Архиве категорија: На кафи са…

СЛАВКО МАЛИ: Мрачни оптимиста у хладу сунца

Илустратор веран Сунцу, карикатуриста веран истини, песник веран доживљају и писац веран живој речи – Славко Мали!

Упознајте сталног сарадника часописа КУЛТ и уживајте у разговору о уметности!

Наставите са читањем СЛАВКО МАЛИ: Мрачни оптимиста у хладу сунца

Разговор са хронично неуморним Миланом Б. Поповићем

CD  ,,Хронично неуморни” стиже на адресу КУЛТа, музика креће и од тренутка када се на play  листи појављује  песма ,,Мисли” један албум започиње своју причу и  чини вам се да је пуна просторија људи са вама и да сви имају неку поруку… музика говори своје, а телефон звони. На вези је Милан Б. Поповић, тишина је са друге стране жице, и разговор може да почне: Наставите са читањем Разговор са хронично неуморним Миланом Б. Поповићем

НЕВЕНА КОВАЧЕВИЋ: РАЗГОВОР СА БОЈАНОМ МАРЈАНОВИЋЕМ

Уметност је одувек инспирисала, али и провоцирала. Да ли цензура у уметности сме да постоји и у којој мери је вулгарности и вандализму место у уметничким формама, питали смо Бојана Марјановића, писца и новинара.

Бојан је добитник НИН-ове стипендије за роман у настајању, 2015. године, као и награде Лаза Лазаревић за необјављену приповетку, 2013. године. Сарађује са новинама Данас, Лицеулице, као и са више електронских портала. Један је од оснивача мултимедијалног центра Тросед, и један од уредника књижевног програма Градска књижница у КЦ Град. Његове књиге „Политика, Порнографија, Поезија“ и „Између два рата“ издала је Књижевна радионица Рашић. Наставите са читањем НЕВЕНА КОВАЧЕВИЋ: РАЗГОВОР СА БОЈАНОМ МАРЈАНОВИЋЕМ

LEILA SAMARRAI: КЊИЖЕВНОСТ У СРБИЈИ ПОСТОЈИ САМО НА НИВОУ ТРАЧА

Leila Samarrai млада је књижевница која, рекло би се, тек стасава на нашој књижевној сцени, иако иза себе има објављену збирку поезије и збирку кратких прича. Како се на књижевној сцени сналази, како пролази, постоји ли уопште књижевна сцена код нас, испричаће нам млада ауторка, стога – припремите се… Наставите са читањем LEILA SAMARRAI: КЊИЖЕВНОСТ У СРБИЈИ ПОСТОЈИ САМО НА НИВОУ ТРАЧА

МИРЈАНА МАЋАШ: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ЛГБТ ЗАЈЕДНИЦА ИСТАКНЕ И ПОКАЖЕ СВОЈЕ ТАЛЕНТЕ

Истоветност мишљења о једној појави у већини случајева не потврђује истинитост, већ алудира на затворен круг немислећих у којем је основни мотив: створити моћ незнањем. Моћ, посебно створена у таквим условима, рађа нетрпељивост, неосетљивост и негостољубивост. Зар није чудно да ми, нација којој је једна од највећих врлина отварање сопственог простора другоме, нисмо усавршили гостољубивост створивши, како нас Дерида саветује, безусловну срдачност? Зар није чудно да ми ипак питамо “за исправе, за име, за контекст, или за пасош”?

