт одмах на почетку говори својим тихим, носталгичним и сањивим гласом: Наставите са читањем МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – III ДИО

ЗЛОУПОТРЕБА СЛАБОСТИ

Чињеница је да данас, уколико желимо да погледамо неки филм, прво што ћемо урадити јесте да посетимо познате интернет сајтове попут IMDB-a и Rotten Tomatoes-a. Наравно, водимо се и препоруком пријатеља, али ипак, ако желимо одређени жанр, управо на овим „местима“ завршимо. И шта се онда дешава? Нађемо филм, видимо оцену испод 7 и аутоматски искључимо. Мање-више, сви то радимо и грешимо. И то је злоупотреба наше слабости (да се поиграм са насловом), јер као да сами од себе стварамо инвалиде и дозвољавамо да други мисле за нас. После овог ниско оцењеног филма (IMDB: 5.8, Rotten Tomatoes: 87), можда и научимо бар иоле мислити својом главом. Наставите са читањем ЗЛОУПОТРЕБА СЛАБОСТИ

МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

Кјубрикова Лолита (1962)

Како су уопште успјели да сниме филм по „Лолити“?

Горе поменута реченица (tagline за Кјубриков филм) поставља одлично питање, иако неки критичари нису могли а да не одговоре: „Па и нису.“ По Кјубриковом мишљењу, главни проблем у то вријеме била је цензура и, како је признао годинама касније, да је знао како ће велика ограничења бити, никада не би ни снимио филм. Наставите са читањем МНОГА ЛИЦА ХАМБЕРТА ХАМБЕРТА – II ДИО

#УКРАТКО: НА ПЛАТНУ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

Пре три године група креативних визионара одлучила је да на јединствен начин споји природу, филм и музику и тако је настао Башта фест. Јединствен, зато што су чланови Башта тима отишли не један, него много корака испред ранијих покушаја да се нађе начин да се кратком филму као битној форми поклони више пажње и простора. Наставите са читањем #УКРАТКО: НА ПЛАТНУ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА

БОРЕ У КОЈИМА СЕ ОГЛЕДА СВЕТ

Потцењеност обичног разговора често је последица прецењености амбијента, шљаштећих предмета и посебних услова у којима се саговорници налазе. Када се сви ефекти занемаре, остаје појединац  и његова неиспричана прича. Овог пута  појединац  је млади уметник  Ђорђе Ћорић, студент четврте године Академије уметности у Новом Саду, на смеру графика. Кроз један спонтан разговор, непрестане анегдоте и фотографије које су пратиле све описане ситуације сазнало се не само о једној уметности већ и  о једном заборављеном умећу живљења.

 Па, ето мало од незаборавног разговора за читаоце: Наставите са читањем БОРЕ У КОЈИМА СЕ ОГЛЕДА СВЕТ