Архиве категорија: Поезија

РАЗРЕШЕЊЕ СПОРА

Разрешење спора

Долазиш у смрадном телу од ракије,
Гњечиш њене успаване слабине,
То само промет удова и коже,
Јер теби се тако мора и може.
Твој дах на њеном образу јеца,
Ал’ не приговара она,
Ти изопачена хрпо демона.
Ходником застају малени кораци,
Спавај злато, то буци су нечасни.
И није то дом, ово што се сабрало,
Ни слога.
Већ пацовско легло курвања Ти,
И Ми убога.
Крснога кума у запећак стављаш,
Славско прочеље незнаном остављаш.
Ал’ навикнуше се кости на ово бреме,
Уши на бодљикавост речи од тебе.
Утрнули сви образи и сва уда,
Наше је срце од твог укора,
Замрла груда.
Сад мази ил’ туци,
Од воље ти било,
С именом и имовином,
Куд год ти мило.
У теби занавека,
Бијат ће једина вера,
Да је кревет,
Разрешење сваког спора,
Оног у теби сама,
И кад крај тебе,
Будна спава мама.

***

Наставите са читањем РАЗРЕШЕЊЕ СПОРА

ПУШКИНОВ КРАЈ

… сада је ред на мене да пуцам; дошао сам да испразним свој пиштољ; јеси ли спреман?
(МЕТАК, А. С. Пушкин)

Александар Сергејевич Пушкин
Како га сви на овом тужном свету знаду
Са својим густим маварским зулуфима
Шета горе доле дрвеним мостићем
Тог студеног Петровградског јутра Наставите са читањем ПУШКИНОВ КРАЈ

РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

Разговор с тугом

Понекада тишина зазвони
као хиљаде црквених звона
туга ми се унесе у лице
бездушно пита:

Гдје је она?

У беспућу живота нестао траг
свака успомена рану дира
само да сретнем поглед благ
и умирим хиљаду немира.

Лако је кад пада киша
кишне капи скривају сузе
туга се надвила изнад огњишта
злокобно пита:

Гдје ти је љубав
ко ти је узе? Наставите са читањем РАЗГОВОР С ТУГОМ/ПОТРАГА

GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.

                            (for Ronald “Ronnie” Biggs )

Ne znam brate zašto,
al’ neukrotivi behu moja raja!
Sacco e Vanzetti,
brothers James &Younger,
Marlon Brando i Jimmy Dean
Geronimo and Crazy Horse,
anđeli garava lica, usamljeni jahači,
fajteri koji nisu jebali nikog ni 2%…

A evo i ti pade u nepovrat,
Roonie Biggs, veliki putniče,
on the roud, kada stiže te
trideset i deveti stepenik,
i Hitchcock sa olakšanjem premota
traku na kojoj ličiš na čilca
koga je sustigao davno opljačkani voz Наставите са читањем GREAT TRAIN ROBBERY OF 1963.

ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: ВОЛЕТИ ОНО ШТО ИМАШ

ЛАЖЉИВА ПЕСМА

Птицо висока, сестрице облаку по висини,
какве ли сам путање извојевала,
какве ли сам скице шарала,
по постељици, мајци у утроби?
Какве свраке и непоменице,
кад ми под ноктима, јоште траг њене крви.
Повраћам цемент и глину жваћем,
заливам јодом и није ми доста,
на телефон разговарам са ђавлом,
и грумен олова носим уместо срца. Наставите са читањем ЈЕЛЕНА СТАЈИЋ: ВОЛЕТИ ОНО ШТО ИМАШ

ЗАВЕШТАНЕ МЕТАРМОФОЗЕ/СУСРЕТ

ЗАВЕШТАНЕ МЕТАМОРФОЗЕ

Због неопходности промена
Румена ме гашења
Муче

И заласци сунца
У крвотоку мисли
Узалудну наду луче

Где је та рука која посеже
Жеђ опалог листа
Да утажи Наставите са читањем ЗАВЕШТАНЕ МЕТАРМОФОЗЕ/СУСРЕТ