Архиве категорија: На кафи са…

Мина Кулић, На кафи са..., Табу

Мирјана Маћаш и искорењивање предрасуда

1 коментар

Истоветност мишљења о једној појави у већини случајева не потврђује истинитост, већ алудира на затворен круг немислећих у којем је основни мотив: створити моћ незнањем. Моћ, посебно створена у таквим условима, рађа нетрпељивост, неосетљивост и негостољубивост. Зар није чудно да ми, нација којој је једна од највећих врлина отварање сопственог простора другоме, нисмо усавршили гостољубивост створивши, како нас Дерида саветује, безусловну срдачност? Зар није чудно да ми ипак питамо “за исправе, за име, за контекст, или за пасош”?

У жељи да изађемо из затвореног круга разговарамо са Мирјаном Маћаш, уметницом чији смо фотографски рад могли видети на недавно одржаној Недељи поноса. Отворили смо врата хомосексуалности, феминизму, заборављенима, осврћући се на статус ЛГБТ уметника у прошлости и сагледавајући статус ЛГБТ уметника данас. Наставите са читањем Мирјана Маћаш и искорењивање предрасуда →

Миљана Миланковић, На кафи са...

LEZZ GO: ЕНЕРГЕТСКА ИНФУЗИЈА

Оставите коментар

Када помислим да је енергија нешто сабирно, физички преносиво, кумулативно и онда све то помножено, дођем до закључка седмогодишњака који седи до мене и објашњава ми шта је то што закони физике, хемије и филозофије деценијама истражују: ,,Ја + ти + сви ови људи… Па то је безброј много и плус сви они које не видимо!” И ја сад мислим и промишљам, колико је могуће енергије сачувати у збиру мноштва које се осипа, расипа и опет негде проналази. И да, тврдња: У затвореном систему не може се мењати укупан износ енергије. Обмањују нас. Уосталом, не верујем да се само научни прорачуни рачунају у чињенице, итекако се рачуна оно што доживимо, осетимо и будемо. Доказ је LEZZ GO, група која не само што даје ритам правим стварима, већ и енергију која не престаје и увећава се и само вас може ,,заразити” (чак и читањем овог текста). Па, ко се усуди, нек изволи у ову малу интервју авантуру да се упусти: Наставите са читањем LEZZ GO: ЕНЕРГЕТСКА ИНФУЗИЈА →

На кафи са...

ТЕЛО КАО ИНСТРУМЕНТ

Оставите коментар

“Живот слободног уметника је пун различитих изазова: обично вијамо наступе и промоције сами, организујемо сами догађаје, превоз, правимо сценографију или костиме, сами промовишемо, све радимо сами – уочите реч која се понавља” – овако разговор за КУЛТ започиње Ана Врбашки – представница групе Alice in WonderBand и један од чланова и покретача радионице “Тело као инструмент”.  Наставите са читањем ТЕЛО КАО ИНСТРУМЕНТ →

На кафи са...

ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ: РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ Б. ПОПОВИЋЕМ

Оставите коментар
  • Уопштено говорећи, оно што савет би нам Ви дали за искушење писаца? Молимо наведите пример ’’шта не треба радити’’ ?

Не треба књижевном издавачу давати новац из свог свог џепа да би Вам одштампао књигу песама. Ако Вам је баш стало до тога да Ваша књига песама има неко звучно име/лого/етикету издавача, онда се потрудите и пронађите донатора, па прикупите средства. Нису то толико велика средства, уколико желите да одштампате неку технички коректну, или уобичајену, скромнију књигу. Не мора то бити тврди шивени повез, илустрације у боји итд. У најбољем случају, објавите књигу као “Ауторско издање”, сав тираж је у вашим рукама, никоме не полажете рачуне, Ви сте шеф песничке параде и сами одлучујете о судбини и даљем усмеравању Ваших песама.

  • Издали сте четири књиге поезије, о свакој по нешто што би привукло читаоце?