У жељи да изађемо из затвореног круга разговарамо са Мирјаном Маћаш, уметницом чији смо фотографски рад могли видети на недавно одржаној Недељи поноса. Отворили смо врата хомосексуалности, феминизму, заборављенима, осврћући се на статус ЛГБТ уметника у прошлости и сагледавајући статус ЛГБТ уметника данас. Наставите са читањем МИРЈАНА МАЋАШ: ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ЛГБТ ЗАЈЕДНИЦА ИСТАКНЕ И ПОКАЖЕ СВОЈЕ ТАЛЕНТЕ

LEZZ GO: ЕНЕРГЕТСКА ИНФУЗИЈА

Када помислим да је енергија нешто сабирно, физички преносиво, кумулативно и онда све то помножено, дођем до закључка седмогодишњака који седи до мене и објашњава ми шта је то што закони физике, хемије и филозофије деценијама истражују: ,,Ја + ти + сви ови људи… Па то је безброј много и плус сви они које не видимо!” И ја сад мислим и промишљам, колико је могуће енергије сачувати у збиру мноштва које се осипа, расипа и опет негде проналази. И да, тврдња: У затвореном систему не може се мењати укупан износ енергије. Обмањују нас. Уосталом, не верујем да се само научни прорачуни рачунају у чињенице, итекако се рачуна оно што доживимо, осетимо и будемо. Доказ је LEZZ GO, група која не само што даје ритам правим стварима, већ и енергију која не престаје и увећава се и само вас може ,,заразити” (чак и читањем овог текста). Па, ко се усуди, нек изволи у ову малу интервју авантуру да се упусти: Наставите са читањем LEZZ GO: ЕНЕРГЕТСКА ИНФУЗИЈА

ТЕЛО КАО ИНСТРУМЕНТ

“Живот слободног уметника је пун различитих изазова: обично вијамо наступе и промоције сами, организујемо сами догађаје, превоз, правимо сценографију или костиме, сами промовишемо, све радимо сами – уочите реч која се понавља” – овако разговор за КУЛТ започиње Ана Врбашки – представница групе Alice in WonderBand и један од чланова и покретача радионице “Тело као инструмент”.  Наставите са читањем ТЕЛО КАО ИНСТРУМЕНТ

ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ: РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ Б. ПОПОВИЋЕМ

  • Уопштено говорећи, оно што савет би нам Ви дали за искушење писаца? Молимо наведите пример ’’шта не треба радити’’ ?

Не треба књижевном издавачу давати новац из свог свог џепа да би Вам одштампао књигу песама. Ако Вам је баш стало до тога да Ваша књига песама има неко звучно име/лого/етикету издавача, онда се потрудите и пронађите донатора, па прикупите средства. Нису то толико велика средства, уколико желите да одштампате неку технички коректну, или уобичајену, скромнију књигу. Не мора то бити тврди шивени повез, илустрације у боји итд. У најбољем случају, објавите књигу као “Ауторско издање”, сав тираж је у вашим рукама, никоме не полажете рачуне, Ви сте шеф песничке параде и сами одлучујете о судбини и даљем усмеравању Ваших песама.

  • Издали сте четири књиге поезије, о свакој по нешто што би привукло читаоце?

Моја прва књига носи назив “Молитва тетовираног срца”. Дубоко је религијска, мисаона, православна, али и бунтовно протестна књига. По њој сам и дао назив свом званичном сајту www.molitvatetoviranogsrca.com , па га посетите. Њега је идејно осмислио уметник Горан Костић из Београда. На том сајту можете скинути у mp3 формату све песме са обе моје музичке CD компилације. Друга моја књига песама је “Време бруталних добронамерника”, сама по себи је бруталнија, жешћа, оштрија и дубокоскрозирајућа. Трећа књига је завршни део песничке трилогије, и зове се “Ока да не испустим дах”. Необичан наслов. То је моја најмеланхоличнија књига песама. Пар година након ње, објављена ми је књига песама “На кори интегралног хлеба и оловци”, једна духовита, врцава, позитивна, ведра, самоиронична и самосаркастична књига која говори о храни и мршављењу, тачније, храни и гојењу. Она је највише похвала задобила јер су се многи читаоци пронашли у њој, за разлику од претходне три књиге, које су биле дубоко мисаоне, некоме несхватљиве, неухватљиве, напорне… . Мени лично, потпуно јасне и једноставне. Наставите са читањем ТАТЈАНА ДЕБЕЉАЧКИ: РАЗГОВОР СА МИЛАНОМ Б. ПОПОВИЋЕМ