Category Archives: Проза

Успавана Матилде – приповест о Матилде

(одломак из романа)
Из пера Матилде вон Регенштајн

Ја, Матилде Вон Регенштајн, научила сам рано да сликам облак изнад дивље, далеке планине  због чега сам од ране младости на себе навукла гнев моје мајке Јохане.

Када сам имала седам година, замак Регенштајн био је драгуљ Данске, попут украса на мајчиној хаљини. Таванице су биле богато украшене сликама и каменим порталима. Зидови су имали позлаћену кожу. Continue reading Успавана Матилде – приповест о Матилде

Dies irae (Дан гнева)

Драга моја,

пишем ти ово писмо, још увек слуђен и под утиском страшног и узнемирујућег сна, који ме је просто изуо из ципела. Пресуле су се тешке гомиле ситног песка, низ уска грла времена пешчаним сатовима, а ја сам много, много старији од оног времена које је реално протекло од нашег последњег виђења. Старији вероватно и од сумњи да ме нема тамо где би требало да будем, уморан од чекања да дође САВРШЕНА и преточен у чист флуид неверице, што као још нерођено дете, вршља иза прага свести, инстиктивно и конфузно гризући сопствену пупчану врпцу, не би ли се иза тога проломио плач новорођеног, плач као симбол зачетка живота и обећаног спасења, из чијих суза би се откинула срећа и као Божићно звонце најавило баш ТЕБЕ. Continue reading Dies irae (Дан гнева)

Поглед ка земљи Берићетији

Гледао сам из далека, дивио се, тајио и патио. Срећа те земље била је сразмерна броју хуманитарних учинака њеног Владара. Иако је свуда у савременом свету република била општи државни појам, ту је, мада, изузетно урбаном струјом, владала апсолутистичка монархија. Владар је са разлогом носио ту титулу, али, није му ласкало када га тако зову. Био је њихов градитељ, њихов филозоф, доктор, пекар, шумар, обућар, њихов вуду и све друго што ни сам лексички фонд за сада не садржи. Био је све што се може замислити. Био је храбар и способан, хуманост је синоним за његово име. Continue reading Поглед ка земљи Берићетији

Успавана Матилде

(одломак из романа)

Олуја која ће срушити замак свена Орјана, срушиће егзистенцију, један свет испуњен страхом, антагонизмом, себичношћу. Срушиће оно што је нестално, зарад онога што је трајно и стално.

Срушимо замкове! Останимо без ичега, баш као Буда или Исус! Храбро корачајмо напред, с љубављу према себи и према другима, без обзира на све ризике и опасности што искачу пред нас, као Херкул или Одисеј! Continue reading Успавана Матилде

Хроника воде

Талас: набор ветра отиснут у калуп. 

Нисам више могао да издржим. Стоп. Морао сам побећи. Стоп. Видео сам потерницу. Стоп. То је рђав знак. Стоп. Из Саутемптона сам се искрцао пре тачно дванаест дана. Стоп. Шпански је брод. Стоп. Превози конзервирану храну. Стоп. Зове се Св. Алберто Хуртадо. Стоп. Свукуда око нас је непрегледна вода. Стоп. Предстоји ми преко пет месеци путовања. Стоп. Писаћу ти када стигнем у Бахиу Бланку. Стоп. Наћи ћемо се у Буенос Ајресу. Стоп. Continue reading Хроника воде

У ЦИК ЗОРЕ

На обали нестрпљиво скидам одјећу. Дио по дио, бацам далеко до себе. Кидам јутарњу росу кап по кап, остављам то свјетлуцаво благо у углу ниског шибља, дивљег шипка са презрелим плодовима ко бисерима. Лагани јутарњи вјетар успорава моју намајеру да се го-голцат отиснем по води и пливам, пливам што даље од свега. Хлади моју нагомиловану врућину топлине страха који чека дубоко у мени.
Лагани јутарњи вјетар. Continue reading У ЦИК ЗОРЕ

БЕЛИ ДВОР

I
Узела сам са стола мали наранџасти блок и оловку, устала и изашла из његове ординације. До моје собе сам се вратила дугим белим ходником. Овде је све бело! То ме ужасно нервира! Верујем да нигде на свету не постоји толико вештачки створене позитивне енергије као овде. Уместо да ме орасположи она ме гуши јер ми је наметнута. Бацила сам блок и оловку на мали сто. Стајали су нетакнути три дана. За та три дана те две ствари постале су права атракција на одељењу. Моје цимерке су се гурале на врата и чудиле се како сам добила оловку, која је била строго забрањена јер се најчешће користила као оружје а не писаљка. Велики Штрумф или ти Доца како сам га ја звала би прошао два пута дневно и упитао:
,,Цуре, да ли пише?” Continue reading БЕЛИ ДВОР

ФИЛИНГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

 ФИЛИГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ

Пита једног ћелавог старијег физикалца, из одређеног дела (нашег) града, човека улице, како да дође до брусилице, бушилице и сличног… да ли зна? Газда?  Предузетник?  Зар Он треба да ми да плату?

Одговара му се у трену: ,,Код наркомана.’’ Тишина.  Дилема. ,,Код наркомана’’, понавља се одговор. Доћи до јефтиног грађевинског алата! Код наркомана! Continue reading ФИЛИНГРАНСКИ ПЛОЧНИЦИ