Моја прва књига носи назив “Молитва тетовираног срца”. Дубоко је религијска, мисаона, православна, али и бунтовно протестна књига. По њој сам и дао назив свом званичном сајту www.molitvatetoviranogsrca.com , па га посетите. Њега је идејно осмислио уметник Горан Костић из Београда. На том сајту можете скинути у mp3 формату све песме са обе моје музичке CD компилације. Друга моја књига песама је “Време бруталних добронамерника”, сама по себи је бруталнија, жешћа, оштрија и дубокоскрозирајућа. Трећа књига је завршни део песничке трилогије, и зове се “Ока да не испустим дах”. Необичан наслов. То је моја најмеланхоличнија књига песама. Пар година након ње, објављена ми је књига песама “На кори интегралног хлеба и оловци”, једна духовита, врцава, позитивна, ведра, самоиронична и самосаркастична књига која говори о храни и мршављењу, тачније, храни и гојењу. Она је највише похвала задобила јер су се многи читаоци пронашли у њој, за разлику од претходне три књиге, које су биле дубоко мисаоне, некоме несхватљиве, неухватљиве, напорне… . Мени лично, потпуно јасне и једноставне. Наставите са читањем ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ: РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ Б. ПОПОВИЋЕМ →

На кафи са...

НЕНАД ПЛАВШИЋ: ЈАВНО О ТАЈНОМ

Оставите коментар

(Интервју са Петром Милатовићем Острошким, оснивачем, главним и одговорним уредником СЛОВОСЛОВЉА, часописа за књижевност, културу и уметност; председником Српског културно-информативног центра у Бечу, чланом УКС, УК ЦГ и аустријског удружења писаца)

  • Када говоримо о књижевности код нас данас, можемо ли оценити на ком је нивоу тренутно, или још боље можемо ли тачно рећи зашто иде један корак унапред, па пет уназад?

Наставите са читањем НЕНАД ПЛАВШИЋ: ЈАВНО О ТАЈНОМ →

На кафи са...

ДУШАН МАМУЛА: УБИСТВО ФОРМЕ (ДРУГИ ДЕО)

Оставите коментар

Први део интервјуа са редитељем Душаном Мамулом можете прочитати у јучерашњој објави КУЛТ-а.

  • Што се тиче Похвале лудости, сам почетак ме је непосредно асоцирао на Јанежићевог Галеба. Након твоје реплике “Ово није Еразмо” и гласа из публике “Ово није Чехов”, те асоцијације су гласније брујале у мојим мислима. Како је “Галеб” утицао на твоје погледе на позоришну и редитељску уметност? С обзиром на чињеницу да си у више пројеката сарађивао са Јанежићем, на који начин је та сарадња утицала на твој методолошки принцип стварања?

За мене је Галеб, морам рећи, после Похвале лудости, најлепши процес у којем сам учествовао. Али, дефинитивно најконструктивнији, најсмишљенији, најпаметније вођен, најпромишљенији процес у којем сам учествовао. За мене је Галеб врхунско уметничко позоришно дело. И ретко уметничко дело које сам имао прилику да гледам у позоришту. Да, дешавало ми се и да гледам Галеба. Наставите са читањем ДУШАН МАМУЛА: УБИСТВО ФОРМЕ (ДРУГИ ДЕО) →

На кафи са...

ДУШАН МАМУЛА: УБИСТВО ФОРМЕ (ПРВИ ДЕО)

1 коментар

Душан Мамула, редитељ

Душан Мамула – млад и успешан позоришни редитељ. Дипломирао је мултимедијалну режију на Академији уметности у Новом Саду 2014. године, у класи професора Никите Миливојевића и асистента Бориса Лијешевића. Од раног детињства се бави позориштем, а глумом се бави од средње школе од када је играо у двадесетак представа. Позоришном режијом почео да се бави од оснивања драмске секције на Филозофском факултету у Новом Саду, 2006. године, а потом наставио на студијама. Током студија режирао је пет целовечерњих представа (дипломска представа Похвала лудости, по мотивима истоимене књиге Еразма Ротердамског). Представа Шине или Бог нас погледао, по тексту Милене Марковић, наступала је на више фестивала у земљи. Наставите са читањем ДУШАН МАМУЛА: УБИСТВО ФОРМЕ (ПРВИ ДЕО) →

Милена Кулић, На кафи са...

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ – МОЈА РЕЛИКВИЈА

Оставите коментар

“Половина глуме је слушање” – рекао нам је кроз разговор млади глумац Иван Перковић. Препустили смо се том исказу и потрудили смо се да што више чујемо и забележимо за читаоце КУЛТ-а.

Иван Перковић – млади глумац чије представе се играју на сцени Народног позоришта Републике Српске и Дјечијем позоришту у Бања Луци, открива нам, кроз пријатан разговор, нешто више о својим ауторским пројектима, представама, глуми, његовом мотиву за стваралаштво и његовој реликвији – Момчилу Настасијевићу. Наставите са читањем МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ – МОЈА РЕЛИКВИЈА →